Laguna - Bukmarker - Održana tribina Laguninog književnog kluba o knjizi „Nesporazum u Moskvi“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Održana tribina Laguninog književnog kluba o knjizi „Nesporazum u Moskvi“

Roman-novela „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar, koja govori o krizi identiteta sredovečnog bračnog para na njihovom putovanju u Moskvi, bio je tema desetog Laguninog književnog kluba koji se tradicionalno održava svakog prvog petka u mesecu. Ovaj naslov, prepun aluzija na odnos između Simon de Bovoar i Žan-Pola Sartra, objavljen je tek nakon autorkine smrti, a nedavno je po prvi put izašao u srpskom prevodu.
 


„Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta, problemu komunikacije, položaju žena, starosti, ali je i neka vrsta svedočenja o Sovjetskom Savezu šezdesetih godina prošlog veka, složili su se govornici.
 
„Već sam naslov novele upućuje na ono što je najvažnije u tekstu. Knjiga počinje sa problemima komunikacije. Taj zaplet koji se vrti oko nesporazuma mogao bi da bude odlična drama i to za komično izvođenje. Junaci su ljubomorni, sujetni... bez obzira na svoje godine. To nema ni veze sa starošću. Nikol nema pravu suparnicu, već je to Andreova ćerka iz prvog braka – Maša, koju su došli da posete u Moskvi. Ali s vremenom ispostavlja se da je i on je ljubomoran na njihovog sina. Ona čak kaže da nijedna majka ne želi da se njen sin oženi“, objasnila je Biljana Dojčinović, profesorka na Katedri za opštu književnost i rukovoditeljka projekta Knjiženstvo.
 
S druge strane je Moskva. „Dva intelektualca sa Zapada, levičara 60-ih godina borave u SSSR-u. Tu dolazi do čitavog niza konfliktnih situacija. Postavlja se pitanje koliko oni koji su iza mogu da razumeju da li je revolucija zaista uspela. Ali svi ljudi koji raspravljaju o tome su gostujući, čak i Maša, koja baš zato i može sebi da dozvali da ne razume šta se tu dešava“, istakla je profesorka. Ona je napomenula da je veoma važan trenutak u knjizi kada Nikol kaže da je Maša privilegovana jer je odrasla u društvu koje neguje njeno samopouzdanje. „Socijalizam je doneo ženama ravnopravnost kakva ni na zapadu nije postojala. To uviđa i junakinja knjige“, naglasila je Dojčinović.
 
Vukoman Stranjančević, diplomirani filolog opšte književnosti, smatra da se istorija književnosti može gledati kao istorija brakova, te tako i Nikol i Andre imaju svoje mesto u nizu koji počinje sa Agamemnonom i Klitemnestrom. S druge strane, tema starosti se javlja mnogo kasnije, a bračni parovi u poznim godinama su predmet pisanja tek u modernizmu. „Problem komunikacije je važna tema modernizma i feminizma. Problem između Nikol i Andrea nastaje iz neizgovorenog, a to je tipično modernističko. Ali taj patrijarhalni svet u kojem žive ne ograničava samo Nikol već i Andrea. I on se oseća neispunjenim. I on je neuklopljen u poziciju profesora univerziteta, ostaje jedan večiti dečak koji se, kako kaže, tek navikao da je odrastao, a sad je već starac“, napominje Stranjančević.
 
Antropolog Stefan Aleksić pomenuo je da uzrok problema koji nastaju nije samo u odnosu muško-ženskog, već i u pitanju identiteta. On je podsetio i da je glavna teza Simon de Bovoar u njenim feminističkim spisima i pre svega knjizi „Drugi pol“ da biti žena nije samo biološka stvar, već je to pitanje kulture i društvenih normativa koji se nameću kao poželjni modeli ponašanja.
 
Kad je reč upravo o tezi da se ženom ne rađa, nego da se ženom postaje i to nikada do kraja, Stranjančević je dodao da je to upravo i tema ovog romana. Iako je, međutim, Nikol neko ko potpada pod pritiske društva, te odbija da jede ili razmišlja o tome kako joj stoji odeća... Simon de Bovoar se nije ponašala kao svoja junakinja. „Za razliku od Nikol, Simon nije bila u braku jer je to smatrala činom potčinjenosti. Ona se u svom odnosu sa Sartrom smatrala ravnopravnom, ne njegovom učenicom već najboljim kritičarem njegovog rada. Ipak, za sebe je govorila da je privilegovana u odnosu na druge žene, ali se za njih borila“, rekla je Jasmina Rodojičić, urednica u Laguni i doktorantkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu.
 
Iako se knjiga završava razrešenjem, nesporazum se i dalje nastavlja. „Na kraju teksta stoji pitanje ’Zašto si se osetila starom?’ Ono je tu s razlogom“, zaključio je Stranjančević.
 
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba održaće se zbog novogodišnjih i božićnih praznika u utorak, 5. januara, a za temu će imati roman katalonske književnice Milene Buskets „I ovo će proći“. Ovaj roman je na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 5. januara.
 
Marija Krtinić, Danas

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prvo džordž r r martin, sada patrik rotfus protkletstvo obožavalaca žednih nastavaka laguna knjige Prvo Džordž R. R. Martin, sada Patrik Rotfus: protkletstvo obožavalaca žednih nastavaka
03.08.2020.
U romanu „Mizeri“, fanatična čitateljka Eni Vilks je toliko razočarana sudbinom svoje omiljene književne junakinje Mizeri Čestejn da otima pisca Pola Šeldona i počinje da mu odseca različite delove te...
više
prikaz knjige dejvida grena ubistva pod cvetnim mesecom  laguna knjige Prikaz knjige Dejvida Grena „Ubistva pod cvetnim mesecom“
03.08.2020.
Šokantna priča iz poglavlja američke istorije o ubistvima Indijanaca zbog bogatstva u nafti. Kormak Makarti ponekad napiše fenomenalan američki roman; braća Koen tu i tamo snime veličenstveni ameri...
više
dejan stojiljković da bi nam bilo bolje, svako od nas pojedinačno mora da bude bolji laguna knjige Dejan Stojiljković: Da bi nam bilo bolje, svako od nas pojedinačno mora da bude bolji
03.08.2020.
Niški pisac i scenarista stripova i serija Dejan Stojiljković, autor čuvenog romana „Konstantinovo raskršće“, objavio je novi roman „Dukat za Lađara“, treći deo iz petoknjižja inspirisanog čuveni...
više
filip rot za tinder generaciju laguna knjige Filip Rot za Tinder generaciju
03.08.2020.
„Bilo je to poput onih majica koje su sada sve prijateljice moje ćerke nosile, onih na kojima piše BUDUĆNOST JE ŽENSKOG RODA krupnim slovima. Kako samo marširaju usred bela dana u takvim majicama! A...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.