Prikaz romana „Mavrov izveštaj“ Lejle Lalami: Izuzetna priča o pohlepi starog sveta

Iz istorije ponekad isplivaju kosturi kojima pisci romana mogu povratiti krv i meso. Jedna malecna kost se pojavila u izveštaju Kabeze de Vake o nesrećnoj ekspediciji u Novi svet koja se odgirala 1527. godine gde se flota od šest stotina ljudi iskrcala na obali Floride. Samo četiri čoveka su preživela od kojih je jedan bio rob, kratko opisan kao „Estevaniko, arapski crnac“.

Sa ovako malo reči Lejla Lalami je bila dovoljno inspirisana da stvori izuzetan roman koji se našao u izboru za Bukerovu nagradu 2015. godine. „Estevaniko“, čije je pravo ime Mustafa, bio je iz Azure, berberskog grada u Maroku. Takođe, on je i daleki sunarodnik autorke, koja je Marokanka po rođenju, i njen roman je ispričan upravo iz njegove perspektive.

„Mavar“ nije zarobljen: prodao se u ropstvo u vreme gladi kako bi njegova porodica mogla da kupi hranu. Ukrcao se na brod sa senjor Dervantesom i pretio ga kroz uragane, gladovanje i napade Indijanaca sve dok nisu stigli do severnog Meksika i naišli na postojeće španske naseobine. Lepota i okrutnost Novog  sveta su za Mavra i njegove saputnike očaravajući, a zlato je povod njihove ekspedicije koja ih sve dublje uvlači u opasnost.

Estevaniko posmatra divljaštvo vođe ekspedicije Narvaeza i primećuje prirodu konkvistadorskog temperamenta: hrabru žeđ za otkrićem i nemilosrdnu pohlepu. Postepeno slabe granice između roba i gospodara dok na kraju ne budu prinuđeni na kanibalizam kako bi preživeli. Povratak u „civilizaciju“ za Estevanika znači, naravno, povratak statusu roba tako da je spas na kraju imao gorko-sladak ukus.

Čudesa koja otkrivaju, nova bića i biljke predivno su opisani, i Lalamijeva je očigledno dobro istražila američku istoriju iz vremena pre osvajanja, ali je upotrebila i dosta maštovitosti. Čitalac će biti obuzet pričom dok se ekspedicija tetura iz jedne propasti u drugu, u seriji neverovatno živopisnih slika koje predstavljaju gotovo filmsko istraživanje „nepoznatog“.

Mavar je naravno otpadnik za obe strane – i za kolonijaliste i za starosedeoce. Lalamijeva je uspela da prevaziđe veliku teškoću sa kojom se susreću pisci istorijskih romana: kako objektivno ispričati priču, lišenu savremenog pogleda na stvari. Estevaniko uspeva da održi uspomene na izgubljenu porodicu i veru koju je bio prinuđen da odbaci. Na kraju se mora prikloniti jednoj od kultura među kojima se našao iako mu upravo sećanja na prethodni život omogućavaju da prebrodi patnje kojima je izložen. Ali šta je to budućnost spremila za našeg transkulturnog vodiča? „Mirno osvajanje je novi način“, tvrdi don Francisko Koronado u svojoj potrazi za Sedam gradova zlata. Ali im predskazanja ne idu na ruku.

Izvor: independent.co.uk
Prevod: Dragan Matković