Planinski pustinjak Paolo Konjeti prikazuje u romanu otresite likove
30.05.2018.
Gorštačka književnost nije ranije bila popularna među italijanskim izdavačima. Međutim, poslednjih godina su knjige sa radnjom smeštenom u italijanskim Alpima postale zapanjujuće uspešne. Mauro Korona, koji živi u pustom seocetu na planinskom vencu Dolomiti, postao je poznat pisac i propagator života u primitivnim uslovima. A prošle godine, nagradu Strega dobila je knjiga „Osam planina“, Paola Konjetija, očaravajuća priča o odrastanju na velikim visinama. U Italiji, zemlji u kojoj knjige ne beleže veliku prodaju, prodalo se 320.000 primeraka, a izdavači iz 38 zemalja su otkupili prava za nju.
Piščeva lična priča je doprinela privlačnosti ove knjige koju mnogi upoređuju sa romanima Elene Ferante. Sa 30 godina, Konjeti, umoran od gradskog života i ganut knjigom „Put u divljinu“ Džona Krakauera - istinitom pričom o američkom izletniku koji je nestao u divljinama Aljaske – napušta Milano i odlazi da živi kao pustinjak na preko 1 800 metara nadmorske visine. U memoarima koji su proistekli iz tog iskustva po imenu „Il Ragazzo Selvatico“, opisuje otresite, bezvremene likove dok njegov književni izraz poprima oblik njihove prostodušne iskrenosti: „Ne postoji divljina na Alpima“, napisao je, „već samo duga povest ljudskog prisustva“. Konjeti je očekivano postao neka vrsta amaterskog arheologa, istražujući tragove tog prisustva, suptilno mu i sam doprinoseći.
Radnja romana „Osam planina“ bavi se sličnom temom: radi se o usponu na mesto gde nema „gospodara, vojske, sveštenika“. Uspeh knjige delimično leži u njenom bazičnom romantizmu: civilizacija je toliko udaljena da skijaši deluju kao „vanzemaljci“, a jedino što krave sprečava da budu ljudi jeste njihova nemogućnost govora. Ali knjiga je postala bestseler i zbog toga što Italija prolazi kroz neku vrstu krize identiteta. Većina ljudi se žali da se zemlja nalazi pred konačnim ekonomskim sunovratom i da savremeni život nije tako dobar kako se mislilo. Pokret povratka zemlji raste, sa beskrajnim člancima u novinama koji se bave temama kao što je, na primer, nova generacija pastira: obrazovani Italijani koji napuštaju gradove da bi se uputili u planine i čuvali ovce. Na neki način, upravo to i Konjeti radi: marljivo radi na velikoj visini ne bi li za budućnost sačuvao italijansku prošlost.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
Piščeva lična priča je doprinela privlačnosti ove knjige koju mnogi upoređuju sa romanima Elene Ferante. Sa 30 godina, Konjeti, umoran od gradskog života i ganut knjigom „Put u divljinu“ Džona Krakauera - istinitom pričom o američkom izletniku koji je nestao u divljinama Aljaske – napušta Milano i odlazi da živi kao pustinjak na preko 1 800 metara nadmorske visine. U memoarima koji su proistekli iz tog iskustva po imenu „Il Ragazzo Selvatico“, opisuje otresite, bezvremene likove dok njegov književni izraz poprima oblik njihove prostodušne iskrenosti: „Ne postoji divljina na Alpima“, napisao je, „već samo duga povest ljudskog prisustva“. Konjeti je očekivano postao neka vrsta amaterskog arheologa, istražujući tragove tog prisustva, suptilno mu i sam doprinoseći.
Radnja romana „Osam planina“ bavi se sličnom temom: radi se o usponu na mesto gde nema „gospodara, vojske, sveštenika“. Uspeh knjige delimično leži u njenom bazičnom romantizmu: civilizacija je toliko udaljena da skijaši deluju kao „vanzemaljci“, a jedino što krave sprečava da budu ljudi jeste njihova nemogućnost govora. Ali knjiga je postala bestseler i zbog toga što Italija prolazi kroz neku vrstu krize identiteta. Većina ljudi se žali da se zemlja nalazi pred konačnim ekonomskim sunovratom i da savremeni život nije tako dobar kako se mislilo. Pokret povratka zemlji raste, sa beskrajnim člancima u novinama koji se bave temama kao što je, na primer, nova generacija pastira: obrazovani Italijani koji napuštaju gradove da bi se uputili u planine i čuvali ovce. Na neki način, upravo to i Konjeti radi: marljivo radi na velikoj visini ne bi li za budućnost sačuvao italijansku prošlost.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Vladimir Martinović
Povezani naslovi
Društveno angažovani roman „Marsova soba“ Rejčel Kušner u prodaji od 6. maja
24.04.2019.
Junakinja „Marsove sobe“ Rejčel Kušner je striptizeta osuđena zbog ubistva na dve doživotne zatvorske kazne. Gde su uzroci, šta su posledice, koliko razumevanja ili nerazumevanja čovek i društvo treba...
više
Misterija i akcija u romanu Harija Slipičevića „Ključ besmrtnosti“
24.04.2019.
Regionalni bestseler Harija Slipičevića „Ključ besmrtnosti“ roman je o putovanju kroz misteriozni svet najčuvanije tajne u istoriji.
Besmrtnost je sveti gral za kojim ljudi oduvek čeznu i spr...
više
„FBI princip“ Torstena Hofmana – Taktike pregovaranja za dobitnike
24.04.2019.
Dobre pregovaračke strategije mogu nam pomoći da postanemo efikasniji i u svom poslu i u životu.
Predstavljamo vam knjigu „FBI princip“ Torstena Hofmana, koja će vam pomoći da usavršite takti...
više
13 naslova Laguninih pisaca u prevodu na druge jezike
24.04.2019.
Prema rezultatima konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije za finansiranje prevoda reprezentativnih dela srpske književnosti, objavljenim 4. aprila 2019, među 68 naslova kojim...
više
