Sajam knjiga 2019.
Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Prikaz knjige „Najlepše priče iz grčke mitologije“

Prikaz knjige „Najlepše priče iz grčke mitologije“

Šta čoveka čini čovekom? Da li je to njegovo poreklo? Počeci svega? Njegov život... Mislim da je u pitanju nešto drugo... Nešto što je mnogo teže objasniti. Da li se postanak čoveka vezuje za postanak priča i predanja koja su mu dala načine da objasni sve ono što mu nije znano ili vera koja je proistekla iz priča? Da li u pričama ima istine ili je sve farsa? Ako kažu da se čovekovo biće sastoji od istih čestica kao i svemir, da li to znači da svako od nas nosi deo svemira u sebi? Da li je deo sveukupnog mira čovečjeg način da pričom predstavlja svoje (ne)mire? Saznajte zašto su od vajkada priče te koje su dale čovečanstvu smisao i postavljajte pitanja na koje, možda, trenutno, nema odgovora. Verujte uskoro će odgovor doći.

Kažu da ljudi hodaju Zemljom u koloni, noseći jednu torbu ispred sebe, a drugu iza sebe. U prednju torbu stavljamo svoje vrline, a u onoj iza čuvamo svoje mane. Zato celog života trčimo za vlastitim vrlilnama, dok istovremeno primećujemo sve mane, koje naš prethodnik nosi na leđima. I smatramo da smo bolji od njega, nesvesni da osoba iza nas ima isto takvo mišljenje o nama. Da li smo kroz vekove i vekove nasledili radoznalost Pandore krećući se kroz lavirint Minotaura? Protrljam oči i shvatim da me okružuju ista četiri zida i realnost. Svakog jutra sve realnija. Svako jutro novi početak starih navika. A u početku beše Logos. Beše voda, beše svetlost…Tražim svet pun svetlosti- da obasja naše duše, da pronađemo prave ljudske vrednosti, da spoznamo njihovo značenje. I bi nebo i svi Bogovi koji obasjaše svet nastao iz Haosa. I bi zemlja i bi Gea. Tražim svet gde je podeljena svetlost od tame, gde je Zevs daleko od Hada. Gde neće biti hipokrita, dvoličnosti, gde neće biti ranih umiranja i kasno ostvarenih života. Svakom ću dati po jednu zvezdu. Zvezdu vodilju. Da pokaže put kojim se ređe ide. Put bez poroka, put ostvarenja, put nirvane. I bi život. I bi istina. I bi čovek. Želim da svako od nas pronađe ono ljudsko u sebi što ga čini ČOVEKOM. Najteže je biti čovek. Još teže je biti drugačiji. Ali, zašto ne prihvatiti različitost. Upravo je to ono što govori o nama samima. Svi smo isti. I ti, i ja... i onaj čovek koji svira violinu na ulici u nadi da će mu neko uputiti makar jedan iskren osmeh, i ona devojčica koja gleda ovu knjigu i  sa uzbuđenjem očekuje nove stranice i nove priče. Zašto ne biti kao ta devojčica ili taj dečak? Zašto ne potražiti odgovore na egzistencijalna pitanja upravo u pričama mitologije? Verujte da će vam sledeće priče ponuditi mnogo više od odgovora na pitanja kako su nastanka. Ponudiće vam odgovore na sva pitanja koja ste imali i pitanja na sve ono odgovore koje ćete tražiti:
 
Postanak Bogova;
Olimpijski Bogovi;
Pandora i Prometej;
Demetra i Persefona;
Minotaurov lavirint;
Panova frula;
Heraklove pustolovine;
Kralj Mida;
Persej i Meduza;
Pegaz i Belerefont;
Jason i Argonauti;
Erida i jabuka razrora;
Trojanski rat;

Odisejeva putovanja.

I na kraju: Šta čoveka čini čovekom? Da li je to njegov život... Počeci svega... Mislim da ne. To su izbori koje pravi i ne kako počinje stvari već kako odluči da ih završi. Odaberite pažljivo. Razmislite. Da li je se igrati vatrom poput Prometeja ili otvoriti kutiju radoznalosti poput Pandore? Koračati utabanim stopama ili koračati neistraženim lavirintom Minotaura? Odaberite svoje puteve i poletite poput Dedala i Ikara.Verujem da će mnogi govoriti o neuspešnosti leta, ali ja vam govorim o pokušaju. Pokušavajte da pronađete načine. Pokušajte da se otrgnete iz kutije. Razmišljajte van svih okvira i svih granica - zato što um ne poznaje granice. Pronađite bezgraničnost.

P.S. Bogato ilustovane priče koje nudi knjiga „Najlepše priče iz grčke mitologije“ nude precizna i slikovita objašljenja mitologije i likova koji čine istu. Svaka od priča će vas inspirisati da se zamislite koliko smo toga „nasledili“. Zato je preporučujem učiteljima/učiteljicama kako bi uz pomoć ove knjige naučili decu mnogo više od propisanog nastavnog plana i programa. Da nauče decu da žive a ne da životare. Da nauče decu koliko je važno tragati i istraživati. Učite ih počecima, učite ih da nikada ne spoznaju kraj. Ni kraj priče, ni kraj istraživanju, ni kraj pitanjima. Neka se nižu pitanja koja će voditi novim pitanjima. Zato ovu knjigu preporučujem i deci, da nikada ne prestaju da pitaju. Da vodeći se ovom knjigom nauče sve o grčkoj mitologiji i počnu da istražuju i druge mitologije. Roditeljima bih, takođe, savetovala da ne sputavaju decu. Ako stoje ispred izloga i gledaju ovu knjigu, priuštite je jer se nećete pokajati.

Autor: Jelena Stošić Jović, M.Sc.
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga laguna knjige Istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga
22.10.2019.
Organizatori britanskog festivala posvećenom kriminalističkom žanru „Capital Crime“ objavio je u avgustu ove godine rezultate istraživanja o čitalačkim navikama svoje publike i njenoj percepciji izdav...
više
osne sejerštad moramo da razumemo zašto je evropa napadnuta  laguna knjige Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“
22.10.2019.
Spisateljica i novinarka Osne Sejerštad bila je strani dopisnik za norvešku televiziju i godinama izveštavala sa kriznih mesta i iz konfliktnih regiona. U svom dokumentarističkom romanu „Jedna od nas“...
više
 knjiga o izmišljenim bićima savremeni bestijarijum laguna knjige „Knjiga o izmišljenim bićima“ – Savremeni bestijarijum
22.10.2019.
Horhe Luis Borhes, argentinski pisac čuven po evojim elegantnim metafizičkim pričama, napisao je 1957. „Priručnik fantastične zoologije“. Prošireno izdanje je objavljeno 1967. godine pod naslovom „Knj...
više
prikaz romana tetovažer iz aušvica  laguna knjige Prikaz romana „Tetovažer iz Aušvica“
22.10.2019.
U jednom intervjuu australijska scenaristkinja Heder Moris se prisetila: „Decembra 2003. godine pila sam kafu sa prijateljem i čula za čoveka iz Melburna kome je žena nedavno preminula, i čija bi prič...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.