VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Najlepše priče iz grčke mitologije“

Prikaz knjige „Najlepše priče iz grčke mitologije“

Šta čoveka čini čovekom? Da li je to njegovo poreklo? Počeci svega? Njegov život... Mislim da je u pitanju nešto drugo... Nešto što je mnogo teže objasniti. Da li se postanak čoveka vezuje za postanak priča i predanja koja su mu dala načine da objasni sve ono što mu nije znano ili vera koja je proistekla iz priča? Da li u pričama ima istine ili je sve farsa? Ako kažu da se čovekovo biće sastoji od istih čestica kao i svemir, da li to znači da svako od nas nosi deo svemira u sebi? Da li je deo sveukupnog mira čovečjeg način da pričom predstavlja svoje (ne)mire? Saznajte zašto su od vajkada priče te koje su dale čovečanstvu smisao i postavljajte pitanja na koje, možda, trenutno, nema odgovora. Verujte uskoro će odgovor doći.

Kažu da ljudi hodaju Zemljom u koloni, noseći jednu torbu ispred sebe, a drugu iza sebe. U prednju torbu stavljamo svoje vrline, a u onoj iza čuvamo svoje mane. Zato celog života trčimo za vlastitim vrlilnama, dok istovremeno primećujemo sve mane, koje naš prethodnik nosi na leđima. I smatramo da smo bolji od njega, nesvesni da osoba iza nas ima isto takvo mišljenje o nama. Da li smo kroz vekove i vekove nasledili radoznalost Pandore krećući se kroz lavirint Minotaura? Protrljam oči i shvatim da me okružuju ista četiri zida i realnost. Svakog jutra sve realnija. Svako jutro novi početak starih navika. A u početku beše Logos. Beše voda, beše svetlost…Tražim svet pun svetlosti- da obasja naše duše, da pronađemo prave ljudske vrednosti, da spoznamo njihovo značenje. I bi nebo i svi Bogovi koji obasjaše svet nastao iz Haosa. I bi zemlja i bi Gea. Tražim svet gde je podeljena svetlost od tame, gde je Zevs daleko od Hada. Gde neće biti hipokrita, dvoličnosti, gde neće biti ranih umiranja i kasno ostvarenih života. Svakom ću dati po jednu zvezdu. Zvezdu vodilju. Da pokaže put kojim se ređe ide. Put bez poroka, put ostvarenja, put nirvane. I bi život. I bi istina. I bi čovek. Želim da svako od nas pronađe ono ljudsko u sebi što ga čini ČOVEKOM. Najteže je biti čovek. Još teže je biti drugačiji. Ali, zašto ne prihvatiti različitost. Upravo je to ono što govori o nama samima. Svi smo isti. I ti, i ja... i onaj čovek koji svira violinu na ulici u nadi da će mu neko uputiti makar jedan iskren osmeh, i ona devojčica koja gleda ovu knjigu i  sa uzbuđenjem očekuje nove stranice i nove priče. Zašto ne biti kao ta devojčica ili taj dečak? Zašto ne potražiti odgovore na egzistencijalna pitanja upravo u pričama mitologije? Verujte da će vam sledeće priče ponuditi mnogo više od odgovora na pitanja kako su nastanka. Ponudiće vam odgovore na sva pitanja koja ste imali i pitanja na sve ono odgovore koje ćete tražiti:
 
Postanak Bogova;
Olimpijski Bogovi;
Pandora i Prometej;
Demetra i Persefona;
Minotaurov lavirint;
Panova frula;
Heraklove pustolovine;
Kralj Mida;
Persej i Meduza;
Pegaz i Belerefont;
Jason i Argonauti;
Erida i jabuka razrora;
Trojanski rat;

Odisejeva putovanja.

I na kraju: Šta čoveka čini čovekom? Da li je to njegov život... Počeci svega... Mislim da ne. To su izbori koje pravi i ne kako počinje stvari već kako odluči da ih završi. Odaberite pažljivo. Razmislite. Da li je se igrati vatrom poput Prometeja ili otvoriti kutiju radoznalosti poput Pandore? Koračati utabanim stopama ili koračati neistraženim lavirintom Minotaura? Odaberite svoje puteve i poletite poput Dedala i Ikara.Verujem da će mnogi govoriti o neuspešnosti leta, ali ja vam govorim o pokušaju. Pokušavajte da pronađete načine. Pokušajte da se otrgnete iz kutije. Razmišljajte van svih okvira i svih granica - zato što um ne poznaje granice. Pronađite bezgraničnost.

P.S. Bogato ilustovane priče koje nudi knjiga „Najlepše priče iz grčke mitologije“ nude precizna i slikovita objašljenja mitologije i likova koji čine istu. Svaka od priča će vas inspirisati da se zamislite koliko smo toga „nasledili“. Zato je preporučujem učiteljima/učiteljicama kako bi uz pomoć ove knjige naučili decu mnogo više od propisanog nastavnog plana i programa. Da nauče decu da žive a ne da životare. Da nauče decu koliko je važno tragati i istraživati. Učite ih počecima, učite ih da nikada ne spoznaju kraj. Ni kraj priče, ni kraj istraživanju, ni kraj pitanjima. Neka se nižu pitanja koja će voditi novim pitanjima. Zato ovu knjigu preporučujem i deci, da nikada ne prestaju da pitaju. Da vodeći se ovom knjigom nauče sve o grčkoj mitologiji i počnu da istražuju i druge mitologije. Roditeljima bih, takođe, savetovala da ne sputavaju decu. Ako stoje ispred izloga i gledaju ovu knjigu, priuštite je jer se nećete pokajati.

Autor: Jelena Stošić Jović, M.Sc.
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak laguna knjige Evo zašto je čitanje naglas dobro za vaš mozak
03.06.2020.
Ne tako davno, Linda Kan sedela je pored bolničkog kreveta u Hjustonu, osećajući se jako neprijatno. Pored nje je ležao njen osamdesetosmogodišnji otac. Imao je slabo srce. Morao je na operaciju. ...
više
kako je majčinstvo sare hejvud inspirisalo roman kaktus  laguna knjige Kako je majčinstvo Sare Hejvud inspirisalo roman „Kaktus“
03.06.2020.
Putovanje svake žene ka majčinstvu je jedinstveno, ali poput Suzan Grin, junakinje mog romana „Kaktus“, moje je došlo kasnije u životu i donelo gomilu iznenađenja. Kao što to radim sa većinom stvar...
više
srpske biblioteke na evropskom portalu creativesunite laguna knjige Srpske biblioteke na evropskom portalu CreativesUnite
03.06.2020.
Digitalne zbirke Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, udruženja Adligat (Muzej knjige i Biblioteka Lazić) i Narodne i Univerzitetske biblioteke Republike Srpske objavljene su na portalu Crea...
više
dušan krtolica slobodan sam kad crtam laguna knjige Dušan Krtolica: Slobodan sam kad crtam
03.06.2020.
Dušan Krtolica ima 17 godina i pravi je crtački genije, a njegov talenat je nadaleko poznat. Ovaj mladić stvorio je mnoštvo crteža kao i „Enciklopediju praistorijskih životinja“. Još kao dete pohađao ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.