VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Predstavnik haosa: „Pepeo Vavilona“ Džejmsa S. A. Korija

Serijal „Prostranstvo“ je svojim prvim delom „Buđenje nemani“, ostavio sjajan utisak, a naredni delovi ove svemirske epopeje bili su još uspešniji i u isto vreme zadovoljavajući, nezavisno jedan od drugog.

Sažimajući umesto šireći, čvrsto se i konačno usredsređujući na likove koji su bili u srcu serijala od početka – „Nemezine igre“ su oživele magiju koja je nedostajala poslednjim delovima „Prostranstva“ i premda ne sadrži prisustvo protomolekula, nešto dramatično se desilo u petoj knjizi: nešto što je potpuno promenilo igru širom Mlečnog puta.
„Pojas je konačno smaknuo s ramena jaram unutrašnjih pla­neta. Imaju sada stanicu Medina u srcu kapija prstena, imaju jedinu delotvornu mornaricu u Sunčevom sistemu, i imaju zahvalnost miliona stanovnika Pojasa. Dugoročno, to je naj­veća proklamacija nezavisnosti i slobode koju je ljudska rasa ikada načinila.”
 
To, naravno ima svoju cenu. Ne možete jednostavno objaviti da ste raskrstili sa ljudima koji su vas držali u svojoj vlasti i otići sa njihovim resursima – ni sada ni u bliskoj budućnosti. Ako niko ne sluša, morate silom pokrenuti pitanje. Možda ćete čak morati i da se borite za svoja prava.

Na nesreću po veliki deo čovečanstva – za ljude koji su stvorili sebi dom na Zemlji, Marsu ili Mesecu – Slobodna mornarica ne mari za kolateralnu štetu kada ispaljuje delove asteroida na planetu koju drže njihovi tlačitelji:

„Na pretrpanoj Zemlji bilo je trideset milijardi ljudi, zavisnih od ogromne mreže mašina koje su ih hranile i pojile, pomagale da se ne udave u sopstvenom otpadu. Trećina njih, po pesimističnijim procenama, već je umrla. Holden je video nekoliko sekundi izveštaja o tome kako se prebrojavanje mrtvih u Zapadnoj Evropi obavlja procenom atmosferskih promena. Količina metana i kadaverina u vazduhu omogućavala im je da nagađaju koliko ljudi truli na ulicama uništenih gradova. Takve su bile razmere katastrofe.”
 
U suštini, to je kraj sveta kakav smo poznavali i Marko Inaros, čovek koji stoji iza svega toga, veoma je zadovoljan. Uzbuđen čak. On je taj koji stvara istoriju, i u očima mase, harizmatični vođa Slobodne mornarice ne može da pogreši – premda neki od onih najbližih njemu nisu toliko sigurni u to. Njegov sin, na primer, sumnja da on, u suštini, nema plan.
 
Mičio Pa je pristala uz njega jer je sanjala o Pojasu koji će pripadati njegovim stanovnicima, u kome ih velike sile sistema neće iskorišćavati. Ona želi da pomogne svom narodu. Ali kako koji Markosov „lukav” plan bude počeo da ugrožava one ljude koje ona pokušava da zaštiti, ona se odvaja od Slobodne mornarice da bi postala neka vrsta „kraljice gusara”.
 
Avaj, preraspodela sredstava na one kojima su zaista potrebna, učiniće je neprijateljem u Мarkosovim očima a on je čovek koga ništa neće zaustaviti da naplati dugove svojih neprijatelja, što je dokazao i užasnom štetom koju je Slobodna mornarica već prouzrokovala. Ceo sistem je u neredu i dopalo je generalnoj sekretarki UN-a, Krisdžen Avasarali, da nađe smisao u svemu tome.
 
Nepotrebno je napominjati da se puno toga dešava u romanu  „Pepeo Vavilona”. Narativno gledano, predstavlja suprotnost svom prethodniku, koji udišе onde gde ova knjiga izdiše. Isto važi i za likove: umesto da se koncentriše na glavna četiri lika – Holdena, Naomi, Amosa i Aleksa – šesti deo sage ima više naratora nego što je to bio slučaj u prethodnim knjigama. Tu su Bobi i Fred; Filip i Klarisa, Salis i Nanamo. „Bez obzira na boju kože ili teksturu kose, pepeo i jad stvorili su jedno isto pleme od svih njih.” To je čovečanstvo sa sudbinom među zvezdama i priča o njima takođe mora biti obimna.

Treba pohvaliti Džejmsa S. A. Кorija što je uspeo da „Pepeo Vavilonа” učini isto tako privlačnim kao prva poglavlja sage. Možda je sa romanom „Nemezine igre” sve ponovo postalo lično. Možda je to zato što ova knjiga ima sve. Kao da se točak događaja ponovo pokrenuo u određenom pravcu umesto što samo čekamo na narednu avanturu. Kao što je to Kasapin Stanice Anderson rekao:

„Zemlja je slomljena. Ostaće takva generacijama. Mars će možda doživeti kolaps, možda i ne, ali tu su i dalje kapije. Tu su i dalje kolonizovani svetovi. Tu su i dalje svi oni pritisci koji drže Pojas na ivici umiranja od gladi, i još manje onoga zbog čega bi on bio vredan. Nema više povratka na raniji status kvo. Moramo krenuti napred.“

Ali ka čemu? To tek ostaje da se vidi. „Pepeo Vavilona“ je početak kraja, ali je doneo razrešenje za mnogo niti i umršenih krajeva.
 
Izvor: tor.com
Prevod: Vladimir Martinović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta žene žele erotski romani kao priručnici nove generacije laguna knjige Šta žene žele? – Erotski romani kao priručnici nove generacije
28.02.2020.
Ozloglašeni žanr koji niko ne čita sve je popularniji u svetu. Notorna ženska književnost u koju muškarci samo „gvirnu“ kada je nađu na komodi svoje devojke. Niko nije nikad čitao „Pedeset nijansi – S...
više
delfi kutak je pročitao nova prilika  laguna knjige Delfi Kutak je pročitao: „Nova prilika“
28.02.2020.
Brain - Banks, Waiting Game - Banks, Feel Real - Deptford Goth, … Na prvoj strani ove knjige dočeka te plejlista od dvadesetak popularnih numera (Banks, Busted, One Direction, Taylor Swift, …) i ...
više
anketa otkriva kod dece koja imaju svoje knjige, postoji šest puta veća verovatnoća da će čitati bolje nego njihovi vršnjaci laguna knjige Anketa otkriva: kod dece koja imaju svoje knjige, postoji šest puta veća verovatnoća da će čitati bolje nego njihovi vršnjaci
28.02.2020.
Kod dece koja imaju svoje knjige, postoji šest puta veća verovatnoća da će čitati bolje nego njihovi vršnjaci, no ipak stotine hiljada učenika ne koristi tu priliku, kako se navodi u izveštaju. ...
više
treća knjiga drama dušana kovačevića sabirni centar u knjižarama od 5 marta laguna knjige Treća knjiga drama Dušana Kovačevića „Sabirni centar“ u knjižarama od 5. marta
28.02.2020.
Nakon zbirki „Maratonci trče počasni krug“ i „Balkanski špijun“, u knjižare stiže treća knjiga drama u okviru izabranih dela Dušana Kovačevića – „Sabirni centar“. Dušan Kovačević je dramski pisac k...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.