Laguna - Bukmarker - Prikaz „Knjige o prijateljstvu“: Pronađeni u prevodu - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz „Knjige o prijateljstvu“: Pronađeni u prevodu

Ako se objašnjenje za veliki broj međusobno nerazumljivih jezika na kugli zemaljskoj potraži u Bibliji i prihvati tumačenje koje kaže da je Bog stvorio različite jezike ne bi li kaznio ljudski rod zbog izgradnje megalomanske Vavilonske kule, onda je svako poznavanje više jezika korak ka ublažavanju i prevazilaženju starozavetne kazne.
 
U tom kontekstu, nesaglediv je značaj prevodioca kao posrednika između jezikâ, književnih dela, ali i kultura dvaju ili više naroda.
 
A čak i da se zanemari biblijsko tumačenje, opet je velika dragocenost kad je govornik jednog jezika u mogućnosti da u prevodu čita ono što je izvorno napisano na nekom drugom jeziku, a to ne bi bilo moguće bez marljivog i savesnog rada (najmanje) jednog prevodioca.
 
Zato nije pravedno kad oni koji podnose najveći teret u prevazilaženju vavilonskih prepreka ostanu u senci i budu izgubljeni u prevodu – iako bez njih ne bi ni bilo prevoda.
 
Na neki način, „Knjiga o prijateljstvu“ ispravlja takvu nepravdu, jer njeni su autori upravo – prevodioci. I to prevodioci koji su čitaocima svojih maternjih jezika omogućili susret sa delima Petera Handkea. A svako ko je pročitao makar i jednu Handkeovu knjigu, može da pretpostavi koliko je potrebno znanja, strpljenja, ali i književnog dara, dok se svaka piščeva misao dosledno ne prenese u drugi jezik a da pritom ne izgubi svoje izvorno dubinsko značenje.
 
Zna se da poeziju najbolje prevode oni koji su i sami pesnici. Što se prevođenja proze tiče, obično se i ne razmišlja da li je prevodilac vrstan pisac na svom jeziku, ali u slučaju prevođenja Handkeovih dela, to bi zaista trebalo da bude uslov, pa upravo tekstovi Skota Abota i Žarka Radakovića pokazuju da su i američki i srpski prevodilac ispunili taj kriterijum.
 
Iako interesovanje za Handkeovo stvaralaštvo nije neposredan povod za prijateljstvo između Radakovića i Abota, ipak veliki pisac nemačkog jezika rodom iz Austrije (a nemačko-slovenačkog porekla) stoji kao svojevrsna spona i konstanta „Knjige o prijateljstvu“, koju ne ispisuju samo Amerikanac, kome je engleski jezik maternji, i Srbin koji je rođen u Jugoslaviji i svojim maternjim jezikom smatra srpskohrvatski, nego i njihov zajednički prijatelj, američki pesnik sicilijanskog porekla Aleks Kaldijero, dok je vizuelnu krunu dala Nina Pops, nemačka umetnica rođena u Beogradu.
 
Sećajući se i zajedničkih i isključivo ličnih doživljaja, i privatnih i profesionalnih momenata, i intimnih tajni i javnih nastupa, autori zapravo stvaraju novu Vavilonsku kulu, ali takvu u kojoj svako svakoga razume i koja nije greh prema božanstvu, nego veliki književni dar čovečanstvu. Naravno, pošto su Abot i Kaldijero svoja sećanja pisali na engleskom, to je moralo biti prevedeno na srpski jezik, a za to je bio zadužen Ivan Jovanović, još jedan rušitelj prepreka.
 
Dve slike Nine Pops, koje su vizuelizacija Radakovićevog i Abotovog prijateljstva i saradnje, donekle se gorde nad književnom umetnošću i poručuju koliko su u prednosti nad pisanom rečju samim tim što za njihovo razumevanje ne treba prevod, jer može ih videti i protumačiti svako, bez obzira na nacionalnost i maternji jezik.
 
Ipak, moć književne umetnosti umnogome se približila moći vizuelnog stvaralaštva, pa i broju ljudi kojima je dostupna, što se ne bi desilo da nije vrsnih prevodilaca, pa je „Knjiga o prijateljstvu“ značajna i stoga što iz prve ruke prikazuje život ljudi bez čijeg znanja i rada nijedno književno delo ne bi prešlo granicu jezika na kome je napisano.
 
Zato nije preterano reći da bez prevodilaca, čiji su Radaković i Abot dostojni predstavnici, zapravo ne bi ni bilo književnih dela koja su stekla međunarodnu slavu i koja se samim tim smatraju neraskidivim delom svetske kulture.
 
Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nedelja knjiga džordža r r martina od 22 do 28 jula 2024  laguna knjige Nedelja knjiga Džordža R. R. Martina od 22. do 28. jula 2024!
19.07.2024.
Džordž R. R. Martin stvorio je jedan od najuzbudljivijih serijala, remek-delo epske fantastike „Pesmu leda i vatre“, koji je uticao na sve podžanrove fikcije, počev od naučne fantastike, preko misteri...
više
možete prestati da pušite lako je laguna knjige Možete prestati da pušite! Lako je
19.07.2024.
„Lak način da prestanete da pušite“ Alena Kara je najpoznatiji i najprodavaniji priručnik za prestanak pušenja koji objašnjava kako da se bez snage volje trajno oslobodite ovog poroka.   Ova kn...
više
ne propustite još jednu knjigu igora kolarova  laguna knjige Ne propustite još jednu knjigu Igora Kolarova!
19.07.2024.
Od autora kultnog romana „Agi i Ema“ Igora Kolarova stiže jedinstveni ringišpil veselih ideja, neobičnih junaka i tananih osećanja u knjizi „Burence: Luckaste priče“. Kao i drugim zbirkama, i u ovi...
više
savremeni ljubavni roman simone arnstet kraljica noći  laguna knjige Savremeni ljubavni roman Simone Arnstet – „Kraljica noći“
19.07.2024.
Simona Arnstet je spisateljica i psihološkinja. Predvodnica je švedskog romantičnog talasa, koji u svetu stiče sve veću popularnost a ima i veliki broj čitalaca u Srbiji. Posle romana „Sve ili ništa“,...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.