VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Niš mora pasti!, kritika romana „Olujni bedem“ Dejana Stojiljkovića

Željno iščekivani nastavak izuzetno popularnog romana „Duge noći i crne zastave“ Dejana Stojiljkovića, autentičnog srpskog bestseler pisca koji svakim narednim delom podiže lestvicu uzbudljivosti, studioznosti i kvaliteta svoje proze, sve je ono što su ljubitelji dobre istorijske književnosti očekivali, ali i mnogo više od toga.

Po svemu sudeći, Dejan Stojiljković je samo delimično preuzeo jednu lošu osobinu autora epopeje „Pesme leda i vatre“ Džordža R. R. Martina, poznatije kao „Igra prestola“ po istoimenoj seriji. Pa tako, dok ljubitelji fantazijskih avantura u Vesterosu još od 2011. iščekuju šesti nastavak te sage, Stojiljkovićevi verni čitaoci posle nepunih pet godina mogu da uživaju u drugom delu planiranog petoknjižja o Kosovskom boju ili, bolje rečeno, srpsko-turskim ratovima. Ovaj pisac je, naravno, bio više nego vredan u međuvremenu, kako na literarnom planu (roman „Kainov ožiljak“ sa Vladimirom Kecmanovićem 2014, zbirka priča „Kišni psi“, 2015, i tri ilustrovane knjige o Stefanu Nemanji sa Vladimirom Kecmanovićem i crtačem Draganom Paunovićem 2016−2017), tako i na scenarističkom (igrana serija „Senke nad Balkanom“ i brojni stripski projekti u nastajanju). Ipak, sama činjenica da se stvorila prava fama oko „Olujnog bedema“ koja, iako na lokalnom nivou, izuzetno podseća na onu vezanu za pomenutog Martina, mnogo govori o kvalitetu „Dugih noći i crnih zastava“, i suštinskoj potrebi scene i tržišta za ovakvim delima, naročito kada su realizovana na tako umešan i upečatljiv način.

Nakon događaja u „Dugim noćima…“, odnosno pada Pirotske tvrđave pod najezdom osmanlijskih hordi, na redu je Niš. U njemu svoju samovolju sprovodi lokalni gospodar − kefalija Nenada, koji nije rad da ispoštuje volju kneza Lazara koji je poverio komandu nad odbranom grada vojvodi Milanu Toplici. I drugi vitezovi tajanstvenog Reda Zmaja, koje smo upoznali u prethodnom romanu, Ivan Kosančić i Miloš Obilić imaju paralelnu priču, a kompleksnu strukturu romana upotpunjuju i natprirodni podzapleti. Iako su nam mnogi od aktera knjige poznati, Stojiljković ih čini osobenim i svojim u karakterizaciji koja mitske junake svodi na moćne i beskompromisne, ali ipak realne ličnosti.

Posebno je zanimljivo kako autor gradi tenziju u malo poznatim istorijskim okolnostima. Na njegovu i sreću čitalaca, nadogradnja i dopisivanje istorije kroz fikciju je rezultovalo izvanredno dinamičnom pripovešću, koja prepliće činjenicu i mit do tako gustog tkanja da se ne može razaznati jedno od drugog. Dodatni fantastički „okretaj zavrtnja“ predstavljaju bića poput Naise, naše kraljice rečnih duhova, i peščanog bliskoistočnog demona Ifrita, u metafizičkom ratu koji potcrtava onaj koji vode ljudi. Najzad, iako se odlično snalazi u mirnijim momentima i inteligentnim prepucavanjima likova, Stojiljković je najbolji kada može da se razmaše u spektakularnim prizorima bitaka koje bi teško ekranizovala čak i HBO produkcija.

Opsada Niša je mučan sukob na unutrašnjem i spoljnom nivou ali se gradacijski napetost romana uzdiže ka onome što sledi na kraju. Boj na Pločniku, koji pisac rekonstruiše maltene ni iz čega, je simfonija haosa i krvi, i sa jedne strane dočarava sav užas masovne pogibije, a takođe uspeva da prati sve važne aktere koji se u tom metežu bore za slavu, zemlju i život, u scenama koje se lako vizuelizuju što ne iznenađuje uzimajući u obzir i piščeve scenarističke angažmane.

Stojiljkovićevo umeće, uvek bazirano na višegodišnjim istraživanjima, da nebrojenim detaljima dočara ambijent, okolnosti i likove, u ovom romanu je dovedeno do perfekcije, a svi precizni opisi, ali i jezik koji obiluje arhaizmima (za koje opet postoji detaljan rečnik na kraju), zaista nas prenose u to doba i na to mesto.

Stoga, već sada je izvesno da će ovaj serijal biti značajna odrednica u istoriji srpske književnosti, na više načina, kao možda i definitivna literarna obrada Kosovskog mita, kao presedan koji pomiruje „visoku“ umetnost i pop-kulturu i, pre svega, kao jedna prokleto dobra priča.
 
Piše: Pavle Zelić
Izvor: pressing-magazine.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
književno veče simonide milojković u šidu laguna knjige Književno veče Simonide Milojković u Šidu
10.12.2019.
U svečanoj sali biblioteke „Simeon Piščević“ u Šidu 16. decembra od 18 sati biće predstavljeno stvaralaštvo Lagunine autorke Simonide Milojković. Akcenat će biti stavljen na Simonidin poslednji roman ...
više
promocija knjige samo ubistvo marija liguorija 17 decembra laguna knjige Promocija knjige „Samo ubistvo“ Marija Liguorija 17. decembra
10.12.2019.
Roman „Samo ubistvo“ Marija Liguorija prvi put će biti predstavljen beogradskoj publici u kafeteriji Bukmarker u knjižari Delfi SKC u utorak 17. decembra od 18 sati. Osim autora, o knjizi će govoriti ...
više
još 5 distopijskih knjiga koje će vam pomoći da shvatite savremenu ameriku laguna knjige Još 5 distopijskih knjiga koje će vam pomoći da shvatite savremenu Ameriku
10.12.2019.
Život često podseća na distopijski roman. Ipak, jedno je reći da naš život podseća na neku apstraktnu distopiju, a nešto sasvim drugo kupiti knjigu i otkriti da je užase našeg doba savršeno opisao nek...
više
prve audio knjige izumljene su za slepe amerikance laguna knjige Prve audio knjige izumljene su za slepe Amerikance
10.12.2019.
Pre nego što su se koristile za muziku, long plej ploče (LP ploče) bile su korišćene gotovo isključivo za audio knjige. Ove audio knjige bile su podeljene slepim Amerikancima tridesetih i četrdesetih ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.