VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubRecenzije#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Biser koji je slomio školjku“

Kako izbeći život koji je trebalo da bude vaša sudbina? Kako se boriti protiv kulture koja je u stanju da vas zakopa toliko da svakoga dana proklinjete dan kada ste se rodili?

Prvi roman Nadije Hašimi „Biser koji je slomio školjku“ daje nam odgovore na neka od ovih zbunjujućih pitanja. Roman nam nudi dve priče. Radnja smeštena u Avganistanu, ispituje probleme dve žene koje su živele u različito vreme – sto godina razlike između njih. Rahima, dete-nevesta, glavni je pripovedač. Hala Šejma, njena obogaljena tetka, njena je jedina veza sa pretkinjom, Bibi Šekibom, čije priče održavaju devojčicu koja mora da odraste prebrzo, boreći se s naopakom sudbinom.

Roman daje pravi uvid u zakone, običaje i tradiciju ove zemlje. Knjiga nas upoznaje sa ženama čijim životima upravljaju muškarci koji se vremenom pretvaraju u monstrume u ratom razorenoj zemlji. Većina ovih muškaraca ima „mnogo žena i opijum da iskale svoj bes“. Kako jedna od junakinja u knjizi kaže: „Kao da uživa kad započnem borbu. Nije trebalo da se iznenađujem. Ipak je on bio ratnik.“

„Biser koji je slomio školjku“ je tragična priča o tome kako biti devojčica u Avganistanu, posebno na selu, ne znači apsolutno ništa. Jer devojčice su predodređene samo da ih prebace iz jedne u drugu kuću.

Ovo je priča o neprihvatljivim deformitetima, gde žene tretiraju sopstvenu vrstu kao prljavštinu kako bi opravdale nečovečnost svojih muževa. Prikazuje nam priču o Rahimi, bači-poš (devojčica koja je pretvorena u dečaka kako bi pomogla svom domaćinstvu dok ne stasa za brak), koja pokušava da uči iz problema Bibi Šekibe kako da prebrodi sopstvenu sudbinu kada izgubi sve. „Bila sam devojčica, a onda više ne. Bila sam bača-poš, a onda više ne. Bila sam kći, a onda više ne. Bila sam majka, a onda više ne. Samo što bih se prilagodila, nešto bi se promenilo. Promenila bih se ja. Ova poslednja promena bila je i najgora“, kaže Rahima.

Između ove dve priče, postoji glas smisla i razumevanja – hala Šejma je prisutna u celom romanu. Ona je zrak nade u vremenu kada mnoge žene – kojima je zabranjeno da se školuju i imaju svoje mišljenje – provode živote u patnji nasilja sve do smrti.

Za nekoga ko prvi put objavljuje knjigu, Hašimi u najvećoj meri uspeva da zadrži nit priče. Međutim, dijalozi su pomalo slabi i knjizi treba još jedan krug uređivanja. Obožavaoci Haleda Hoseinija će biti zadovoljni što čuju ovakvu verziju ženske priče.

Izvor: tribune.com.pk


Povezani naslovi
ekranizacija kroninove hit trilogije prolaz šta sve znamo za sada  laguna knjige Ekranizacija Kroninove hit trilogije „Prolaz“: Šta sve znamo za sada?
22.05.2018.
Ljubitelji Kroninove hit horor/SF trilogije „Prolaz“ biće oduševljeni kada saznaju da adaptacija knjiga u seriju teče po planu. U početku, bilo je planirano da se snimi film, međutim zbog obima i komp...
više
kako proširiti vidike ljubitelja fantastike saveti za bibliotekare i knjižare laguna knjige Kako proširiti vidike ljubitelja fantastike – saveti za bibliotekare i knjižare
22.05.2018.
Naučna i epska fantastika su dva žanra često nazivana nerealističnom fikcijom. U oba se pripovedanje naslanja na izgrađene svetove i pitanje „šta bi bilo kad bi bilo?“, a verodostojnost je sazdana od ...
više
13 neverovatnih specijalizovanih biblioteka otkrivaju svoja najstarija bogatstva laguna knjige 13 neverovatnih specijalizovanih biblioteka otkrivaju svoja najstarija bogatstva
22.05.2018.
Neke od najboljih i najzanimljivijih svetskih biblioteka nisu smeštene u impozantne zgrade sa skupim kolekcijama, već zauzimaju male prostore i posvećene su vrlo specifičnom tipu knjiga. Postoje bibli...
više
nauka je potvrdila čitanje knjiga treba da bude prioritet laguna knjige Nauka je potvrdila: čitanje knjiga treba da bude prioritet
22.05.2018.
Statistički podaci o čitanju knjiga nas redovno poražavaju. Evo kako nas nauka podstiče da promenimo te brojke i poboljšamo globalnu sliku.   Čitanje fikcije će vam proširiti vidike i uveća...
više