VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Gen“ Sidarte Mukardžija ‒ „Jedna od najopasnijih ideja u istoriji“

Sidarta Mukardži svoju istoriju genetike naziva „intimnom“ iz dva razloga. Prvo, uspešno je primenio isti princip slikovitog prepleta ličnog i naučnog kao i u svojoj prethodnoj, veličanstvenoj knjizi iz 2011. godine o istoriji raka, „The Emperor of All Maladies“. Savremena medicina koja se bavi rakom je nauka, a intima dolazi od pacijenata, sa njihovog uzglavlja. Rak, nažalost, postaje savremeni način života, a ne samo umiranja, i to što je neko „žrtva raka“ ili „preživeli“ često navodi bolesnike da shvate ko su i zašto su baš oni pogođeni tom bolešću.

Međutim, rak ne može da definiše nečiji identitet toliko snažno koliko to mogu geni. U novoj knjizi, autor je neke intimne scene pozajmio iz svoje porodice: njegov otac ima cerebralnu patologiju genetskog porekla; njegova majka i njena sestra bliznakinja poseduju očekivane sličnosti ali i iznenađujuće razlike; a neočekivano pojavljivanje šizofrenije kod naizgled zdravih rođaka zapravo je erupcija nagomilanih i skrivenih genetskih zaostavština. Mukardži je iskoristio to zajedničko genetsko nasleđe kako bi shvatio prošlost članova svoje porodice, njihovu sadašnjost i njihove strahove za budućnost. Čim je otpočeo vezu sa svojom budućom suprugom, Mukardži je smatrao da je u obavezi da joj ispriča sve o bolestima u svojoj porodici: „Bilo je pošteno da upozorim svoju buduću partnerku.“

Intimna genetika ide dalje od nasleđa ili od ispovesti bolesnika. Genetika je nova nauka, i Mukardži nas kroz svoju knjigu upoznaje sa njenim poreklom – nastanak genetike se vezuje za Gregora Mendelu i 1900. godinu, a ime „gen“ potiče od skrivene, stabilne i nasledne jedinice iz 1909. godine. Engleski biolog Vilijam Bejtson je 1905. godine zapisao da kada „činjenice o nasleđivanju“ postanu poznate, preobraziće „čovekov pogled na svet i njegovu moć nad prirodom“ više „od ijednog drugog napretka u poznavanju prirode koji se može predvideti“.
 
Darvinov rođak, Fransis Golton, agresivno je zagovarao „eugeniku“ – unapređivanje ljudskog društva kroz selektivno razmnožavanje. Nije znao ništa o tome šta bi gen mogao biti, ali je isticao da je neophodno da se više razmnožavaju inteligentni, jaki i lepi, a da se smanji reprodukcija među onima koji su lišeni tih karakteristika. Golton je računao na to da će pravilno shvatanje zavisnosti rasne moći od nasleđivanja institucionalizovati eugeniku i sprečiti Britnace da postanu još odvratniji i niži.

Do tridesetih godina su britanski i američki programi sterilizacije „genetski defektnih“ inspirisali razvoj nacističke rasne higijene. Gotovo odmah je usvojen Hitlerov novi režim zakona o sterilizaciji i kasnija „istraživanja“ na blizancima „doktora“ Jozefa Mengelea u Aušvicu su uništila svaku ideju o sistemskim pokušajima genetskih istraživanja na ljudima i korišćenje tih saznanja. Do sredine dvadesetog veka, kako Mukardži piše, gen je postao „jedna od najopasnijih ideja u istoriji“.

Eugenika se obično predstavlja kao usputna stanica u istoriji genetike, ali Mukardži smatra da neke njene ideje leže u osnovi nauke o nasleđivanju. Njegova opširna i očaravajuće ispričana istorija gena govori o ambiciji i neverovatnim dostignućima. „Gen“ iskreno slavi proces ogromnog i neverovatno brzog povećanja znanja o tome šta su geni i kako funkcionišu, ali Mukardžija brinu nivo znanja koji smo dostigli kao i neadekvatni načini na koje smo podstaknuti da mislimo o sebi i svojim genima.

Znanje o genetici se, u istoriji, najviše oslanjalo na eksperimentalnu manipulaciju graška, jagorčevine, voćnih mušica, valjkastih crva i mikroorganizama, pa iako Mukardži ne govori mnogo o značajnim poljoprivrednim tehnologijama koje su razvijene zahvaljujući genetici biljaka i životinja, glavna korist genetike se oduvek odnosila na nas, ljude – kako da sebe bolje razumemo i kako da napravimo bolje verzije sebe. Genetičare najmanje od svih naučnika treba podsećati da je „jedino ispravno istraživanje čovečanstva kroz čoveka“.

Sam „gen“ je prvobitno bio apstrakatan pojam, a zatim se došlo do saznanja gde bi se u ćeliji i na hromozomima mogao nalaziti; onda je shvaćeno od čega se sastoji; kako prenosi informacije o fiziološkim funkcijama; kako kontroliše te funkcije i gde se one regulišu. Faze u otkrićima, od Votsona preko Krikovog otkrića strukture DNK 1953. godine pa do sekvenciranja ljudskog genoma 2000. godine, zahtevale su enormnu količinu sredstava, rada i genijalnosti. Ali sve to nije zavisilo od fundamentalno novih naučnih vizija. Kada smo shvatili da geni imaju diskretan hemijski identitet, predviđalo se da ćemo jednog dana, uz rad, sreću i prave instrumente, saznati i sve ostalo. S tim što genetika u to vreme nije mogla da predvidi koliko će se brzo promeniti njena instrumentalna moć.

Nekoliko genetičara je tokom šezdesetih predvidelo razvoj genetskih tehnika za kreiranje novih jedinica na biohemijskim, ćelijskim i organizamskim nivoima. Tehnologije rekombinantne DNK, koje su se javile početkom sedamdesetih, omogućile su genetičarima da uzmu DNK različitih vrsta, proizvedu nove gene i stvore mnogo „klonova“ tog novog entiteta. Ono što je prvobitno pratila etička i politička briga – „igranje Boga“ i neprikladno kockanje sa prirodom – uskoro je počelo da oduševljava zbog prosperitetnih mogućnosti za korišćenje genetski modifikovanih mikroorganizama kao „fabrika“ za proizvodnju lekova i drugih supstanci za kojima je postojala potreba ili tržište – kao na primer za   insulin. I ta ideja je transformisana u institucionalizovanu stvarnost koju je malo ko mogao da predvidi: genetski stvoreni entiteti ili metode za njihovo kreiranje mogu se patentirati, pravno zaštititi i postati temelj neverovatno profitabilnih novih kompanija – među prvima su to bili „Genetech“ u San Francisku i „Biogen“ u Ženevi. Genetika se prvi put pojavila u javnoj svesti kao eugenika, a zatim kao biotehnologija.

„Geni smo mi“, često nam to govore: čine nas drugačijim od svih ostalih; oni nam zapečate sudbinu. Za oko 200 dolara možete poslati uzorak svoje pljuvačke kompaniji „23andMe“ koju podržava „Gugl“ i dobiti onlajn izveštaj o tome koliko vas vaši geni čine „posebnim“.

Funkcije gena reaguju na unutrašnje okruženje tela: ćelije govore jedne drugima šta da rade. Naše nervne ćelije i ćelije naše jetre imaju iste gene, ali genetičari odavno znaju da su neki geni, koji su aktivni u određenoj vrsti tkiva, isključeni u drugim. Naš genom je paleta a ne slika. Mukardži objašnjava da naš genom može da reaguje i na spoljno okruženje. Neki od tih uticaja iz okruženja mogu delovati tako da hemijski prekidači uključuju i isključuju gene, delujući kao sloj kontrole koji „sedi“ iznad genoma i u određenim slučajevima urezuje „trajne, fatalne tragove“ koji se mogu preneti sledećim generacijama.

Autor je oprezan kad su u pitanju ova tvrdnja i nagoveštaji oživljavanja dugo diskreditovanih Lamarkovih pogleda na evoluciju o „stečenim karakteristikama“. Ali možda i ne dovoljno oprezan: nakon objavljivanja odlomaka knjige u „Njujorkeru“, usledile su brojne kritike genetičara što je samo pokazalo da stara rasprava o prirodi još uvek podgreva naučne i ideološke strasti, a i koliko su genetičari zabrinuti da javno mnjenje ne stekne utisak da identitet zavisi od okruženja.

Ipak, Mukardži je u pravu što nam podriva uverenje da nam geni određuju fizički i psihički identitet. Naučnici se još uvek ne slažu po pitanju mnogih stvari u genetici, ali Murkadži je uradio odličnu stvar zaključivši svoju istoriju genetike provokativnim pozivom na razmišljanje. Podstiče nas da kritički promislimo o tome kako najčešće razmišljamo o nasleđivanju i okruženju. Geni nismo mi. Bilo bi smelo poreći uticaj gena, kao što je i preterano reći da nas geni čine onakvima kakvi jesmo.

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
autobiografija vedrane rudan ples oko sunca u prodaji od 21 avgusta laguna knjige Autobiografija Vedrane Rudan „Ples oko Sunca“ u prodaji od 21. avgusta
16.08.2019.
U knjižare stiže autobiografija najčitanije spisateljice u regionu, žene koja se usuđuje da kaže ono što se drugi ne usude i koja ruši sve tabue.   Vedrana Rudan u autobiografiji „Ples oko sunc...
više
najmanji štampani kuvar na svetu bečka kuvarica u staroj pazovi laguna knjige Najmanji štampani kuvar na svetu „Bečka kuvarica“ u Staroj Pazovi
16.08.2019.
Najmanji štampani kuvar na svetu „Bečka kuvarica“, dimenzije dva puta dva centimetra, biće izložen u okviru postavke „Najstariji kuvari Evrope“, koja će biti upriličena u Biblioteci „Dositej Obradović...
više
bil gejts preporučuje u džentlmenu u moskvi ima od svega po malo laguna knjige Bil Gejts preporučuje: U „Džentlmenu u Moskvi“ ima od svega po malo
16.08.2019.
Ponekad Melinda i ja čitamo istu knjigu u isto vreme. Obično je to veoma zabavno, ali ume i da izazove problem kada jedno od nas odmakne dalje od drugog – što se nedavno dogodilo kada smo oboje čitali...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
16.08.2019.
Na policama knjižara uskoro će se naći deseto izdanje kultne knjige Dobrice Ćosića „Koreni“. Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka,...
više