Prikaz knjige „Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice“ Juvala Noe Hararija
31.10.2018.
.jpg)
Šta nas čeka u budućnosti? Odgovor na to pitanje nije lako dati, ali nam napredak nauke kaže da bi idući korak u evoluciji čoveka mogao biti Homo deus i tako je naslovljena nova knjiga jevrejskog naučnika Juvala Noe Hararija, sa podnaslovom: „Kratka istorija sutrašnjice“. Knjiga koja je već postala svetski bestseler i prodata je u četiri miliona primeraka, objavljena je 2017, a već je stigla do nas u sjajnom prevodu Tatjane Bižić i u izdanju Lagune.
Ona istražuje posledice novih tehnologija i znanja kojima je čovek ovladao i time dobio atribute stvoritelja, značenja koja nam donosi to što su ljudi počeli da ostvaruju snove prethodnih generacija ali i postavili i nove ciljeve koji će oblikovati dvadeset prvi vek – od prevladavanja smrti do kreiranja života.
Izraelski istoričar Harari (1976) bavio se prvo srednjovekovnom istorijom, posebno razdobljem krstaških ratova. Zainteresovan za multidisciplinarne pristupe u humanitarnim naukama, Harari se potom posvećuje makroistoriji. Prva njegova makroistorijska knjiga, „Sapiens: kratka istorija čovečanstva“, takođe je postigla veliki uspeh.
Politika, za koju se može reći da u sadašnjoj liberalnoj fazi gubi kontrolu nad događajima, ne uspeva da pruži smislenu viziju budućnosti, upozorava Harari i dodaje da „ni levica ni desnica nemaju viziju gde će čovečanstvo biti čak ni za 30 godina“. Ne zna se da li će ono što danas deca uče u školi biti zastarelo za desetak godina. Kao što su konji nestali sa ulica čim su se pojavili automobili, već je izvesno da će nestati mnoga zanimanja i da će čak i u nizu uslužnih delatnosti, poslove preuzeti roboti, koji su već sada stekli važno mesto u industriji.
Knjiga je podeljena na opsežan uvodni deo i tri poglavlja. Uvod je u optimističnom tonu jer Harari iznosi niz dokaza da čovečanstvo nadvladava tri velika zla koja su mu oduvek pretila, a to su: ratovi, glad i zarazne bolesti, da bi se okrenuo daljem razvoju Homo sapiensa. Autor u prvi plan ističe čovekovu težnju za besmrtnošću, ili bar za dugovečnošću, kroz unapređenje telesnih i mentalnih sposobnosti i ukazuje na prednosti i opasnosti za društveni poredak koje bi nastale kao posledica usavršavanja čoveka raznim metodama poput biološkog inženjeringa.
Već u 21. veku čovečanstvo mora biti pametnije kako bi izbeglo ekološku katastrofu koja je na vidiku ‒ jer šta vredi da lekari budu u mogućnosti da obnove bolesna tkiva ako planeta zbog ljudske pohlepe postane nepogodna za život. Drugi cilj koji Homo sapiens treba da postavi jeste pronalaženje ključa za sreću. Harari tu uvodi pojam algoritma kao ključnog koncepta. Drugo poglavlje (Homo sapiens daje smisao svetu) posvećeno je starim i sadašnjim mitovima pomoću kojih ljudska vrsta objašnjava ili kreira stvarnost. Među njima autor ističe nauku i religiju i nudi vlastitu interpretaciju na jedno od najtežih pitanja samog odnosa ovih pojava.
Poslednje poglavlje upozoravajućeg naslova (Homo sapiens gubi kontrolu) istražuje kako veštačka inteligencija i biotehnologija potkopavaju temelje na kojima su izgrađeni društveni odnosi. Autor ističe da su doktrine liberalizma i humanizma direktno ugrožene aktuelnom razvojnom putanjom. On navodi da su naučnici „otvorili sapiensovu crnu kutiju, no u njoj nisu otkrili ni dušu, ni slobodnu volju, ni ’ja’, nego samo gene, hormone i neurone koji se pokoravaju istim fizičkim i hemijskim zakonima koji upravljaju ostatkom stvarnosti“.
Harari se na kraju obraća čitaocima postavljajući tri pitanja koja će vas naterati da se duboko zamislite.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Ona istražuje posledice novih tehnologija i znanja kojima je čovek ovladao i time dobio atribute stvoritelja, značenja koja nam donosi to što su ljudi počeli da ostvaruju snove prethodnih generacija ali i postavili i nove ciljeve koji će oblikovati dvadeset prvi vek – od prevladavanja smrti do kreiranja života.
Izraelski istoričar Harari (1976) bavio se prvo srednjovekovnom istorijom, posebno razdobljem krstaških ratova. Zainteresovan za multidisciplinarne pristupe u humanitarnim naukama, Harari se potom posvećuje makroistoriji. Prva njegova makroistorijska knjiga, „Sapiens: kratka istorija čovečanstva“, takođe je postigla veliki uspeh.
Politika, za koju se može reći da u sadašnjoj liberalnoj fazi gubi kontrolu nad događajima, ne uspeva da pruži smislenu viziju budućnosti, upozorava Harari i dodaje da „ni levica ni desnica nemaju viziju gde će čovečanstvo biti čak ni za 30 godina“. Ne zna se da li će ono što danas deca uče u školi biti zastarelo za desetak godina. Kao što su konji nestali sa ulica čim su se pojavili automobili, već je izvesno da će nestati mnoga zanimanja i da će čak i u nizu uslužnih delatnosti, poslove preuzeti roboti, koji su već sada stekli važno mesto u industriji.
Knjiga je podeljena na opsežan uvodni deo i tri poglavlja. Uvod je u optimističnom tonu jer Harari iznosi niz dokaza da čovečanstvo nadvladava tri velika zla koja su mu oduvek pretila, a to su: ratovi, glad i zarazne bolesti, da bi se okrenuo daljem razvoju Homo sapiensa. Autor u prvi plan ističe čovekovu težnju za besmrtnošću, ili bar za dugovečnošću, kroz unapređenje telesnih i mentalnih sposobnosti i ukazuje na prednosti i opasnosti za društveni poredak koje bi nastale kao posledica usavršavanja čoveka raznim metodama poput biološkog inženjeringa.
Već u 21. veku čovečanstvo mora biti pametnije kako bi izbeglo ekološku katastrofu koja je na vidiku ‒ jer šta vredi da lekari budu u mogućnosti da obnove bolesna tkiva ako planeta zbog ljudske pohlepe postane nepogodna za život. Drugi cilj koji Homo sapiens treba da postavi jeste pronalaženje ključa za sreću. Harari tu uvodi pojam algoritma kao ključnog koncepta. Drugo poglavlje (Homo sapiens daje smisao svetu) posvećeno je starim i sadašnjim mitovima pomoću kojih ljudska vrsta objašnjava ili kreira stvarnost. Među njima autor ističe nauku i religiju i nudi vlastitu interpretaciju na jedno od najtežih pitanja samog odnosa ovih pojava.
Poslednje poglavlje upozoravajućeg naslova (Homo sapiens gubi kontrolu) istražuje kako veštačka inteligencija i biotehnologija potkopavaju temelje na kojima su izgrađeni društveni odnosi. Autor ističe da su doktrine liberalizma i humanizma direktno ugrožene aktuelnom razvojnom putanjom. On navodi da su naučnici „otvorili sapiensovu crnu kutiju, no u njoj nisu otkrili ni dušu, ni slobodnu volju, ni ’ja’, nego samo gene, hormone i neurone koji se pokoravaju istim fizičkim i hemijskim zakonima koji upravljaju ostatkom stvarnosti“.
Harari se na kraju obraća čitaocima postavljajući tri pitanja koja će vas naterati da se duboko zamislite.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Povezani naslovi
Vuletu Žuriću svečano uručena Vitalova nagrada
21.02.2019.
Vule Žurić je dvadeset drugi laureat prestižne Vitalove književne nagrade „Zlatni suncokret“. Priznanje je dobio za roman „Pomor i strah“. Svečanost uručenja nagrade održana je 21. februara, a pored n...
više
Tajna muževnosti u delu Henrija Milera
21.02.2019.
Šta se dešava kada se ispostavi da je naizgled nepouzdan pripovedač zapravo kritičar kulture?
Ono što napišemo o fikciji nikada nije objektivan odgovor na neki tekst; to je uvek samo deo mnogo šire...
više
Promocija knjige „Slatke priče“ Slađane Jelić
21.02.2019.
Tajne hedonističke gladi otkriva nam Slađana Jelić u knjizi „Slatke priče“, koja će biti predstavljena u utorak 26. februara od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u. Kako podmiriti potrebu za hranom da bi...
više
„Odaja sećanja“ Holi Kejv u knjižarama od 26. februara
21.02.2019.
„Odaja sećanja“ britanske autorke Holi Kejv uzbudljiva je i originalna priča čija je radnja smeštena u budućnost.
Junakinja Izobel ima sve: posao iz snova, besprekoran dom i čvrstu vezu. Živo...
više
