Prikaz romana „Jovanka Orleanka“: Izuzetna knjiga o izuzetnoj ličnosti

Suprotno svim izgledima, sudbina nas je spojila. Vi, koji ste budućnost svog kraljevstva, i ja, koja sam niko i ništa.

Nisam ni slutila koliko malo znam o Jovanki Orleanki, sve dok nisam pročitala ovaj impresivni roman Ketrin Dž. Čen. Naravno da sam znala za nju, i poneku osnovnu činjenicu, ali je veoma zanimljivo da se sve do ovog romana ona u književnosti nikada nije našla u glavnoj ulozi.

Nakon kratkog uvoda u političku situaciju u Francuskoj s početka 15. veka počinje prava priča, i to u seocetu Domremi gde se Jovanka rodila. Godina je 1422, u jeku je Stogodišnji rat, sukob sa Engleskom oko francuskog prestola. Iako Jovanka odrasta u mirnom mestašcu, daleko od krvoprolića, suočava se sa problemom – taj problem je njen otac Žak Orleanski, nasilan čovek, zlostavljač, koji nikada nije prežalio što je dobio devojčicu, a ne dečaka. A onda jednog dana Englezi napadaju selo, pale ga, siluju Jovankinu sestru, nakon čega se mala Jovanka zaklinje da će se osvetiti muškarcima koje sada smatra neprijateljima: Henriju VI, nasledniku engleskog prestola, njegovom regentu vojvodi od Bedforda i Filipu, vojvodi od Burgundije.

Dobar deo romana je detaljno posvećen njenom detinjstvu, pripremajući nas za trenutak u kom ćemo zaboraviti da je bila dete i videti je kao ratnicu koja svoje trupe vodi u boj. Način na koji je otac prema njoj postupao, priče koje joj je voljeni ujak pripovedao, bes koji je osećala zbog nepravde koja je naneta njenoj sestri i žeđ za osvetom, sve su to bitni trenuci koji će Jovanku učiniti inspirativnom mladom ženom snažne, čelične volje. Sve to će naravno voditi do trenutka u kom će se sresti sa dofenom i sa njegovom vojskom odjahati da razbije opsadu Orleana.

U ovom romanu nećete pronaći čuda, vizije ili bilo koji drugi oblik religijskih fenomena. Autorka u svojim beleškama pojašnjava da je takva odluka bila namerna; njen prikaz Jovanke je onakav kakvom je ona doživljava, kako sama zamišlja njen život, a ne njena tradicionalna, istorijska verzija. Izostavivši religijski aspekt, ma koliko to neobično delovalo s obzirom na to da se radi o srednjovekovnom periodu istorije, Jovanka dobija na ljudskosti, ona ima mane i postaje osoba od krvi i mesa.

Pred vama je predivno napisan roman koji će vam pružiti priliku da bolje upoznate Jovanku Orleanku, iako je to samo autorkina izmaštana vizija i interpretacija.

Ispustiću bojni poklič koji će se zauvek pamtiti. I pišem vam treći i poslednji put; više ništa neću napisati.
– Jovanka Orleanka (iz pisma koje je diktirala za Engleze)

Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Aleksandra Branković