Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Ljudski aparat“ – Distopija koja se desila - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Ljudski aparat“ – Distopija koja se desila

Nije nimalo neobično da distopijski roman predvidi političke, socijalne, duhovne i biološke kataklizme kojima će društvo i svet u budućnosti biti izloženi, ali kad u roku od dve godine nakon objavljivanja knjige mnoge njene scene i likovi, koji naizgled deluju nerealno i nadrealno, postanu ne samo ostvarivi, nego i ostvareni, pa i prevaziđeni – onda se zaista treba zamisliti i nad dotičnom knjigom i nad svetom kojim smo okruženi.

Sposobnost za detaljno predviđanje pomalo je mač sa dve oštrice, jer koliko god da je roman Marka Brakovića „Ljudski aparat“ mogao u trenutku štampanja (2018) delovati šokantno i futuristički, toliko mu je doza kontroverze morala opadati kako bi koji detalj iz romana dobio svoju potvrdu u stvarnosti.

Ipak, dobre knjige nikada ne gube na aktuelnosti, pa je „Ljudski aparat“ ostao zanimljivo i upečatljivo delo bez obzira na to koliko su uobičajene postale čak i one groteskne pojave koje je autor smislio težeći potpunom apsurdu.

Smestivši radnju u veoma blisku budućnost, pisac je i sâm bio svestan kojom se brzinom danas iz šoka prelazi u ravnodušnost, iz kontroverze u šablon, iz inovacije u prevaziđenost, iz izuzetka u pravilo, iz apsurda u normalnost, iz utopije u distopiju, tim pre što masovni mediji nameću i jedno i drugo, kontrolišu brzinu kojom će se pravila uspostvaljati i menjati, mada često sami upadnu u sopstveni vrtlog hvatajući se za slamku i ne birajući sredstva da se domognu željenog rejtinga.

Roman „Ljudski aparat“ se, međutim, prvenstveno bavi čovekom, a ne toliko medijima i drugim tehnološkim dostignućima modernog doba, jer i ta je dostignuća stvorio niko drugi do čovek, kao što je čovek smislio i sva sredstva za uspeh, i sve načine za dotada nezamislivu popularnost jednog medija, a jedino će čovek sâm sebi postaviti granicu do koje može i sme da ide u želji ili potrebi za materijalnim zadovoljenjem – i najzad, upravo će čovek imati prilike da tu granicu neprestano pomera, pa će samo od njega samog zavisiti hoće li ostati čist ili će zagaziti u blato, a ponekad i utonuti u balegu, svejedno da li se taj pojam shvata bukvalno ili metaforično.

Pošto je svaki aparat, pa i onaj koji poseduje veštačku inteligenciju (sa opasnošću da se okrene protiv čovečanstva), zapravo ljudska tvorevina, stoga je i za sva zla koja se šire putem savremene tehnologije glavni krivac upravo čovek, i to ne samo kao kreator perverznih sadržaja koji se iz dana u dan plasiraju širokom auditorijumu, nego i kao pasivni posmatrač ponuđenih vrednosti koje nesumnjivo uništavaju etički kodeks celog jednog društva.

Zbog toga nije tehnologija virus koji je, pored destrukcije, sklon i autodestrukciji, nego su to uvek ljudi, oduševljeni svetlećim ništavilom pod maskom televizijskih kanala simpatičnih imena i naučnih debata koje se svesno pretvaraju u cirkus.

Iznesena u dva paralelna toka, iz dva potpuno različita ugla, viđena očima jednog psihoterapeuta i jednog tajkuna, priča koja čini roman „Ljudski aparat“ na kraju se sliva u jedan tok – jer drugačije nije ni moglo biti, a ako bi i bilo, to bi onda već bila bajka i zaista bi završetak bio (uslovno rečeno) previše srećan za jedan distopijsko-aktuelni roman.

Prateći tajkunov i psihoterapeutov život, upoznajemo se i sa njihovim neposrednim okruženjem, sa mračnom stranom televizije i žurnalistike (pri čemu ćemo jasno prepoznati aluzije na stvarne pojmove i pored relativno promenjenih naziva), sa raznoraznim pacijentima od kojih svako čini tipičnu ličnost našeg okruženja, ali i sa time koliko je čovek zbog trenutnog materijalnog stanja spreman da se spusti na mnogo niži nivo i da li uopšte ima granice do kojih se poniženja trpe ili se uvek može ići još dalje.

I opet, nije kao glavni krivac za takvo stanje u društvu predstavljen državni sistem, nego samo čovek kao jedinka, koja sama za sebe čini aparat, osposobljen da se šteluje i prilagođava raznim situacijama, pa i onima koje su krajnje ponižavajuće i zaista vode u moralno ništavilo – no, i takvo se ništavilo, očigledno, lakše prihvata kad smo ubeđeni da je svetleće.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
12.07.2024.
„Medved Rajko i pčela Darko“ Andrije Miloševića doživeće peto izdanje. Da li ste čuli za medveda koji je hteo da poleti? Ili kreatora svetskog glasa pčelu Darka? A možda vas zanima da vidite hobotnicu...
više
novi roman jovice aćina kotao u prodaji od 16 jula laguna knjige Novi roman Jovice Aćina – „Kotao“ u prodaji od 16. jula
12.07.2024.
Laguna predstavlja novu dramu sa elementima trilera našeg uglednog kniževnika Jovice Aćina – „Kotao“, koji nam otkriva da potraga za istinom o drugima uvek vodi ka otkrivanju istine o onom koji traga....
više
nedelja knjiga paula koelja od 15 do 21 jula 2024  laguna knjige Nedelja knjiga Paula Koelja od 15. do 21. jula 2024.
12.07.2024.
„Čovek se voli zato što se čovek voli. Za ljubav ne trebaju razlozi.“   Ove reči pripadaju književniku u čiju čast, od 15. do 21. jula 2024. godine, organizujemo Nedelju knjiga, a tokom tra...
više
knjiga filozofija, mačkice i pornići džesike stojadinović stoye u prodaji od 15 jula laguna knjige Knjiga „Filozofija, mačkice i pornići“ Džesike Stojadinović Stoye u prodaji od 15. jula
12.07.2024.
Džesika Stojadinović Stoya proslavila se dvehiljaditih kao jedna od retkih porno-glumica sa androginom privlačnošću. Uporedo sa nastupima u mejnstrim pornografiji počinje da piše o seksualnosti za&nbs...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.