„PR“ Aleksandra Ilića
04.06.2018.
Prvi samostalni roman Aleksandra Ilića, PR, uvodi nas u jedan svet svima nama već odviše dobro poznat – svet interneta, agencija, marketinga, društvenih mreža, lažnog predstavljanja, zvanja, ne imena, sajber seksa, pornografije, deep weba… i u takav jedan svet smešta odveć tradicionalnu romanesknu priču o ljubavnom trouglu.
Neimenovani narator se ubrzo nakon zaposlenja u PR agenciji upustio u problematičnu vezu sa koleginicom Sonjom. Problematičnu zato što Sonja već sedam godina ima dečka Filipa, kog, iz jedino njoj poznatih razloga, ne može da ostavi. Kroz perspektivu neimenovanog naratora saznajemo kako se savremeni muškarac nosi sa ljubavnim problemima – od ljubomore, preko ucene, alkohola, pornografije i sajber seksa, do pokretačke energije koja motiviše na promene.
Paralelno sa pričom o ljubavnom trouglu pratimo i priču o savremenom društvu, odnosno o onome za šta bi se većina nas složila da je odlika savremenog društva, a to je predstavljanje. Bilo da je reč o ličnom predstavljanju putem društvenih mreža ili da je reč o korporacijskom predstavljanju putem PR agencija, ovaj roman pokreće jedno ključno pitanje – da li postoji, i ako postoji koliki je raskorak između onoga što želimo da predstavimo drugima i onoga što suštinski jeste. Da li ćemo taj raskorak oceniti kao pozitivan ili negativan, ostaje na nama. Pisac nam u tom pogledu nije nametnuo svoje mišljenje.
Jezik i stil kojim je pisac oblikovao priču svog romana svakako je nešto što ovaj roman čini izuzetnim u moru dela naše savremene književnosti. Stilski, ovaj roman umnogome podseća na romane Breta Istona Elisa ili Čaka Palahnjuka – jednostavnost izraza koja je često na granici sa banalnošću, opsednutost svakodnevnim, konkretan jezički izraz bez preterane poetizacije, komplikovanih slika ili metafora, savremeni govor… Takav stil, sa jedne strane, šokira svojom slobodom, sa druge stavlja akcenat na samu radnju romana.
„Pre interneta svet je bio veći. Sa internetom je beskonačniji. Veći jer je sve bilo nedostupnije a beskonačniji jer je postao dostupan u svoj svojoj nepreglednosti. Od svih stvari koje sačinjavaju svet jedna od dostupnijih je seks. Prvo sajber a onda i pravi. Veb-kamera, monitor i tastatura postali su najjači afrodizijaci. Nizovi digitalnih informacija prenose se internetom a monitor sa druge strane sklapa ih u erekciju i napaljenost. Pre interneta problem redovnog seksa rešavao sa brakom ili vezom: danas – Facebookom.“
„PR“, Aleksandar Ilić
Možemo ovaj roman posmatrati (i) kao erotski ukoliko odstupimo od klišiziranog zapleta savremenog erotskog romana (obična devojka se zaljubljuje u misterioznog buržuja sa kojim se upušta u problematičnu seksualnu i emotivnu vezu). Ima u njemu dosta eksplicitnih scena seksualnih igrarija koje će u vama probuditi nelagodu karakterističnu za čitanje erotskog štiva. Zbog britkog jezika kojim je roman napisan, te scene da su izuzete iz konteksta, olako bi se mogle poistovetiti sa pornografijom. Ovako, one sa jedne strane doprinose oslikavanju odnosa između naratora i Sonje, a sa druge strane oslikavanju konzumerski duh savremenog čoveka u današnjem društvu.
Ljubavna priča, savremena tematika, oštar jezik i društvena kritika, stvari su zbog kojih u svačijim rukama treba, u nekom trenutku, da se nađe ovaj roman.
Autor: Tamara Živković
Izvor: casopiskus.rs
Neimenovani narator se ubrzo nakon zaposlenja u PR agenciji upustio u problematičnu vezu sa koleginicom Sonjom. Problematičnu zato što Sonja već sedam godina ima dečka Filipa, kog, iz jedino njoj poznatih razloga, ne može da ostavi. Kroz perspektivu neimenovanog naratora saznajemo kako se savremeni muškarac nosi sa ljubavnim problemima – od ljubomore, preko ucene, alkohola, pornografije i sajber seksa, do pokretačke energije koja motiviše na promene.
Paralelno sa pričom o ljubavnom trouglu pratimo i priču o savremenom društvu, odnosno o onome za šta bi se većina nas složila da je odlika savremenog društva, a to je predstavljanje. Bilo da je reč o ličnom predstavljanju putem društvenih mreža ili da je reč o korporacijskom predstavljanju putem PR agencija, ovaj roman pokreće jedno ključno pitanje – da li postoji, i ako postoji koliki je raskorak između onoga što želimo da predstavimo drugima i onoga što suštinski jeste. Da li ćemo taj raskorak oceniti kao pozitivan ili negativan, ostaje na nama. Pisac nam u tom pogledu nije nametnuo svoje mišljenje.
Jezik i stil kojim je pisac oblikovao priču svog romana svakako je nešto što ovaj roman čini izuzetnim u moru dela naše savremene književnosti. Stilski, ovaj roman umnogome podseća na romane Breta Istona Elisa ili Čaka Palahnjuka – jednostavnost izraza koja je često na granici sa banalnošću, opsednutost svakodnevnim, konkretan jezički izraz bez preterane poetizacije, komplikovanih slika ili metafora, savremeni govor… Takav stil, sa jedne strane, šokira svojom slobodom, sa druge stavlja akcenat na samu radnju romana.
„Pre interneta svet je bio veći. Sa internetom je beskonačniji. Veći jer je sve bilo nedostupnije a beskonačniji jer je postao dostupan u svoj svojoj nepreglednosti. Od svih stvari koje sačinjavaju svet jedna od dostupnijih je seks. Prvo sajber a onda i pravi. Veb-kamera, monitor i tastatura postali su najjači afrodizijaci. Nizovi digitalnih informacija prenose se internetom a monitor sa druge strane sklapa ih u erekciju i napaljenost. Pre interneta problem redovnog seksa rešavao sa brakom ili vezom: danas – Facebookom.“
„PR“, Aleksandar Ilić
Možemo ovaj roman posmatrati (i) kao erotski ukoliko odstupimo od klišiziranog zapleta savremenog erotskog romana (obična devojka se zaljubljuje u misterioznog buržuja sa kojim se upušta u problematičnu seksualnu i emotivnu vezu). Ima u njemu dosta eksplicitnih scena seksualnih igrarija koje će u vama probuditi nelagodu karakterističnu za čitanje erotskog štiva. Zbog britkog jezika kojim je roman napisan, te scene da su izuzete iz konteksta, olako bi se mogle poistovetiti sa pornografijom. Ovako, one sa jedne strane doprinose oslikavanju odnosa između naratora i Sonje, a sa druge strane oslikavanju konzumerski duh savremenog čoveka u današnjem društvu.
Ljubavna priča, savremena tematika, oštar jezik i društvena kritika, stvari su zbog kojih u svačijim rukama treba, u nekom trenutku, da se nađe ovaj roman.
Autor: Tamara Živković
Izvor: casopiskus.rs
Povezani naslovi
Predstavljen „Ljudski aparat“
20.02.2019.
Beogradska promocija romana „Ljudski aparat“ Marka Brakovića održana je 19. februara pred prepunim Delfi Caféom u SKC-u. O knjizi su, osim autora, govorili recenzent Ivan Điković i pisac i voditelj Al...
više
„Carstvo sunca“ – tema novog Laguninog književnog kluba
20.02.2019.
Tema novog Laguninog književnog kluba, četrdeset devetog po redu, biće višestruko nagrađivani roman „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda, po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za šest ...
više
Promocija knjige „Nedostojna“ Keri Čin
20.02.2019.
Promocija romana „Nedostojna“ Keri Čin održaće se u četvrtak 28. februara u 18 sati u Delfi Caféu (Kralja Milana 48) u Beogradu.
O knjizi će osim autorke govoriti i urednica u Laguni Nevena M...
više
.jpg)
Nauka podstiče parove da zajedno čitaju
20.02.2019.
Ispostavlja se da parovi koji zajedno čitaju čine dobru stvar za svoju vezu. Čitanje, u stvari, ima moć da ih zbliži, pretvarajući čin usamljenosti u nešto prelepo za dvoje, kažu psiholozi.
Nak...
više
