Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Prikaz romana „Bog mi je svedok“

Zahvaljujući prevodima sa novogrčkog Gage Rosić, Mine Radulović i Tamare Kostić Pahnoglu, prelistali smo deo savremene prozne produkcije nekadašnjih južnih suseda, koji približavaju ne samo modernu grčku književnost, već i ambijent grčkog društva koje je danas daleko od utopije.

Citas (1971), dobitnik Evropske nagrade za književnost upravo za ovaj roman, „Bog mi je svedok“, piše o životu tzv. malog čoveka kome daje karakateristično ime Hrisovaladis, ili u slobodnom prevodu Zlatko, nasukanom na greben ekonomske krize koja je prodrla u svaku poru grčkog društva i koja se vidi na svakom koraku, od neobrisanih ružnih grafita na fasadama koji predstavljaju uličnu umetnost, do neispražnjenih kontejnera naročito u malim gradovima kopnene Grčke, koji se za svaki nemar pravdaju krizom.

No, spoljašnja slika ekonomske i šire društvene krize nije ništa u poređenju sa lomovima koji se odvijaju kod prezaduženih, razočaranih ljudi koji su tokom kratkog vremenskog perioda nakon svrgavanja vojne hunte bili uljuljkani snom da žive u najboljem od svih svetova. Idilična slika koju su stvorili u kolektivnoj svesti Elitisovi stihovi o lepoti narovog drveta, bleštavilu mora i prebelih dvorišta u maglenim jutrima udaljenih ostrva, sada je gotovo izopačena stvarnošću koja je izašla iz najlepše grčke slike, sa mora.

Tako se Hrisovaladis, zadojen tradicionalnim vrednostima jednog suštinski patrijarhalnog i samim tim ksenofobičnog društva, okreće u svom gnevu prvenstveno prema migrantima, ekonomskim iz komšiluka i političkim koji su opseli ostrva Istočnog Egeja, po njegovom mišljenju otimajući poslove starosedeocima.

On traži utehu kod sveštenika, veruje u crkvu kojoj je prostiji narod i dalje veoma odan, ali se pokazuje nepouzdana strana organizacije koja nije odolela korupciji, povremenom nasilničkom ponašanju i egoizmu u odnosu na očajne.

Hrisovaladis se razočarava i u žene koje ga redom obmanjuju i finansijski iscrpljuju (među njima prednjače došljakinje iz Ukrajine, Rusije, Rumunije), u poslodavce koji zapošljavaju jeftinu emigrantsku radnu snagu, konačno i u porodicu koja od svetinje postaje eksploatator.

Citasov junak sanja O finansijskom oporavku, ustajući ponovo posle svakog otkaza i tražeći poslove za koje je kvalifikovan, ali godine i bolest čine da su šanse na tržištu rada sve manje, i on, izbačen iz sopstvenog stana, završava sa koferom na ulici.

Koliko prepoznajemo sebe u pričama o grčkoj situaciji i mentalitetu, prepustićemo svakom čitaocu ponaosob da proceni. Ono što je najtamnije u odlomcima grčke savremene proze koja je dostupna u prevodu jeste odsustvo svake nade, potonuće u predavanje sudbini toliko nepriličnoj frazama o kolevci evropske kulture i demokratije. Liberalna, kapitalistička Evropa nema nameru da refinansira kredite svoje kulturne postojbine, a Grčka, namučena unutrašnjim neslaganjima koliko i pritiscima spolja, ne odustaje od borbe za tradicionalne vrednosti i nacionalni ponos.

U tom smislu, natpis na majici lučkog radnika iz Pireja – Radnici nisu na prodaju (tokom protesta zbog prodaje luke kineskim investitorima), preliva se i u dela savremenih književnika. Ne bežeći od istina, traže način da pomire svoju kulturu, jezik i nacionalni identitet sa neminovnim i drastičnim promenama koje su zahvatile Mediteran. Tako idilično plavetnilo i zamišljeni raj ostrva postaju poprište borbe za opstanak umesto arkadijskog toposa za kojim i dalje većina čezne.

Piše: Aleksandra Đuričić
Izvor: Danas.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sve što treba da znate o snu, ali ste previše umorni da pitate laguna knjige Sve što treba da znate o snu, ali ste previše umorni da pitate
18.10.2019.
Ako neuronaučnika Metjua Vokera, autora nove knjige „Zašto spavamo“, upitate koje su posledice neprospavanih noći, predočiće vam listu posledica, koja se kreće od gubitka pamćenja i narušenog imunog s...
više
uzbudljiv non fikšen stefan talti, crna ruka  laguna knjige Uzbudljiv non-fikšen: Stefan Talti, „Crna ruka“
18.10.2019.
Istorija najveće iznuđivačke organizacije u dobroj meri je nefikcionalni roman o Džozefu Petrosinu, Italo-Amerikancu koji se najviše potrudio da spreči dejstvo svojih zemljaka iz „Crne ruke“ (it. Mano...
više
ljubica arsić svedočanstvo o ljubavi i bolu laguna knjige Ljubica Arsić: Svedočanstvo o ljubavi i bolu
18.10.2019.
„Kada smo deca, naša slika o svetu je posredna, dobijena od roditelja. Tada još ne postoji iskustvo, ono dolazi kasnije, onda kad smo spremni da dignemo brane i pustimo da svom silinom poteče svet i z...
više
oto oltvanji kako sam postao dečji pisac laguna knjige Oto Oltvanji: Kako sam postao dečji pisac
18.10.2019.
„Da li želiš da napišeš krimić za decu?“ Tako je glasilo pitanje. Postavio mi ga je preko telefona jednog novembarskog jutra Zoran Penevski, urednik Male Lagune. Znali smo se iz prethodnog živo...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.