Planinski pustinjak Paolo Konjeti prikazuje u romanu otresite likove
30.05.2018.
Gorštačka književnost nije ranije bila popularna među italijanskim izdavačima. Međutim, poslednjih godina su knjige sa radnjom smeštenom u italijanskim Alpima postale zapanjujuće uspešne. Mauro Korona, koji živi u pustom seocetu na planinskom vencu Dolomiti, postao je poznat pisac i propagator života u primitivnim uslovima. A prošle godine, nagradu Strega dobila je knjiga „Osam planina“, Paola Konjetija, očaravajuća priča o odrastanju na velikim visinama. U Italiji, zemlji u kojoj knjige ne beleže veliku prodaju, prodalo se 320.000 primeraka, a izdavači iz 38 zemalja su otkupili prava za nju.
Piščeva lična priča je doprinela privlačnosti ove knjige koju mnogi upoređuju sa romanima Elene Ferante. Sa 30 godina, Konjeti, umoran od gradskog života i ganut knjigom „Put u divljinu“ Džona Krakauera - istinitom pričom o američkom izletniku koji je nestao u divljinama Aljaske – napušta Milano i odlazi da živi kao pustinjak na preko 1 800 metara nadmorske visine. U memoarima koji su proistekli iz tog iskustva po imenu „Il Ragazzo Selvatico“, opisuje otresite, bezvremene likove dok njegov književni izraz poprima oblik njihove prostodušne iskrenosti: „Ne postoji divljina na Alpima“, napisao je, „već samo duga povest ljudskog prisustva“. Konjeti je očekivano postao neka vrsta amaterskog arheologa, istražujući tragove tog prisustva, suptilno mu i sam doprinoseći.
Radnja romana „Osam planina“ bavi se sličnom temom: radi se o usponu na mesto gde nema „gospodara, vojske, sveštenika“. Uspeh knjige delimično leži u njenom bazičnom romantizmu: civilizacija je toliko udaljena da skijaši deluju kao „vanzemaljci“, a jedino što krave sprečava da budu ljudi jeste njihova nemogućnost govora. Ali knjiga je postala bestseler i zbog toga što Italija prolazi kroz neku vrstu krize identiteta. Većina ljudi se žali da se zemlja nalazi pred konačnim ekonomskim sunovratom i da savremeni život nije tako dobar kako se mislilo. Pokret povratka zemlji raste, sa beskrajnim člancima u novinama koji se bave temama kao što je, na primer, nova generacija pastira: obrazovani Italijani koji napuštaju gradove da bi se uputili u planine i čuvali ovce. Na neki način, upravo to i Konjeti radi: marljivo radi na velikoj visini ne bi li za budućnost sačuvao italijansku prošlost.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
Piščeva lična priča je doprinela privlačnosti ove knjige koju mnogi upoređuju sa romanima Elene Ferante. Sa 30 godina, Konjeti, umoran od gradskog života i ganut knjigom „Put u divljinu“ Džona Krakauera - istinitom pričom o američkom izletniku koji je nestao u divljinama Aljaske – napušta Milano i odlazi da živi kao pustinjak na preko 1 800 metara nadmorske visine. U memoarima koji su proistekli iz tog iskustva po imenu „Il Ragazzo Selvatico“, opisuje otresite, bezvremene likove dok njegov književni izraz poprima oblik njihove prostodušne iskrenosti: „Ne postoji divljina na Alpima“, napisao je, „već samo duga povest ljudskog prisustva“. Konjeti je očekivano postao neka vrsta amaterskog arheologa, istražujući tragove tog prisustva, suptilno mu i sam doprinoseći.
Radnja romana „Osam planina“ bavi se sličnom temom: radi se o usponu na mesto gde nema „gospodara, vojske, sveštenika“. Uspeh knjige delimično leži u njenom bazičnom romantizmu: civilizacija je toliko udaljena da skijaši deluju kao „vanzemaljci“, a jedino što krave sprečava da budu ljudi jeste njihova nemogućnost govora. Ali knjiga je postala bestseler i zbog toga što Italija prolazi kroz neku vrstu krize identiteta. Većina ljudi se žali da se zemlja nalazi pred konačnim ekonomskim sunovratom i da savremeni život nije tako dobar kako se mislilo. Pokret povratka zemlji raste, sa beskrajnim člancima u novinama koji se bave temama kao što je, na primer, nova generacija pastira: obrazovani Italijani koji napuštaju gradove da bi se uputili u planine i čuvali ovce. Na neki način, upravo to i Konjeti radi: marljivo radi na velikoj visini ne bi li za budućnost sačuvao italijansku prošlost.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
Povezani naslovi
Predstavljen „Ljudski aparat“
20.02.2019.
Beogradska promocija romana „Ljudski aparat“ Marka Brakovića održana je 19. februara pred prepunim Delfi Caféom u SKC-u. O knjizi su, osim autora, govorili recenzent Ivan Điković i pisac i voditelj Al...
više
„Carstvo sunca“ – tema novog Laguninog književnog kluba
20.02.2019.
Tema novog Laguninog književnog kluba, četrdeset devetog po redu, biće višestruko nagrađivani roman „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda, po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za šest ...
više
Promocija knjige „Nedostojna“ Keri Čin
20.02.2019.
Promocija romana „Nedostojna“ Keri Čin održaće se u četvrtak 28. februara u 18 sati u Delfi Caféu (Kralja Milana 48) u Beogradu.
O knjizi će osim autorke govoriti i urednica u Laguni Nevena M...
više
.jpg)
Nauka podstiče parove da zajedno čitaju
20.02.2019.
Ispostavlja se da parovi koji zajedno čitaju čine dobru stvar za svoju vezu. Čitanje, u stvari, ima moć da ih zbliži, pretvarajući čin usamljenosti u nešto prelepo za dvoje, kažu psiholozi.
Nak...
više
