VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Ozbiljnije je pisati za decu

Čini se da je književnost za decu i dalje izdavačka niša u koju, osim roditelja, bibliotekara i prosvetnih radnika, radije svraćaju istinski knjigoljupci. Razlog tome je zato što se u ovim knjigama vodi računa o priči i njenoj strukturi (one imaju radnju, kako bi se to nekad govorilo), u njima se otvaraju prostori za originalnije stilske postupke, a maštoviti obrasci kod savremenih autora često šire granice pripovednih oblika. Novija produkcija „Lagune“ upravo to pokazuje, ali istovremeno dokazuje i da je za čitanje potrebno i nešto više od pukog poznavanja slova i pravopisa.

Naslov koji se izdvaja i koji potvrđuje prethodni stav jeste roman „Sara i januar za dve devojčice“ Zorana Penevskog, čiji je prethodni deo „Sara i zaboravljeni trg“ doživeo peto izdanje i objavljen je u Makedoniji. U ovoj iznenađujućoj avanturi duha, devojčica Sara ide u sedmi razred, živi kod strica i voli da čita Milenine postove. Njih dve se ne poznaju, ali obe čitaju strip „Crno-beli vrt“, strip koji je sastavni deo romana i koji je, uz ilustracije u knjizi, nacrtao Dušan Pavlić. Junakinja tog stripa obilazi crno-bele životinje i od njih dobija različite odgovore, nekad neobične, nekad direktne i ozbiljne, na pitanje koje stoji na početku sazrevanja. Milena odlučuje da odabranim citatima iz stripa reši probleme koji je tište, a Sara prihvata izazov birajući svoje rečenice. Međutim, posle novogodišnje žurke za njih dve će januar dobiti potpuno novo značenje. Zajedno sa junakinjom „Crno-belog vrta“ doći će do kraja potrage za odgovorom na pitanje koje je muči: Zašto je ovaj svet baš ovakav? To je veoma dinamična, zabavna i originalna priča o odrastanju i o tome da li je baš sve onako kako izgleda i traganju za uzrokom onoga što nas čini ovakvima kakvi smo. Neko bi mogao da pomisli da to nisu pitanja za decu, ili da je „detinjasto“ razmišljati o tome da svet može da se promeni, ali insistirajući na mašti, igri i razobručenom promišljanju, roman upravo pokazuje da se tako dolazi do spoznavanja sveta i hrabrosti da se postavljaju pitanja i saznanja da je sreća u našim rukama. Dakle, nasuprot isključivo racionalnom, zdravorazumskom i utilitarnom pristupu, Penevski pokazuje kako se do ključnih saznanja može doći i maštom, igrom, onim lucidnim i ludičkim.

Na sličnom tragu, od „Laguninih“ izdanja pažnju je u poslednje vreme privukao novi glas u domaćoj književnosti za decu i mlade: Stefan Tićmi (igra rečima od prezimena Mitić) svojim nadahnutim, poetskim romanom „Ja sam Akiko“. To je lirska priča o devojčici koja ne voli granice, opojna kao stihovi Mike Antića, bajkovito mudra poput „Malog Princa“, i duhovita i topla kao tekstovi Igora Kolarova. Na nedavno završenom Međunarodnom festivalu „Trg od knjige“ u Herceg Novom, roman „Ja sam Akiko“ proglašen je za Dečju knjigu godine. Žiri je dobro primetio da „slično stablu baobaba, koje izgleda, bar za maštovit pogled, kao da krošnjom urasta u zemlju a korijenjem se obraća nebu, svijet male Akiko je ispunjen naglavce postavljenim načinima viđenja stvari, paradoksima, igrama riječi i realizovanim metaforama. Zato nije čudnovato što ovaj roman o djevojčici koja ne voli granice počinje tačkom, a završava se bez nje, otvorenom bjelinom. Mladi Stefan Mitić pokazao je veliki dar da stvara za djecu, a da se prilikom čitanja njegovog štiva svi čitaoci, bilo koje generacije, osjećaju tangiranim i uključenim.“ Mitić veoma dobro zna da je dobra knjiga za decu ona u kojoj mogu da uživaju sve generacije, a svima je ljubav od suštinske važnosti. Evo kako nju vidi Tićmijeva junakinja Akiko: „Ljubav je kao klima u tatinim kolima kada dođe zima: upali on grejanje, ali se kola zagreju tek ispred škole; kad izađem, tek tada u njima bude toplo. Ljubav je kao klima u tatinim kolima – treba da ugreje, da, ali kada ti je to zaista potrebno. Ljubav je beskrajna potraga za toplinom.“

Za malo iskusnije čitaoce (moglo bi se reći – tinejdžere), „Laguna“ je objavila zbirku pripovedaka „Katarke Beograda“ Gordane Maletić, koju je ilustrovao Kosta Milovanović. Od grnčara do putopisaca, od svirača do filmadžija, od biciklista do alasa, od šegrta do naučnika – u knjizi je dat pravi istorijski mozaik o životu poznatih i neznanih Beograđana, sagledan kroz njihove zanate i umeća. Bilo da je reč o odrastanju, o pravim ljubavima, o prvim životnim otkrićima ili o istorijskim crticama, u svakoj od priča iz knjige „Katarke Beograda“ vidimo preplet nečije veštine i znanja, i upoznajemo ljude koji sazrevaju u okrilju grada, a svojim sudbinama obogaćuju Beograd kojim plovimo kroz vreme. Katarke tih vremeplova prolaze Savom i Dunavom, opčinjavaju nas svojom snagom i prolaznošću, a njihovi vrhovi upućuju nas i ka onom čemu često stremimo – ka nebu. Ova zbirka je dobila Nagradu grada Niša za najbolju knjigu za decu i mlade u 2017. „Pripovedanje u zbirci usredsređeno je na istoriju privatnog života, izvan ili u senci dubokih istorijskih preloma, bilo da je reč o srednjovekovnoj trgovačkoj metropoli (po čijim se ulicama kreću Dubrovčani, firentinski lekari i vojnici sa helebardama i štitovima), raskošnom orijentalnom gradu, austrijskoj varošici, središtu kneževine ili kraljevine između dva svetska rata u kojoj se voze velosipedi i snimaju prvi filmovi. Pričama se pokazuje kako istoriju ne oblikuju samo vojskovođe, naučnici i vladari (iako su neke posvećene baš njima), već pre svega bezimeni majstori i zanatlije na čijem umeću počiva svet“, stoji u obrazloženju žirija.

Osim „Katarki Beograda“, „Laguna“ i drugim svojim izdanjima pokazuje da i dobro poznati pisci mogu da ponude aktuelne i vredne tekstove. Novi roman Gradimira Stojkovića „Peta devojčica, Marja“ je duhovita i topla priča o sazrevanju, čudnim rečima, ozbiljnim školskim problemima i onome što će postati mnogo više od lepih đačkih sećanja. Najpre dinamičan i jednostavan niz dogodovština dečaka koji ide u četvrti razred osnovne škole pretvoriće se na kraju vremenskim skokom u bolnu ali tako životnu sagu o ljubavi. Prepoznatljiv realistični stil, obojen smešnim epizodama i britkim dijalozima, dotiče i mnoga osetljiva pitanja kao što su vršnjačko nasilje, osobe sa invaliditetom ili socijalni problemi.

Stojković je takođe i pisac pogovora za roman „O ljubavi i drugim moronima“ Danijele Kostić. Iza ove duhovite parafraze Markesovog čuvenog dela, krije se savremena verzija tinejdžerke koja posmatra svet bez dlake na jeziku, koja je dete razvedenih roditelja i koja je nedavno dobila brata. „Posebnost autorke Danijele Kostić jeste jezik kojim piše, jezik kojim govori njena junakinja, ali i okolina u kojoj se odigrava radnja romana. To je jezik mladih, oštar, zabavan, duhovit. Evo i nekoliko briljantnih primera: loži babu da ti štrika najke – ono kad puštaš nekog da se tripuje da ga slušaš dok ti zvoca, a u stvari ga kuliraš; luda kao čopor mungosa (zašto baš mungosa? pa kud ćeš luđe nego da jedeš zmije?); kod mene je danas zasedanje ujedinjenih smarača“, navodi Gradimir Stojković.

Razmišljajući o knjigama za decu i mlade, treba imati na umu da knjige formiraju čitaoce. Ovo je naročito važno kada su u pitanju čitaoci koji još nemaju formiran estetski i etički sistem. Međutim, to je upravo razlog što se baš u periodu odrastanja mogu razne ideje i poetike predstaviti na neočekivan i estetizovan način. Otuda je izazov piscima za decu i mlade veći i ozbiljniji. „Treba da napišeš knjigu koja traži da bude napisana“, govorila je autorka Madlen Lengl. „A ako je knjiga odveć zahtevna za odrasle, napiši je za decu.“

Izvor: Vreme


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kako pronaći vreme za čitanje kada imate malu decu laguna knjige Kako pronaći vreme za čitanje kada imate malu decu
12.12.2019.
Pre neki dan (u igraonici, naravno), prijatelj me je upitao kako uspevam da čitam toliko. Iako je moje čitanje u oštrom padu od kada sam dobila blizance (otprilike za pola), i dalje mnogo čitam, u pro...
više
karlo roveli autor knjige poredak vremena raspravlja o verovatno najvećoj misteriji od svih  laguna knjige Karlo Roveli: autor knjige „Poredak vremena“ raspravlja o „verovatno najvećoj misteriji od svih“
12.12.2019.
Karlo Roveli – fizičar, rođen u Italiji i autor jednog od bestselera popularne nauke, knjige „Sedam kratkih lekcija iz fizike“ – objavio je novo delo koje će nesumnjivo ponoviti uspeh prvog. Martin Du...
više
prikaz romana pačinko remek delo koje vrednuje empatiju, integritet i odanost porodici laguna knjige Prikaz romana „Pačinko“: Remek-delo koje vrednuje empatiju, integritet i odanost porodici
12.12.2019.
Min Đin Li nam na nežan način pripoveda o teškim vremenima i nehumanim uslovima pod kojima je živeo korejski narod. Nedavno sam pisao o prvencu autorke Ja Džasi – o romanu „Povratak kući“, nahvaliv...
više
prikaz romana opekotine lore lipman laguna knjige Prikaz romana „Opekotine“ Lore Lipman
12.12.2019.
Poli je napustila porodicu. Adam je unajmljen da je pronađe. Skrasiće se u Belvilu, nalaći posao u istom restoranu i ući u vezu krijući tajne jedno od drugog. A onda neko umre. Stvari se, u najm...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.