Prikaz knjige „Homo Deus: Kratka istorija sutrašnjice“ Juvala Noe Hararija
31.10.2018.
.jpg)
Šta nas čeka u budućnosti? Odgovor na to pitanje nije lako dati, ali nam napredak nauke kaže da bi idući korak u evoluciji čoveka mogao biti Homo deus i tako je naslovljena nova knjiga jevrejskog naučnika Juvala Noe Hararija, sa podnaslovom: „Kratka istorija sutrašnjice“. Knjiga koja je već postala svetski bestseler i prodata je u četiri miliona primeraka, objavljena je 2017, a već je stigla do nas u sjajnom prevodu Tatjane Bižić i u izdanju Lagune.
Ona istražuje posledice novih tehnologija i znanja kojima je čovek ovladao i time dobio atribute stvoritelja, značenja koja nam donosi to što su ljudi počeli da ostvaruju snove prethodnih generacija ali i postavili i nove ciljeve koji će oblikovati dvadeset prvi vek – od prevladavanja smrti do kreiranja života.
Izraelski istoričar Harari (1976) bavio se prvo srednjovekovnom istorijom, posebno razdobljem krstaških ratova. Zainteresovan za multidisciplinarne pristupe u humanitarnim naukama, Harari se potom posvećuje makroistoriji. Prva njegova makroistorijska knjiga, „Sapiens: kratka istorija čovečanstva“, takođe je postigla veliki uspeh.
Politika, za koju se može reći da u sadašnjoj liberalnoj fazi gubi kontrolu nad događajima, ne uspeva da pruži smislenu viziju budućnosti, upozorava Harari i dodaje da „ni levica ni desnica nemaju viziju gde će čovečanstvo biti čak ni za 30 godina“. Ne zna se da li će ono što danas deca uče u školi biti zastarelo za desetak godina. Kao što su konji nestali sa ulica čim su se pojavili automobili, već je izvesno da će nestati mnoga zanimanja i da će čak i u nizu uslužnih delatnosti, poslove preuzeti roboti, koji su već sada stekli važno mesto u industriji.
Knjiga je podeljena na opsežan uvodni deo i tri poglavlja. Uvod je u optimističnom tonu jer Harari iznosi niz dokaza da čovečanstvo nadvladava tri velika zla koja su mu oduvek pretila, a to su: ratovi, glad i zarazne bolesti, da bi se okrenuo daljem razvoju Homo sapiensa. Autor u prvi plan ističe čovekovu težnju za besmrtnošću, ili bar za dugovečnošću, kroz unapređenje telesnih i mentalnih sposobnosti i ukazuje na prednosti i opasnosti za društveni poredak koje bi nastale kao posledica usavršavanja čoveka raznim metodama poput biološkog inženjeringa.
Već u 21. veku čovečanstvo mora biti pametnije kako bi izbeglo ekološku katastrofu koja je na vidiku ‒ jer šta vredi da lekari budu u mogućnosti da obnove bolesna tkiva ako planeta zbog ljudske pohlepe postane nepogodna za život. Drugi cilj koji Homo sapiens treba da postavi jeste pronalaženje ključa za sreću. Harari tu uvodi pojam algoritma kao ključnog koncepta. Drugo poglavlje (Homo sapiens daje smisao svetu) posvećeno je starim i sadašnjim mitovima pomoću kojih ljudska vrsta objašnjava ili kreira stvarnost. Među njima autor ističe nauku i religiju i nudi vlastitu interpretaciju na jedno od najtežih pitanja samog odnosa ovih pojava.
Poslednje poglavlje upozoravajućeg naslova (Homo sapiens gubi kontrolu) istražuje kako veštačka inteligencija i biotehnologija potkopavaju temelje na kojima su izgrađeni društveni odnosi. Autor ističe da su doktrine liberalizma i humanizma direktno ugrožene aktuelnom razvojnom putanjom. On navodi da su naučnici „otvorili sapiensovu crnu kutiju, no u njoj nisu otkrili ni dušu, ni slobodnu volju, ni ’ja’, nego samo gene, hormone i neurone koji se pokoravaju istim fizičkim i hemijskim zakonima koji upravljaju ostatkom stvarnosti“.
Harari se na kraju obraća čitaocima postavljajući tri pitanja koja će vas naterati da se duboko zamislite.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Ona istražuje posledice novih tehnologija i znanja kojima je čovek ovladao i time dobio atribute stvoritelja, značenja koja nam donosi to što su ljudi počeli da ostvaruju snove prethodnih generacija ali i postavili i nove ciljeve koji će oblikovati dvadeset prvi vek – od prevladavanja smrti do kreiranja života.
Izraelski istoričar Harari (1976) bavio se prvo srednjovekovnom istorijom, posebno razdobljem krstaških ratova. Zainteresovan za multidisciplinarne pristupe u humanitarnim naukama, Harari se potom posvećuje makroistoriji. Prva njegova makroistorijska knjiga, „Sapiens: kratka istorija čovečanstva“, takođe je postigla veliki uspeh.
Politika, za koju se može reći da u sadašnjoj liberalnoj fazi gubi kontrolu nad događajima, ne uspeva da pruži smislenu viziju budućnosti, upozorava Harari i dodaje da „ni levica ni desnica nemaju viziju gde će čovečanstvo biti čak ni za 30 godina“. Ne zna se da li će ono što danas deca uče u školi biti zastarelo za desetak godina. Kao što su konji nestali sa ulica čim su se pojavili automobili, već je izvesno da će nestati mnoga zanimanja i da će čak i u nizu uslužnih delatnosti, poslove preuzeti roboti, koji su već sada stekli važno mesto u industriji.
Knjiga je podeljena na opsežan uvodni deo i tri poglavlja. Uvod je u optimističnom tonu jer Harari iznosi niz dokaza da čovečanstvo nadvladava tri velika zla koja su mu oduvek pretila, a to su: ratovi, glad i zarazne bolesti, da bi se okrenuo daljem razvoju Homo sapiensa. Autor u prvi plan ističe čovekovu težnju za besmrtnošću, ili bar za dugovečnošću, kroz unapređenje telesnih i mentalnih sposobnosti i ukazuje na prednosti i opasnosti za društveni poredak koje bi nastale kao posledica usavršavanja čoveka raznim metodama poput biološkog inženjeringa.
Već u 21. veku čovečanstvo mora biti pametnije kako bi izbeglo ekološku katastrofu koja je na vidiku ‒ jer šta vredi da lekari budu u mogućnosti da obnove bolesna tkiva ako planeta zbog ljudske pohlepe postane nepogodna za život. Drugi cilj koji Homo sapiens treba da postavi jeste pronalaženje ključa za sreću. Harari tu uvodi pojam algoritma kao ključnog koncepta. Drugo poglavlje (Homo sapiens daje smisao svetu) posvećeno je starim i sadašnjim mitovima pomoću kojih ljudska vrsta objašnjava ili kreira stvarnost. Među njima autor ističe nauku i religiju i nudi vlastitu interpretaciju na jedno od najtežih pitanja samog odnosa ovih pojava.
Poslednje poglavlje upozoravajućeg naslova (Homo sapiens gubi kontrolu) istražuje kako veštačka inteligencija i biotehnologija potkopavaju temelje na kojima su izgrađeni društveni odnosi. Autor ističe da su doktrine liberalizma i humanizma direktno ugrožene aktuelnom razvojnom putanjom. On navodi da su naučnici „otvorili sapiensovu crnu kutiju, no u njoj nisu otkrili ni dušu, ni slobodnu volju, ni ’ja’, nego samo gene, hormone i neurone koji se pokoravaju istim fizičkim i hemijskim zakonima koji upravljaju ostatkom stvarnosti“.
Harari se na kraju obraća čitaocima postavljajući tri pitanja koja će vas naterati da se duboko zamislite.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik
Povezani naslovi
Obaveštenje o slanju pošiljki tokom predstojećih praznika
23.04.2019.
Tokom predstojećih praznika porudžbine od četvrtka 25. aprila biće obrađene i poslate u subotu 27. aprila, tako da njihovu isporuku možete očekivati od 28. aprila.
Porudžbine napravljene izme...
više
.jpg)
Festival fantastike u Nišu
23.04.2019.
U prostorijama Niškog kulturnog centra (NKC) 19. aprila je otvoren 2. Festival fantastike „GOTNIŠ 2019“, koji zajedničkim snagama organizuju Udruženje ljubitelja fantastike „Ordo Drakoniš“ i NKC.
...
više
Intervju sa Danijelom Mejsonom, autorom romana „Zimski vojnik“
23.04.2019.
Prošlo je više od 11 godina od objavljivanja Vašeg poslednjeg romana. Možete li nam opisati rad na „Zimskom vojniku“?
Mislim da je počelo pre oko 14 ili 15 godina – o nekim likovima sam razmišl...
više
Nordijski mit koji je inspirisao jezovuke u „Igri prestola“
23.04.2019.
U Martinovom serijalu „Pesma leda i vatre“ mnogo toga se događa, kao i u HBO-ovoj seriji, ali oni jedva da su zagrebali površinu obradivši tek desetinu onoga što se događa u knjigama; bitke, ljubavne ...
više
