Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Ikonostas“ Gorana Petrovića: Poetička dalekovidost - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Ikonostas“ Gorana Petrovića: Poetička dalekovidost

Po pojedinim teorijama fantastičke književnosti, njena glavna crta jeste da unutar sveta koji je prikazan kao stvaran, pojedini elementi – sve više njih – ne mogu da se objasne logičkim sredstvima pa dolazi do čitalačkog oklevanja između njihovog tumačenja u svetlu prirodnih ili natprirodnih svojstava. Bilo da se ova dvojnost postiže alegorijom, hiperbolom, poetskim ili začudnim svojstvima, kolebanje između dva moguća tumačenja je osnova fantastičkog dela koje se, kad se sklope njegove korice, ispostavlja kao pojačano oneobičena slika zapravo stvarnog sveta.

U tom ključu, za drugu celinu svog Romana delte, Goran Petrović teško da je mogao osmisliti prikladnijeg junaka kojim delo počinje i završava se od, isprva, prostog seljaka Dovolje. Kao hiperbolično dalekovid, on nije uspevao da obavlja ni najosnovnije svakidašnje stvari, pa mu je u svojstvu vrhunskog posla kojim je mogao da se bavi poverena krava na čuvanje. S druge strane, kadra je da s ogromne distance uoči sitne pojedinosti, pa i one vezane za manastir koji je sa svojim radnicima – odnosno ljudima svog gospodara – u blizini podizao bugarski književnik Konstantin Filozof (koji će istorijski biti najpoznatiji po „Žitiju despota Stefana Lazarevića“). On vodi Dovolju u Beograd, kao novu prestonicu svog rečenog gospodara, da bude jedan od pristanišnih prepisivača. Njegova dalekovidost doneće mnoge koristi dvoru, a da je, i pored hiberboličnosti s kojom je prikazana, posredi zapravo slika stvarnog sveta, pojašnjava se na kraju knjige. Naime, Konstantin Filozof privremeno odustaje od sugestije despota Stefana da Dovolja iz velike daljine izveštava o tome koliko i kako vidi Beograd. Ovakva odluka književnika, usled straha da se grad odatle uopšte ne bi ni uočio, analogna je našem masovnom odustajanju od dugoročnih planova – od dalekovide optike – i preteranom obraćanju pažnje na ono što nam se čini važnim nakratko (u kratkovidoj projekciji). Petrović teško da je mogao ne samo da uzoritije osmisli jedno fantastičko delo nego i da na univerzalniji način opiše temeljan problem većine ljudi.

Mašteni naboj štiva veći je nego u prvom delu Romana delta, pod naslovom „Papir“. Središnje zbivanje protiče u odluci stotinu svetaca sa solunskih ikona da krenu na put: neke ga svojevoljno završavaju u osami, druge su presretnute vazdušnim ili vodenim putem... Samo jedna od njih, ikona Nepoznatog sveca, stiže do Beograda, za novu palatu despota Stefana Lazarevića.

Pva prva štiva četvoroknjižja, osim prikaza istorijskih ličnosti iz petnaestog veka i samog tog perioda (ali ovog puta ne u italijanskim zemljama već u srpskim, grčkim i turskim), povezuje bavljenje različitim profilima pisanja: u prošlom su glavni deo zadatka izneli pisci, a u ovom prepisivači i jedan filozof. Papir koji je u istoimenom romanu bio svojevrstan glavni junak, ovde se iz Amalfija, gde se proizvodi, seli u Grčku da bi tamo služio za Vaseljensku patrijaršiju, za umne glave širom te zemlje i da bi od njega trgovci imali koristi. Način na koji je oslikan u prethodnom delu, kao praktično živa stvar, predstavlja platformu za pridavanje takvih svojstava ikonama u ovom. Šta će dalje biti s amalfijskim papirom u Romanu delti, ostaje da se vidi, ali na osnovu prva dva dela četvoroknjižja, možemo očekivati da i preostala budu napisana izrazito maštovito i ubedljivo.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
razgovor sa ejmorom toulsom o pisanju linkolnovog auto puta velika iluzija c e uspeti laguna knjige Razgovor sa Ejmorom Toulsom o pisanju „Linkolnovog auto-puta“: Velika iluzija će uspeti
21.02.2024.
Nedavno se u prodaji pojavio treći roman Ejmora Toulsa „Linkolnov auto-put“. Sigurno će se naći na vrhu lista najprodavanijih knjiga, jer su sve Toulsove knjige bestseleri. Ukoliko to nije bilo svim...
više
branko anđić kako je tonuo i konačno potonuo tanjug laguna knjige Branko Anđić: Kako je tonuo i konačno potonuo Tanjug
21.02.2024.
Objektivno, danas Tanjug ne bi trebalo da se tako zove, ne samo zato što više nema Jugoslavije nego ni zato što to, ozbiljno govoreći, nije više prava novinska agencija, kaže za Nova.rs Branko Anđić, ...
više
o nekim prohujalim vremenima održana promocija knjige farkaždin ljubomira živkova laguna knjige O nekim prohujalim vremenima – održana promocija knjige „Farkaždin“ Ljubomira Živkova
21.02.2024.
Promocija knjige „Farkaždin“ Ljubomira Živkova održana je 20. februara u knjižari Delfi SKC. O ovoj knjizi su, pored autora, govorili i književnica Ljubica Arsić, i književnik i satiričar Bojan Ljuben...
više
prikaz knjige o firenci meri makarti kolaž naše istorije laguna knjige Prikaz knjige „O Firenci“ Meri Makarti: Kolaž naše istorije
21.02.2024.
Firenca je glavni grad Italije. Ovo nije iskaz o sadašnjosti – jer je Firenca bila prestonica ujedinjene zemlje do 1871. godine – već o vrednosti, kulturi i trajanju u vremenu. Zašto? Zato što Fire...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.