Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje“ Betani Hjuz - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Venera i Afrodita: Istorija jedne boginje“ Betani Hjuz

Betani Hjuz mi je poznata, pre svega, po televizijskim istorijskim dokumentarcima kroz koje je na mene nepogrešivo prenosila svoje ushićenje i radost življenja. Fascinirao me je njen nedavni serijal o Nilu u kome je istražila skoro 1500 kilometara njegove obale, i njegov uticaj na istoriju. Ovo je prva njena knjiga koju sam pročitala. Način na koji je napisana podseća me na njen rad na televiziji; kao da sedi preko puta vas i priča vam, puna entuzijazma.

Svako poglavlje otvara citat iz tekstova starih autora poput Homera, Euripida i Cicerona, ali i prve pesnikinje čije ime je poznato istoriji, Enheduane.

Betani kreće od početka, od grčkog mita koji opisuje Afroditino brutalno rađanje, a zatim piše o njenom dolasku na Kipar (Kipros na grčkom) gde je mnogima poznata kao Kipris, Gospa od Kipra. Betani vešto povezuje mit o novopridošloj boginji sa boginjom koja je već postojala na ostrvu još od bakarnog doba, ako ne i od ranije, „eteričkim bićem veoma izražene seksualnosti“ sa „životvornim moćima“.

Afrodita se takođe dovodi u vezu sa „nemilosrdnom boginjom-ratnicom koja se prvi put javlja istočno od Kipra, od Mesopotamije do Anatolije i Levanta“. To je bilo vreme ratova među narodima, kada su muškarci i žene umirali mladi. Umesto muškog božanstva rata, zanimljivo je da su mu ljudi tog vremena dali žensko obličje i zvali ga različitim imenima: Inana, Ištar i Astarte.

Betani se ne suzdržava kada govori o seksualnoj i čulnoj strani boginje, po kojoj je ona najpoznatija.

Vodi nas kroz mesta koja su vezana za priču o Afroditi i opisuje kako se s vremenom menjao pogled ljudi na nju... „Nekada je bila žena nad ženama, ali kako se njen božanski sjaj gasio, tako je počela da se prikazuje kao obična žena.“

Knjiga Betani Hjuz nije puko prepričavanje istorije ove boginje. Na osnovu promena koje su nastajale u odnosu ljudi prema Afroditi-Veneri, ona dešifruje naše ponašanje u zavisnosti od žudnji, naš pogled na ljubav i rat, kao i promene u odnosu prema ženama.

Iako sam uživala u celoj knjizi, koja nije duga – nešto preko 200 strana – najviše me je naterao na razmišljanje zaključak.

Mit o Hefestovom/Vulkanovom otkrivanju Afroditine/Venerine preljube sa Aresom/Marsom – što je zapravo mit o ženi zatečenoj u kompromitujućoj situaciji – Betani Hjuz povezuje sa savremenim trenutkom i radosno sramotnim interesovanjem za današnje priče o „preljubništvu, slatšejmovanju i nameštanju porno skandala...“

Umesto da smesti ovu moćnu boginju u određenu kutiju, umesto da o njoj razmišlja „crno-belo“, Betani predlaže da je verovatno najbolje zamišljati Afroditu/Veneru „kao što su to radili Grci – kao boginju u kojoj je sve pomešano“... Zato što ona nije bila samo „boginja prolazne ljubavi, već... božanstvo životnog ciklusa, kao i samog života.“ A život nije crn ili beo, već je mešavina lepog i ružnog, svetla i tame.

Izvor: joyvspicer.com
Prevod: Borivoje Dožudić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
napoleonov kindl otkrijte minijaturnu putujuc u biblioteku koju je car nosio sa sobom u vojne pohode laguna knjige Napoleonov „Kindl“: Otkrijte minijaturnu putujuću biblioteku koju je car nosio sa sobom u vojne pohode
20.02.2024.
Sva tehnologija ima svog prethodnika, ako ne i više njih. Verovatno ste koristili (ili možda posedujete) čitač za elektronske knjige (ili aplikaciju EdenBooks), ali da li ste se zapitali šta bi moglo ...
više
sajmon sibag montefjore svet je mnogo komplikovaniji nego što je bio laguna knjige Sajmon Sibag Montefjore: Svet je mnogo komplikovaniji nego što je bio
20.02.2024.
Sajmon Sibag Montefjore nije znao, dok je gledao kroz prozor hotela „Moskva“ u Beogradu, da gleda u istoriju o kojoj je pisao. Jedan od najpoznatijih i najčitanijih britanskih istoričara, čije ...
više
vladimir pištalo moj roman je priča o vatrama i suknjama, o ludilu i vešticama laguna knjige Vladimir Pištalo: Moj roman je priča o vatrama i suknjama, o ludilu i vešticama
20.02.2024.
Roman „Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala, koji je bio u najužem izboru za Ninovu nagradu i koji je ovenčan nagradama Beskrajni plavi krug i Dr Špiro Matijević za 2023. godinu, vodi velika i hrabra ...
više
tribina o knjizi moramo da razgovaramo o kevinu 29 februara laguna knjige Tribina o knjizi „Moramo da razgovaramo o Kevinu“ 29. februara
20.02.2024.
U četvrtak 29. februara od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće održana tribina o romanu „Moramo da razgovaramo o Kevinu“ Lajonel Šrajver. Tragični događaji iz maja prošle godine ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.