Prikaz knjige „Precrtani“ Dejana Kataline

Kloaka u kojoj živimo već 25 godina poslužila je kao inspiracija mnogim umetnicima koji su manje ili više uspešno svoje frustracije, bes i tugu preneli čitaocima, gledaocima ili slušaocima. I, realno,retki su oni koji, da upotrebim sleng, nisu više "smorili" sa kukanjem nad tužnom sudbinom.
 
„Precrtani“ Dejana Kataline, iako se bave sličnom temom – beznađem savremene Srbije – upada u te retke koji pružaju osvežavajuće drugačiji,  ciničniji, iskreniji, brutalniji pogled na društvo u kome živimo i koji nas teraju da razmislimo i zamislimo se gde, kako i sa kim živimo.
 
Kroz priču o Blekiju, nekadašnjem voditelju emisije o rokenrolu (koji je, kao mindset, u ovoj zemlji definitivno propao) a sada barmenu u jednom od bezbroj urbanih beogradskih kafića i Taci, klinki iz kraja uvučenoj u lanac prostitucije, Katalina nam na daje uvid u živote marginalaca, gubitnika, „precrtanih“ koji svojih 15 minuta slave dobiju samo u crnoj hronici.
 
„Imao sam uvid u njihove živote i zaključio da zaslužuju više prostora nego što ga dobijaju u crnoj hronici. Hteo sam da ih prikažem kao gubitnike koji se na prvi pogled ne razlikuju mnogo od nas ostalih, osim po daleko lošijim i nepromišljenijim odlukama i još gorim posledicama“, objasnio je Katalina.
 
Bleki i Taca su dve strane istog novčića, emotivno osakaćeni, apatični, mrtvi i precrtani i, iako Bleki na kraju romana doživi neku vrstu hepienda, ili makar, novog početka, taj “srećan kraj” je prilično gorak jer, kako kaže Katalina, smo svi mi precrtani samo što neki  još nisu „obavešteni“ o tome i žive po principu „nesreća se uvek događa drugima“.
 
„Nisam planirao da napišem knjigu koja podseća na ‘novi crni talas’, kako ju je (pr)ocenio jedan moj poznanik, ali na kraju je ispala baš takva. Zato i mislim da čitalac treba da odbaci žanrovske predrasude i pročita je bez tih stega i limitacija“, smatra Katalina.
 
Iako negde na početku romana Bleki filozofira kako su pisci kompleksaši koji svoje mane skrivaju iza dubokoumnih misli, Katalina, koji je uspešan pisac i novinar, definitivno nije kompleksaš. Naprotiv. A “Precrtani” sasvim sigurno nisu “stilizacija kompleksa” već zero i hrabar roman kompetentnog pisca.
 
„S obzirom da sam uložio mnogo truda, znanja i upornosti da bih na štobolji način složio ovu priču tako da izgleda što upečatljivije, pritom mislim na niz istraživanja koja sam sproveo da bih se uputio u način govora i ponašanja Tacine generacije, kao i na način funcionisanja sprege kriminala i bezbednosnih službi, ne mogu se složiti sa svojim junakom”, kaže Katalina.
 
“Mislim da ovu priču ne bi mogao da napiše pisac sa kompleksima koji se skriva iza dubokoumnih misli. Za pisanje ove knjige trebala je hrabrost, a mislim da će isto to trebati i čitaocima da bi je pravilno pročitali“, zaključio je Katalina.
 
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik