VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Povest o opsadi Lisabona“ Žozea Saramaga

„S prozora sobe vide se oblaci, turobni, teški, u sporom promicanju ljubičastim nebom, sumraka. Uprkos tome što je poranilo, proleće se još premišlja da li će širom otvoriti vrata vrelini, toplom južnom vetru koji nas tera da razgolitimo vratove i zavrnemo rukave. Raimondo SiIva na neki način živi u dvama vremenima i dvama godišnjim dobima u paklenom vrelom julu koji čini da oružje kojim je opkoljen Lisabon blešti i plamti i u ovom vlažnom sivom aprilu zbog čijih isisavajućih sunčevih zraka svetlost ponekad biva kao neprobojni dijamant.“

Ovako poetičan, lep opis okruženja u kojem glavni junak romana „Povest o opsadi Lisabona“ Raimondo Silva u svom skromnom stanu aranžira dve ruže kao simbol ljubavi u nastajanju pomogao mi je da ovu knjigu doživim kao ljubavni roman, diskretan i nežan kao pomenute ruže, kao delo velikog pisca koji je u zrelom dobu strasno zavoleo Pilar del Rio i posvetio joj ovu knjigu. Tu ljubav je Saramago „smestio“ u istorijsku priču koja će zadovoljiti i ljubitelje istorijskih romana.

„Povest o opsadi Lisabona“ je, kao Saramagovu 20. knjigu prevedenu na srpski jezik, nedavno objavila Laguna. Književni kritičari i poznavaoci dela Žozea de Souza Saramaga protumačili su „Povest o opsadi Lisabona“, objavljenu 1989, kao autorovo vraćanje omiljenoj ideji o istoriji kao obliku fikcije. Sam Saramago u tekstu pod naslovom „Od kipa do kamena“ insistira da on nije pisac istorijskih romana, pa tako to ne može biti ni „Povest o opsadi Lisabona“, već je reč o delu koje preispituje ono što se naziva „istorijskom istinom“.

„Radnja se odvija u dve vremenske ravni u 12. i 20. veku, a glavni lik je osoba bez naročitog značaja, da ne kažem potpuno beznačajna kao što su uostalom svi moji likovi: u mojim knjigama nema heroja, nema ljudi izrazite lepote, pa možda čak ni žena“, kaže pisac. Autor više voli samo da skicira svoje junake; umesto da podrobno opisuje lica, stas, pokrete, radije prepušta čitaocu taj zadatak i odgovornost.

Glavni junak „Povesti o opsadi Lisabona“ je jedan korektor „konzervator par excellence“, objašnjava Saramago, „neko ko je dužan da poštuje ono što je napisano, eksplicitnu i implicitnu neprikosnovenost dokumenta, ne sme ništa da menja, jer korektor i postoji zato da bi ispravio greške pripremajući knjigu za štampu. Međutim, taj čovek – posle više od 40 stranica romana koje su pripremale čitaoce za taj neuobičajeni čin – odlučuje da umetne jednu reč koja poriče sve što je nesumnjiva istorijska istina, istina obznanjena u delu jednog istoričara koje nosi naslov ’Povest o opsadi Lisabona’. (...) Želim da istaknem da autor u ovoj svojoj knjizi postupa upravo suprotno od istoričara, odnosno negira ono što nazivamo istorijskom istinom. (....) Sve u svemu autor želi da ispriča život ljudi koji ne ulaze u istoriju.“

Glavni junak romana, koji je prevela s portugalskog Tatjana Manojlović, shvata da se podaci iz prošlosti mogu promeniti kao što se može promeniti i njegov dotad monoton samački život. Raimundo Silva, sredovečni neženja, iskusan je korektor koji godinama marljivo obavlja svoj posao, sve dok iznenada ne odluči da u istorijsku hroniku, čiji tekst koriguje, namerno umetne reč „ne“, koja menja istorijsko tumačenje oslobađanja Lisabona u 12. veku, progona Mavara i osnivanja Portugala.

Uz tu svesnu „ispravku“, krstaši ne pomažu portugalskoj vojsci da osvoji Lisabon, mada su njihovo učešće i istorijska uloga u tom prelomnom događaju portugalske istorije nesporni. Izdavač je uočio i ispravio korektorovu intervenciju i zbog njegove dobre reputacije odlučio da mu pruži još jednu šansu, ali se novoj urednici Mariji Sari ova subverzivna ideja toliko dopala da je predložila korektoru da napiše roman o opsadi Lisabona. Korektor otpočinje romansu sa urednicom istovremeno kad i novu hroniku o opsadi Lisabona. Ovaj roman u romanu poslužiće Saramagu da, s jedne strane, pokaže kako žitelje Portugala, uprkos davnašnjoj krvavoj bici između krstaša i Mavara, krasi kontinuitet zajedničkog života, ma koje religije bili, a s druge, da se ponovo naruga tvorcima dva sveta, hrišćanskom bogu i Alahu.

Kada je Saramago dobio Nobelovu nagradu za književnost 1998. na srpskom se nisu mogle naći njegove knjige, osim romana „Poslednje godine života Rikarda Reiša“ u izdanju Samizdata B92. Taj propust je brzo ispravio Dejan Tiago Stanković koji je odmah prionuo da prevede roman „Sedam Sunaca i sedam Luna“. Izdavačka kuća Laguna odlučila je 2011. godine da pokrene izdavanje izabranih romana i pripovedaka „jednog od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca današnjice“, podsetio je urednik tog projekta Dejan Mihailović. Prema njegovim rečima, „sa nekoliko romana znamenitog portugalskog pisca upoznali su nas krajem prošlog veka naši vrsni prevodioci s portugalskog Jasmina Nešković i Dejan Tiago Stanković. Do kraja 2018. godine, Laguna je objavila ukupno 20 Saramagovih naslova, 16 romana („Staklena kupola“, „Stoleće u Alentežu“, „Sedam Sunaca i sedam Luna“, „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Kameni splav“, „Povest o opsadi Lisabona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Slepilo“, „Sva imena“, „Pećina“, „Udvojeni čovek“, „Zapis o pronicljivosti“, „Smrt i njeni hirovi“, „Putovanje jednog slona“, „Kain“, i poslednji, nezavršeni roman „Helebarde, helebarde, kremenjače, kremenjače“), putopis „Putovanje kroz Portugaliju“, izbor kratkih priča i novela „Priče s ovog i s onog sveta“, knjigu memoarske proze „Male uspomene“ i nekomercijalnu publikaciju „U prvom licu“ sa piščevom autobiografijom, izvodima iz dnevnika i autopoetičkim tekstom „Od kipa do kamena“, naveo je Mihailović i dodao da se tako Srbija našla među samo nekoliko zemalja u svetu koje su ovako temeljno i sistematično predstavili svojoj publici portugalskog nobelovca. „Saramago u Srbiji danas više nije nepoznato ime, njegova dela čitaoci s nestrpljenjem očekuju, utoliko više što su se za odlične prevode pobrinuli naši osvedočeni prevodioci“, istakao je Mihailović.

Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.