VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Crna ruka“ Stefana Taltija

„Crna ruka“ je bila zločinačka organizacija koja je prevashodno iskorišćavala italijanske imigrante koji su u Sjedinjene Države došli početkom 20. veka u potrazi za boljim životom. Njihova preteća i iznuđivačka pisma obično je pratila slika zloslutne crne ruke. Prvobitno aktivna samo u italijanskim četvrtima Njujorka, ova organizacija je na kraju postala sinonim za sicilijanske kriminalce poznate kao mafija.

„Crna ruka“ Stefana Taltija beleži uspon zloglasnog sindikata u Americi ispitivanjem karijere jednog hrabrog italijanskog detektiva NYPD-a, Džozefa Petrosina. Njegova misija bila je da razotkrije i uništiti članove misteriozne i tajne organizacije koja je širila svoje terorističke pipke po Americi.

Nasleđe detektiva Petrosina svakako zaslužuje priznanje. Njegove metode, koje podsećaju na metode Šerloka Holmsa i filmskog junaka Džimija „Popaja“ Dojla, u jednom trenutku su ga učinile najpoznatijim Italijanom još od Kristofera Kolumba. Međutim, njegova reputacija jednog od najomiljenijih američkih policajaca odavno je pala u zaborav.

Moderna percepcija mafije zasnovana je uglavnom na holivudskom prikazu paternalističkog društva koje iznad svega ceni porodicu uprkos nasilju – kakve smo gledali u „Kumu“ i „Porodici Soprano“. Ova knjiga otkriva da se mafija u stvarnosti sastojala od nasilnika sociopata čija su oruđa za uspeh bili otmica, podmetanje požara i bombi, i svirepa ubistva.

Istorijska publicistika treba da ima određenu relevantnost da bi današnjoj generaciji bila zanimljiva, a Taltijeva knjiga to uspeva. Opisuje američko stanovništvo koje su terorisali crnomanjasti imigranti koji nisu govorili engleski. Političari su podržavali politiku ograničavanja broja pripadnika strane etničke grupe za koju se smatralo da se nikada neće prilagoditi severnoevropskom stanovništvu Sjedinjenih Država. Predložena je čak i masovna deportacija ove opasne manjine.

Stefan Talti temeljno je istražio epohu kao i Petrosinovu arhivu – veliku kolekciju novinskih isečaka, članaka, porodičnih dokumenata i pisama saučešća koji su stigli posle detektivove smrti. Na kraju knjige se nalaze beleške i bogata bibliografija koje će čitaoce zainteresovane za ovu temu navesti na dalje istraživanje.

Izvor: journalstar.com
Prevod: Ivana Jeremić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
self help za milenijalce laguna knjige Self-help za milenijalce
24.01.2020.
Milenijalci su generacija koja brine o sebi. Self-care je nova najskuplja reč koja je zamenila self-help. Mladi rođeni devedesetih koji se ovih dana približavaju tridesetim, imaju knjigu za svaki prob...
više
sonji ćirić svečano uručena nagrada politikinog zabavnika laguna knjige Sonji Ćirić svečano uručena Nagrada Politikinog Zabavnika
24.01.2020.
Nagrada Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima objavljeno u 2019. godini svečano je dodeljeno 24. januara Sonji Ćirić za roman „Neću da mislim na Prag“.   Sonja je tako po...
više
promocija knjige neću da mislim na prag  laguna knjige Promocija knjige „Neću da mislim na Prag“
24.01.2020.
Savremena psihološka drama za tinejdžere „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić, ovenčana Nagradom za najbolju dečju knjigu na Beogradskom sajmu knjiga, kao i nagradom Politikinog Zabavnika za najbolje ...
više
svetski hitovi u izdanju lagune laguna knjige Svetski hitovi u izdanju Lagune
24.01.2020.
Top-lista bestselera Njujork Tajmsa važi za najeminentniju listu bestselera u Americi. Ova lista se objavljuje jednom nedeljno, i to još od 12. oktobra 1931. Sastavlja se na osnovu nekoliko različitih...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.