VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Bez zaklona“ Barbare Kingsolver – priča o dve Amerike

Od Darvinovih otkrića do Trampove ere, jedna kuća u Nju Džerziju predstavlja okosnicu ove bezvremene studije o društvenim promenama.

Junakinja novog romana Barbare Kingsolver, kao i junakinja novog romana En Tajler „Clock Dance“, nosi ime Vila. Pretpostavlja se da su obe veteranke američkog romana želele da odaju počast svom uzoru Vili Kader – na stogodišnjicu od objavljivanja njenog remek-dela, romana „Moja Antonija“. Možda su je čak na taj način označile kao svoju intelektualnu baku, budući da oba romana počinju živopisnim scenom u kojoj Vila igra ulogu bake. Junakinja iz romana En Tajler, što je inače zaštitni znak ove spisateljice, brine o detetu za koje se pretpostavlja da je dete njenog sina; Vila, iz romana Barbare Kingsolver, delu koje je takođe tipično politizovan realizam, preuzima brigu o  malom unuku nakon što njena snaja izvrši samoubistvo, suočena sa surovim sistemom zdravstvene zaštite u Americi i ekonomskim pritiskom sručenim na diplomirane milenijalce.

Radnja romana Kingsolverove odvija se u kući koja neodoljivo podseća na kuće iz romana En Tajler, mada se nalazi u Vajnlendu, država Nju Džerzi, a ne u Baltimoru: staro, oronulo, porodično gnezdo, sa hendikepiranim dedom na tavanu, odraslom decom u hipi fazonu koja se glupiraju  po kuhinji, i stalnim velikim problemima sa popravkama. Međutim, tek što nas je upoznala sa velikom porodičnom tragedijom koja je zadesila Vilinu porodicu i sa gotovo izvesnim  ostankom bez krova na glavi, autorka nas vraća 150 godina u prošlost, predstavljajući nam tadašnji Vajnlend i novu junakinju, Meri Trit.

I Vajnlend i Meri Trit su vrlo značajni u istorijskom smislu: Vajnlend je bio utopijska zajednica sa demagogom na čelu; Meri Trit je bila biolog i radikalni mislilac, koja se dopisivala sa Darvinom. I Barbara Kingsolver je biolog, i kada nam opisuje Meri Trit među biljkama, sa prstom u čeljustima Venerine muholovke kako ispituje digestivne sposobnosti ove biljke, topao način propovedanja odiše sinergijom između spisateljice i njene junakinje. I jedva da smo saznali ponešto o Meri i njenom prisnom prijateljstvu sa radikalnim učiteljem, Tačerom Grinvudom, a autorka nas vraća Vili i njenim nedaćama u Trampovoj Americi.

Barbara Kingsolver je uvek  pisala moćnim stilom, poznata je po rečeničnim konstrukcijama kojima se dodatno naglašava smisao i po vrlo slobodnoj upotrebi jednodimenzionalnih likova. U prethodnim knjigama, međutim, jaki kontrasti i karikature korišćeni su da naglase dramatičnost: ovde čitalac dolazi u iskušenje da dve priče čita odvojeno.

Vila je nalik autorki – obe su istraživale arhive Vajnlenda. A možda joj je i previše slična: vrlo često možemo da čujemo duhoviti, mudri glas autorke kako progovara kroz lik Vile. Tako, autorka opisuje par labudova koji izvijaju „duge vratove u usklađenom pokretu kao sinhroni plivači“, što vrlo glasno odjekuje u Vilinom zapažanju o supermodelima: „Vitki su i prekrasni. I ubili bi te za priliku da se čestito najedu.“ Mudra Vila nam vrlo često daje psihološku analizu onoga što se dešava, dok, na primer, njen sin Zik i kćerka Tig raspravljaju o novom kapitalizmu i starom socijalizmu. Zik, koji osniva digitalni startap neposredno nakon tragične smrti svoje žene, kaže: „preko Blututa smo održali sumanuti sastanak u kolima“ a onda nakon čitavog pasusa ispunjenog digitalnom terminologijom zaključuje: „Firma nam se zove Dobar novac...“ „Opa“, pomisli Vila. „Raspodela tuge u kategorije.“

„U smislu trošenja dobrog novca u jalovom pokušaju nadoknađivanja prethodnih gubitaka“, dodaje Tig, čije opaske i narator i zaplet najčešće podržavaju.

Udruženim snagama, Tig i Vila vrlo eksplicitno iznose savete kako izdejstvovati zdravstveno osiguranje, kako se koriste ekološke pelene i kako se dobija starateljstvo nad detetom. Njih dve s vremenom postaju veoma kritične, naročito kad je reč o Zikovoj pokojnoj ženi.

Roman „Bez zaklona“ potkrepljen je istraživanjem koje je Kingsloverova sprovela kako bi ispričala priču o Vajnlendu i prenela nam svoje ogromno znanje o ekologiji i svoje političke stavove.

Autor: Kejt Klenči
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat


Povezani naslovi
dečje knjige selena se budi i zeka je slušao u knjižarama od 25 juna laguna knjige Dečje knjige „Selena se budi“ i „Zeka je slušao“ u knjižarama od 25. juna
20.06.2019.
Za najmlađe čitaoce stižu dva fantastična naslova – „Selena se budi“ autora Zorana Penevskog i „Zeka je slušao“, koju je napisala Kori Dorfeld. Knjiga „Zeka je slušao“ je pametna, zabavna, divn...
više
bajke su zapravo samo tvrdo kuvani krimići laguna knjige Bajke su zapravo samo tvrdo kuvani krimići
20.06.2019.
U bajkama se dešavaju loše stvari. Dobrim ljudima. Lošim ljudima. Zmajevima, vešticama, princezama i siročićima. Obično se završavaju srećnim krajem – momak dobija devojku ili se devojka osveti, kralj...
više
predstavljanje romana gvozdeni oblaci u kragujevcu laguna knjige Predstavljanje romana „Gvozdeni oblaci“ u Kragujevcu
20.06.2019.
U subotu 22. juna na Letnjoj sceni SKC-a u Kragujevcu od 19 sati biće predstavljen roman „Gvozdeni oblaci“ Branislava Jankovića. Osim autora govoriće i Danijela Vulićević.   Pred čitaocima su n...
više
o poreklu naših slova laguna knjige O poreklu naših slova
20.06.2019.
Zašto se slovo A piše tako kako se piše, i kakve to veze ima sa hijeroglifima? Pismo je, reći će bilo koja enciklopedija, nastalo samo par puta u ljudskoj istoriji. Prvi put verovatno u Sumeru,...
više