Laguna - Bukmarker - Neizbežno apgrejdovanje – „Hakovanje Darvina: genetski inženjering i budućnost čovečanstva“ - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Neizbežno apgrejdovanje – „Hakovanje Darvina: genetski inženjering i budućnost čovečanstva“

Američki autor Džejmi Mecl kao središnje u svojoj vrlo popularnoj i kontroverznoj knjizi postavlja pitanje sebi i čitaocima (posredstvom jedne žene iz vlastite publike): da li bi čovek izvršio genetski inženjering nad sopstvenim detetom? Iako sem što je geopolitički ekspert predstavlja i vrlo opredeljenog futuristu tehnologije, on ne nudi odmah pozitivan odgovor. Umesto toga, u nekoj vrsti sokratskog dijaloga, Mecl polako i uravnoteženo, izbegavajući preteranu polemičnost, vodi publiku u pravcu željene opcije. Ali nipošto jednosmerno, inače svoje delo ne bi mogao da završi rečima: „Sad kad ste pročitali ovu knjigu, vi ste kritično važan katalizator dijaloga. Ljudi, hajde da počnemo da razgovaramo.“

Zaista, Mecl ne izmiče raznim moralnim pitanjima koja su neizbežna kad je posredi mogućnost tako krupne promene čovečanstva o kakvoj on govori. S jedne strane, koliko bismo daleko smeli da idemo u menjanju našeg genetskog identiteta, pri čemu na umu treba imati i najprimitivnije i najštetnije pokušaje poboljšavanja „rase“, poput masovnih sterilizacija u nacističkoj Nemačkoj? S druge strane, osamdesetih godina se izrazito smanjio broj obolelih među Aškenazima zahvaljujući ekstenzivnom testiranju gena i planiranju porodice gde su izbegavani brakovi između ljudi koji su bili pozitivni na neka oboljenja. Tako da: ako bi naša (i bilo čija) deca genetskim inženjeringom, uz ostale prednosti poput višeg koeficijenta inteligencije ili dužeg života, veće empatije i fizičke lepote, imala apriori šanse da izbegnu mnoge potencijalne bolesti, da li je moralno uopšte pomišljati na izbegavanje takve mogućnosti, s obzirom na to da je najplemenitija svrha nauke da poboljša uslove ljudskog življenja? Opet, neće baš svaki potencijalni roditelj imati uslova ili volje za genetski inženjering, pa samim tim: koliko će nejednakost između tehnološki „apgrejdovane“ dece i one „obične“, izloženije raznim nedostacima, uticati na produbljivanje klasnih i moguće nastajanje, čak, svojevrsnih kastinskih razlika? Autor sve to ima na umu, kao i jedan od najčešćih prigovora genetskom inženjeringu – da je on neprirodan. Mecl ima i spreman odgovor: takav zahvat je manje neprirodan nego što je – za sada – neuobičajen a istorija pokazuje da bilo koje prihvatanje neke radikalno nove ideje ili tehnologije mora teći sporo zbog urođene ljudske inercije i straha od nepoznatog. Tu negde je i rešenje potencijalnog problema razlike između „apgrejdovane“ i „obične“ dece – samim protokom vremena i pojeftinjenjem tehnologije, stvari se mogu regulisati, što nije paradoksalno rešenje iako je jedna od glavnih prednosti tehnologije i u ubrzavanju, oprečnom inerciji i sporosti. Upravo stoga, jedino dugoročna projekcija pomiruje oba pola ljudske prirode: sklonost ka „veštačkoj“ ali neizbežnoj akceleraciji i artificijelnom poboljšavanju uslova te onu ka polaganom ritmu, inertnom ali dragom, jer poznatom. Uostalom, ako se zahvaljujući genetskom inženjeringu broj bolesnih radikalno smanji, to može voditi samo ogromnoj uštedi za zdravstvo, koje bi onda moglo da ta sredstva u većoj meri distribuira ka onima kojima pomoć bude još potrebna.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dani publicistike u svim laguninim i delfi knjižarama tokom sajamskih dana laguna knjige Dani publicistike u svim Laguninim i Delfi knjižarama tokom Sajamskih dana
16.10.2021.
Sajamske dane u Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca obeležiće posebni žanrovski dani, tokom kojih će kupci knjiga određenog žanra na poklon dobiti vaučer za mesečnu pretplatu na Eden Books...
više
tajne pisaca putevima misterije i intrige laguna knjige Tajne pisaca: Putevima misterije i intrige
15.10.2021.
Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena – pitanje je koje decenijama intrigira ne samo policiju već i celokupnu domaću javnost. Stoga ne čudi što je dokumentarni triler „Do viđenja!“...
više
ženska borba za osvajanje moći laguna knjige Ženska borba za osvajanje moći
15.10.2021.
U intervjuu za Bukmarker Ana Solomon otkriva zašto je želela da napiše „Knjigu o V.“ i kako nas neke priče mogu zarobiti ali i osloboditi. Ana Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka d...
više
volela bih da više ljudi pročita sto i jedan dalmatinac dodi smit laguna knjige Volela bih da više ljudi pročita „Sto i jedan dalmatinac“ Dodi Smit
15.10.2021.
Gledali ste filmove i crtaće, ali roman je mnogo zabavniji – pravo štivo za jesenje dane. Ubeđeni ste da znate priču o sto i jednom dalmatincu. Gledali ste ekranizacije, bilo da se radi o šarmantno...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.