VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Đavo i njegovi anđeli“ - Na Luciferovoj oštrici

Onaj ko danas govori o đavolu, koji ljude čini grešnicima, zvuči rigidno i zatucano. Ali u prošlim vremenima, sotona je dovođen u vezu sa, uglavnom seksualnim, „sagrešenjem“. U 17. veku je hrišćansko verovanje u đavola u Evropi počelo da jenjava. Najužasnije domete dostiglo je tokom progona veštica, koji su opstali i u 18. veku.

Kurt Flaš, profesor emeritus srednjovekovne filozofije, koji je 2013. objavio knjigu „Zašto nisam hrišćanin“, u delu koje je pred nama pripoveda istoriju đavola, koja je pre svega istorija hrišćanske teologije i hrišćanskog narodnog verovanja. U judaizmu i islamu, pak, personifikacija zla ne igra tako istaknutu ulogu.

Moćno, ali ne i svemoćno zlo

Tragovi đavola prisutni su u hrišćanstvu od samog početka – od iskušenja kojima je Isus odoleo u pustinji, sve do savremenog egzorcizma, koji se kao takav još uvek praktikuje u Evropi. U mitovima on svakako nikada nije uzdignut u rang ravnopravnog antiboga: nečastivi je ostao podređen, morao je čak dobije blagoslov Boga Oca za svoja dela, na kraju krajeva, postojala je saradnja između nebesa i pakla. Đavo, pali anđeo, organizovao je sa ostalim anđeoskim bićima, koja su delila njegovu sudbinu, kazneni logor za grešnike. Teolozi moraju sa najvećom opreznošću prići pitanjima o tome da li on dovodi ljude u iskušenje „u ime Gospodnje“ ili je njegovo delovanje samostalno, na primer u slučaju prirodnih katastrofa. Jer „pogrešan“ odgovor može lako biti protumačen tako da se odgovornost za sotonine postupke svali na Boga Oca. U svakom slučaju, u mitovima vlada saglasnost oko toga da đavolu nedostaju određene božanske karakteristike poput sveznanja i svemoći.

Šta autor pokušava da nam kaže svojom knjigom? Sa jedne strane on predočava apsurdne aspekte relogiozne predstave o svetu, koji mogu funkcionisati samo dok se ljudi pridržavaju naivnih verovanja i neodgovornog uzdanja u Boga. Prosvećeni i obrazovani građani, upoznati sa dometima postmoderne sumnje u sebe, više se ne mogu pomiriti sa predstavama o đavolu. Sa druge strane, mit o sotoni upravo danas ponovo zrači izvesnom privlačnošću, jer on je taj koji, površno gledano, olakšava sve teže razlikovanje dobra i zla. Onaj ko veruje u postojanje personifikovanog zla, navodno dobija jasne etičke, socijalne i političke orijentire. Ipak, još su poznoantički teolozi bili svesni poteškoće razumevanja đavoljih dela kao takvih. U najboljem slučaju uspeva se u tome da, ako se pokorimo nekom autoritetu, takva razlučivanja važe za sve potčinjene. Verovanje u đavola takođe kreira i cementira hijerarhiju – a onaj ko se u nju uklopi zahteva to često i od drugih.

Uspavani fundamentalizam

Na osnovu toga Flaš upozorava da u hrišćanstvu i dalje dremaju opasne koncepcije koje, ponovo probuđene, mogu voditi brutalnom fundamentalizmu, kakav upravo doživljavamo u islamu. Predstave đavola su uvek pratile proglašavanje nepoznatih ili drugačijih neprijateljima, koji se moraju uništiti i sa kojima ne sme biti nikakve forme zajedničkog života.

Flaš u ovom delu pruža ozbiljnu raspravu zasnovanu na naučnim istraživanjima.
 
Izvor: spektrum.de
Prevela: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vedrana rudan u beogradu promocija autobiografije ples oko sunca 26 novembra laguna knjige Vedrana Rudan u Beogradu – promocija autobiografije „Ples oko Sunca“ 26. novembra
18.11.2019.
Promocija knjige „Ples oko Sunca“ Vedrane Rudan biće održana u utorak 26. novembra od 18 sati u Velikoj Sali SKC-a. Sa autorkom britkog jezika koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim razgovaraće Jasmina R...
više
10 saveta za roditelje koji žele da im deca budu strastveni čitaoci laguna knjige 10 saveta za roditelje koji žele da im deca budu strastveni čitaoci
18.11.2019.
Do sada smo više puta objavljivali rezultate istraživanja na temu učinkovitosti čitanja knjiga maloj deci. Rezultati pokazuju da se onoj deci kojoj su knjige čitane od najranijeg detinjstva „receptivn...
više
psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom laguna knjige Psiholozi smatraju da slikoviti prikazi čine poeziju prijatnijom
18.11.2019.
Suprotno onome u šta su nas nastavnici navodili da pomislimo i poverujemo, većina čitalaca ne prosuđuje poeziju na osnovu faktora kao što su aliteracija i rimovanje. Štaviše, najnovija studija koja je...
više
prikaz knjige suzan orlin kradljivac orhideja prilagođavanje laguna knjige Prikaz knjige Suzan Orlin „Kradljivac orhideja“ – Prilagođavanje
18.11.2019.
Pažnju novinarke „Njujorkera“ Suzan Orlin privlači tekst o krađi retkih i zaštićenih orhideja iz floridske močvare zvane Državni rezervat Fakahači. Njena intuicija pokazuje se tačnom na suđenju kradlj...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.