VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Necenzurisano detinjstvo u romanu „Četiri kiše“ Ljubice Arsić

Odrasli će lako razumeti da je lakše ako se za neke neprijatne stvari uopšte ne zna da su se dogodile, jer onda se s vremenom stvori utisak kao da se nisu ni dogodile, ali deci je mnogo teže da razgraniče o čemu treba a o čemu ne treba govoriti, čega se treba a čega se ne treba sećati, šta treba a šta ne treba ovekovečiti u svom dnevniku.

Deca su znatiželjna i kad treba i kad ne treba, pamte sve i govore o svemu i kome treba i kome ne treba, pa se može zaključiti da deca to rade bez zazora i stida, ali neće biti pogrešno ako se kaže da ona to rade – bez cenzure, odnosno bez onih sputavanja koja ograničavaju odrasle.

I upravo zbog toga što je dat iz dečje vizure, roman „Četiri kiše“ Ljubice Arsić ne oskudeva u detaljima i momentima koji zadiru duboko u naturalizam, a sasvim je prirodno što se tu i tamo provuče pokoji vulgarni izraz, jer dečje oči i uši upijaju postupke i reči svoje okoline bez razlikovanja pristojnog i nepristojnog, mada je posebno pitanje dokle idu granice pristojnosti i da li su iste u svim vremenima.

Sa druge strane, roman možda nije toliko prožet naturalizmom i vulgarizmom upravo zbog toga što se radnja dešava u jednom prošlom i prohujalom vremenu, kada najmlađim članovima porodice ipak nije sve bilo dostupno i kada se pred njima nije sve govorilo.

Mada se radnja u romanu nigde ne određuje navođenjem tačnog datuma, ipak je spominjanje samo jednog događaja, koji se iznenada zbio u srednjoj Evropi, dovoljno da čitalac sâm shvati o kojoj je godini i kojim mesecima reč, a osim toga, može se i kroz izvesne razgovore odraslih proceniti koja je epoha u pitanju i koja je ideologija dominantna, tim pre što se tu i tamo uočavaju detalji koji na pravi način predstavljaju dotično vreme i način života u kome je porodično višemesečno letovanje bilo obavezno i kada je svako imao rođake gastarbajtere koji bi dolazili samo da ispričaju kako je negde drugde mnogo bolje.

Ono što roman „Četiri kiše“ čini još zanimljivijim i dinamičnijim, to su četiri različita pripovedača čija se svedočenja relativno brzo smenjuju, a ako se strogo formalno gleda, možda je bolje reći da su to četiri ugla gledanja, jer deluje kao da se jedan isti pripovedač stavlja naizmenično u pozicije četvoro glavnih likova, pošto pripovedanje nigde nije u prvom licu, nego u trećem, ponekad i u drugom, s tim što bi drugo lice moglo značiti kao da se pripovedač obraća samom sebi, a ne da sluša glas sa strane – u svakom slučaju, i to je još jedna prednost romana, što se problem pripovedača može sagledati i shvatiti na nekoliko načina.

Najzad, ono što je u tom neobičnom ukrštanju priča još neobičnije, to je četvrti pripovedač, koji ni vremenski ni prostorno ne pripada svetu i vremenu ostalih pripovedača, ali čiji je dnevnik dopao u ruke jednom od troje preostalih glavnih likova, pa se čitaoci na posredan način upoznaju sa zapisima jedne devojke koju su, premda je živela u drugoj polovini XIX stoleća, tištili isti oni problemi koji skoro stotinu godina docnije tište neku novu decu tokom odrastanja, sazrevanja i spoznavanja lica i naličja okolnog sveta.

I pored raznolikosti i osobenosti koju poseduje svaka od četiri priče, ipak je određena starosna dob, kao i nedoumice koje je obavezno prate, ono što knjigu drži kao celinu i čini od nje svojevrsni roman odrastanja, i to odrastanja tokom kojeg je najvažnije spoznati da će sve ono što se događa imati da se dogodi bar još jedanput, te da će se isti zanos ponoviti i u odraslom dobu, ali će ludilo sigurno biti još jače.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
književno veče ive štrljić u kikindi laguna knjige Književno veče Ive Štrljić u Kikindi
14.11.2019.
U ponedeljak 18. novembra naša poznata glumica i spisateljica Iva Štrljić održaće književno veče u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi.   Iva Štrljić je u Laguni objavila tri knjige: ...
više
roman pačinko igra na sreću kao metafora o životu laguna knjige Roman „Pačinko“ – igra na sreću kao metafora o životu
14.11.2019.
Za Koreju je dvadeseti vek bio izuzetno turbulentan. Bila je decenijama japanska kolonija, a nakon toga je, zbog interesa velikih svetskih sila, podeljena na dve zemlje. Njeni stanovnici umirali su zb...
više
prikaz romana pilot tramvaja svako je pilot na svojoj stazi laguna knjige Prikaz romana „Pilot tramvaja“ – Svako je pilot na svojoj stazi
14.11.2019.
Sva je sreća što se na granici između zemlje snova i zemlje budnog stanja, kao i između zemlje mašte i zemlje stvarnosti, ne udaraju pečati i što se ta razmeđa ničim ne mora obeležavati – jer bi se u ...
više
priča o sestrama čiji su životi poslužili kao inspiracija za klasik male žene  laguna knjige Priča o sestrama čiji su životi poslužili kao inspiracija za klasik „Male žene“
14.11.2019.
Godina je bila 1868. kada je Luizi Mej Olkot, njen izdavač Tomas Najls, preporučio da napiše knjigu o devojkama, koja bi mogla da bude široko prihvaćena. Olkotova nije bila previše oduševljena tom ide...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.