Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Dete od peska“ Tahara Ben Želuna - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Dete od peska“ Tahara Ben Želuna

Potpisnik ovih nekoliko hiljada karaktera koji upravo slede mora već na samom početku da izrazi neizmerno zadovoljstvo što će za potrebe ovog broja Optimista biti u prilici da vam skrene pažnju na dva izvrsna štiva, dva odlična romana koji (po svojim dometima, kao i značaju) nedvosmisleno pripadaju korpusu konsekventne umetničke proze, a koja su se nedavno pojavila u prevodima na srpski jezik i koja se po puno osnova daju podvesti pod kišobran queer književnosti.

Marokanski i frankofoni pisac Tahar Ben Želun (1944- ), nedavno i gost beogradskog Sajma knjiga, u romanu „Dete od peska“ nastoji (i u potpunosti u tom svom naumu i uspeva) da kroz prizmu umetničke proze a unutar konteksta strogo kodiranog i često izrazito netrpeljivog arapskog sveta ispriča priču sa snažnom poentom usredsređenom na balast i darove drugosti. „Dete od peska“ je priča mudro i celishodno usredsređena na glavni lik kao motor svih motora, a reč je o Ahmedu, kojem je, kako bi se spasla očeva čast, nametnuto da život provede pod krinkom i senkom pola kome suštinski i anatomski nikako ne pripada. Naime, Ahmed je muškarac samo po imenu koji, slomljen, zastrašen i nesnađen, na kraju i prihvata takav fatum, pa se čak i ženi takođe zapostavljenom i izmučenom devojkom, u kojoj ubrzo prepoznaje i dobiva i saučesnicu i saborkinju u snalaženju kroz taj teški pakao laži i represije.

Tahar Ben Želun (koji će za nastavak ovog romana, delo „Sveta noć“, u prevodu Nadežde Obradović i takođe u izdanju beogradske Lagune, dobiti i malo je reći prestižnu Gonkurovu nagradu) uspeva da, uz evidentan trud da povest osnaži lokalnim koloritom i rečitim i iskrenim prikazom tamošnjih slika i prilika, dosegne i tačku uvek dobrodošle, a često i prekopotrebne univerzalnosti, te se „Dete od peska“ (kao i „Sveta noć“) mogu čitati kao dela čiji autor vešto, mudro i zanatski besprekorno iznosi povest o polaznim ljudskim porivom za slobodom, sa jedne, i potrebom drugih da ugnjetavaju, dajući danak u tuđoj krvi i sreći, ionako eluzivnim i poroznim društvenim uslovljavanjima, najčešće tek naučenim odjecima ionako upitno tačno tumačene prošlosti. U svetlu tako dubokih oprečnost možemo čitati i sledeće rečenice iz izvanrednog „Deteta od peska“: „Nikoga ništa ne pitam. Pijem kafu i živim. Ni dobro, ni loše. Nikoga ništa ne pitam, jer su moja pitanja bez odgovora. Ja to znam zato što živim sa obe strane ogledala. Iskreno govoreći, nisam ozbiljan. Volim da se igram čak i ako moram da nanosim zlo. Ja sam odavno iznad zla. Gledam sve to izdaleka, sa vrha svoje usamljenosti.“

Autor: Zoran Janković
Izvor: Optimist


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
ko kupuje elektronske knjige  laguna knjige Ko kupuje elektronske knjige?
14.08.2020.
Magija analize podataka nam omogućava da zaronimo u informacije i vidimo ko kupuje elektronske knjige. Sajt ebooks.com koji postoji od 2000. godine i posvećen je prodaja elektronskih knjiga, bavi se o...
više
pariz omiljeni grad u književnosti laguna knjige Pariz – omiljeni grad u književnosti
14.08.2020.
Pariz je glavni lik mnogih romana i čini se da nikada neće biti dovoljno knjiga o ovom gradu ljubavi i svetlosti. Osvojio je srca čak i onih koji ga nikad nisu posetili, a pisci o kojima danas govorim...
više
veoma kratka istorija elektronskih knjiga laguna knjige Veoma kratka istorija elektronskih knjiga
14.08.2020.
Hajde da ukratko vidimo kako smo stigli dovde. Elektronske knjige su relativno skoro postale popularne, ali je njihova istorija malo starija. Osvrnućemo se na rani razvoj – i lažne početke – i kako su...
više
ejmi tan se osvrće na knjigu i film klub radosti i sreće  laguna knjige Ejmi Tan se osvrće na knjigu i film „Klub radosti i sreće“
14.08.2020.
U svetu književnosti, ime Ejmi Tan se ističe među onima koji predstavljaju Amerikance azijskog porekla. Svojim debitantskim romanom „Klub radosti i sreće“ iz 1989. godine skrenula je pažnju na sebe i ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.