VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Deseti decembar“, Džordža Sondersa

Otkad je davne 1996. godine objavljena Sondersova debitantska zbirka kratkih priča pod nazivom „CivilWarLand in Bad Decline“, novinari i književni teoretičari su pokušavali da pronađu prave reči da opišu njegov rad. Nisu u tome imali mnogo uspeha. Autora kratkih priča i romana su mnogo puta opisali rečju „originalan“, što je, svakako, istinita ocena – ali ni izbliza dovoljna. Sonders uspeva da poveže elementne naučne fantastike, horora i komedije u samo njemu svojstvenu formu književne fikcije. Čak su i naslovi njegovih kratkih priča krajne neuobičajeni („Downtrodden Mary's Failed Campaign of Terror“ ili „My Flamboyant Grandson“).

Ali, svojom novom zbirkom kratkih priča, Sonders je dokazao da je i majstor žanra u kom je malo ko verovao da će se okušati – a to je realizam. To ne znači da je odustao od bizarne, distopijske fikcije zahvaljujući kojoj je postao jedan od najpriznatijih savremenih pisaca; sve to je i dalje prisutno. Međutim, u ovoj novoj knjizi, njegova drska ekscentričnost ublažena je mračnom trezvenošću i osećanjem da je svet u kojem živimo često mnogo nadrealniji i suroviji od bilo kakve satire. Knjiga „Deseti decembar“ zasigurno predstavlja najveće iznenađenje koje nam je ovaj autor priredio, ali je istovremeno i njegovo najbolje delo. Sondersov nov, prizemniji ton naročito je očigledan u priči „Pobednički krug“, mučnoj i brutalnoj  priči o napadu i pokušaju otmice jedne mlade devojke.  Proza je besprekorna, ali užas postaje stvaran kada shvatimo da nam Sonders neće dozvoliti da skrenemo pogled. Autor nam jasno daje do znanja da oslobođenje, ako do njega dođe, neće izlečiti bol zbog svega što se već dogodilo.

Za nijansu manje mračna, ali emocionalno jednako upečatljiva je naslovna priča, u kojoj usamljeni dečak, sa bujnom maštom, odlazi u šetnju u potrazi za prilikom da se izvede neko herojsko delo. Jednom ranije je umalo uspeo u tome kada je spasavao umirućeg rakuna: „Stvarno je ponižavajuće što nikada nisi nikoga spasao... To je bilo tužno. Nije se dobro snalazio sa tugom.“ Na kraju, dečak uspeva da donese neku vrstu spasenja drugoj osobi, ali to ne izgleda onako kako se on nadao.
 
Najupečatljivija priča iz zbirke „Deseti decembar“ nesumnjivo je „Dnevnik o Semplika devojkama“, priča izuzetna kako po svojoj originalnosti, tako i po neumoljivom osećanju tuge. Napisana kao niz dnevničkih zapisa, priča prati jednog pripadnika srednje klase, nezadovoljnog jer nije u stanju da svojoj kćerki obezbedi bogatiji, pomodan način života za kojim ona žudi. Nakon dobitka na lutriji, narator kupuje najnoviji statusni simbol: baštenski ukras „Semplika devojke“ – mlade imigrantkinje spojene hirurškom žicom koja prolazi kroz njihove glave. Nije siguran zbog čega su mu one potrebne, ali prosto zna da jesu: „Gospode, daj nam više. Daj nam dovoljno. Pomozi nam da ne zaostanemo za drugima. Zbog dece. Ne želimo da ih uplaši to koliko smo iza ostalih.“

Ovo je verovatno Sondersova najjača priča do danas, ali je takođe i najrealističnija i to je ono što je čini zastrašujućom. Za sve one koji prate savremenu američku kulturu – objektivizaciju žena, opsednutost trošenjem i opštu neosetljivost prema nasilju – ovaj zaplet je pun pogodak.

Najlakše bi bilo poverovati u ocenu da Sondersova fikcija prikazuje društvo na način na koji se stvarnost ogleda u iskrivljenim ogledalima zabavnih parkova – slike izgledaju poznato, ali su zapravo do krajnosti iskrivljene i nestvarne. Međutim, zbirka „Deseti decembar“ pokazuje da nije tako – ono za šta smo mislili da je košmar, zapravo predstavlja našu novu realnost. Ona takođe dokazuje da je Sonders jedan od najboljih savremenih američkih pisaca fikcije, i da su njegove priče onoliko uvrnute, jezive i poražavajuće koliko i sama Amerika.

Autor: Majkl Šaub
Izvor: npr.org
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.