VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz klasika Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“

Nedavno sam prvi put pročitao roman Viktora Igoa „Bogorodičina crkva u Parizu“. Knjiga me je oduševila i dirnula. Iako joj nedostaje dubina i ljudskost koje možemo prepoznati u romanu „Jadnici“, sama po sebi poseduje monumentalnost strukture i božansku saosećajnost. Ali ono najbolje u njoj jesu ljubavna priča i veličanstven opis grada, kakav se jedino može uporediti sa Džojsovim prikazom Dablina u „Uliksu.“

Ovo je priča o grandioznoj katedrali koja dominira gradom, sa kojom ga većina ljudi poistovećuje, i u njoj se odigrava dobar deo radnje romana, kao i najznačajniji dogođaji. Ona je takođe genius loci Pariza, sa dušom materinskih karakteristika koja pruža utočište i podrušku najnesrećnijoj deci (od kojih je većina bukvalno siročad: Grengoar, Kvazimodo, Esmeralda, Frolo), ali i utehu zbog teških i često tragičnih sudbina, bilo da su ružni ili prelepi, plemeniti ili podmukli.

Igoov roman se godinama nalazio na mojoj listi „obavezne obimne literature“, a ono što je konačno prevagnulo da se popne na vrh bila je moja sve veća opsednutost književnim delima u kojima centralnu figuru ima neki grad. U detinjstvu, omiljena priča iz „Hiljadu i jedne noći“ bila mi je ona u kojoj se radnja odigrava u Bagdadu, a od rane adolescencije sam uživao u pričama o Šerloku Holmsu i njegovim avanturama u Londonu, o D'Artanjanovom Parizu i Njujorku Niroa Vulfa. Potom sam počeo da uživam i u fantastičnijim gradovima, poput Stivensonovog i Makenovog Londona i Lajberovog Lankmara.

Čvrsto verujem da je objavljivanje romana „Bogorodičina crkva u Parizu“ 1831. godine, prelomna tačka za romane čiji su glavni junaci, zapravo, gradovi. Igo se oprobao u nežnom gotičkom stilu koji je već polako počeo da se gasi, usadio ga je u srž grada (tačnije u gotičku katedralu koja se nalazi u središtu velikog grada, gde je bilo očito da će procvati), zalivao sa izvora arapskih čudotvornih izvora (nezgodan zvonar, lopovska družina, prelepa plesačica) i negovao njegov rast istorijskom metodom Ser Voltera Skota. I tako je nastala urbana ljubavna priča.

To je, naravno, bio samo začetak. Još deset godina industrijalizacije i porasta broja stanovništva biće potrebno da bi evropski veliki gradovi zaličili na drevni Bagdad. Dikens će lopovsku bandu učiniti jednom od glavnih motiva zlokobnog Londona u romanu „Oliver Tvist“, dok će Ežen Si istražiti gradske poroke u svom delu „Tajne grada Pariza“ (1841), a uskoro će ih mnogi slediti – na komercijalan, ako ne na umetnički način.

Već nešto kasnije će na scenu stupiti novi detektivi gotičkih gradova (Poov Dupen, Gaboriov Lekok, Konan Dojlov Holms), a nedugo zatim će se ponovo pojaviti fantastične priče o čudima (Stivensonova „Nova hiljadu i jedna noć“, Makenova The Three Imposters), u potpunosti pripremajući gradsku scenografiju za književnike 20. veka, gde će izgraditi sopstvene romantične gradove koji se nalaze u svetu fantazije i otkrića.

Ono što nam Igo poručuje, jeste da, iako su kosti Kvazimoda i Esmeralde odavno postale prah, predivni grad koji vrvi od zločina i snova nastavlja da živi.

Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nagrada politikinog zabavnika za roman neću da mislim na prag sonje ćirić u izdanju lagune laguna knjige Nagrada Politikinog Zabavnika za roman „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić u izdanju Lagune
20.01.2020.
Roman „Neću da mislim na Prag“ Sonje Ćirić u izdanju Lagune četrdeset prvi je dobitnik Književne nagrade Politikinog Zabavnika za najbolje delo namenjeno mladima objavljeno na srpskom jeziku u 2019. g...
više
hening jul biće vaš novi omiljeni junak spaljen u prodaji od 23 januara laguna knjige Hening Jul biće vaš novi omiljeni junak – „Spaljen“ u prodaji od 23. januara
20.01.2020.
Za Tomasa Engera kažu da je „novi Nesbe“, a njegove romane nećete moći da ispustite iz ruke. Roman „Spaljen“ je prvi u serijalu o novinaru Heningu Julu, novinaru crne hronike.   Jul nije rad...
više
klasici nikada ne umiru laguna knjige Klasici nikada ne umiru
20.01.2020.
Mnogo se pričalo o vrstama knjiga koje bi trebalo čitati tokom određene sezone. Ali šta ako postoji knjiga koja se može čitati svake sezone? Ovih pet knjiga su večne. U ovom vremenu dobro je vratiti s...
više
sofija lundberj pisala bih čak i kada ne bih imala čitaoce laguna knjige Sofija Lundberj: Pisala bih čak i kada ne bih imala čitaoce
20.01.2020.
Njeni romani se čitaju širom sveta, prevedeni su na 35 jezika, a čitaoci sa svih kontinenata navode da im se dopadaju gotovo iste stvari. Kako kaže romansijerka Sofija Lundberj, to je samo potvrda da ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.