VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Naučna fantastika u službi empatije, prikaz knjige „Cveće za Aldžernona“

„Cveće za Aldžernona“ je prvi put ugledalo svetlost dana 1958. godine u formi kratke priče objavljene u magazinu posvećenom epskoj i naučnoj fantastici. Priča je 1960. godine ovenčana Hugo nagradom za najbolju kratku priču, a šest godina kasnije pretočena je u roman koji je iste godine, 1966. osvojio nagradu Nebula.

„Cveće za Aldžernona“ je nastao u doba kada su titani naučno fantastičnog žanra – Filip K. Dik, Rej Bredberi, Frenk Herbert, Artur Klark, Oldus Haksli, Džordž Orvel – kroz svoja dela istraživali granice ljudskog genija, pitajući se (i nudeći moguće odgovore) koliko će daleko sve brži tehnološki napredak odvesti našu civilizaciju, i šta znači biti čovek, ljudsko biće, u tom svetu konstantne promene. Kada danas pomislimo na  žanr naučne fantastike, prva asocijacija su nam svemirske bitke, krvoločni vanzemljaci, poludela veštačka inteligencija, roboti, leteći automobili i akcija, akcija, akcija. Delo Danijela Kiza ne sadrži ništa od toga, ali je za svakog ljubitelja žanra obavezno štivo.

Kroz lik Čarlija Gordona, „Cveće za Aldžernona“ istražuje granice ljudskog uma i dubinu naše empatije nudeći nam uvid u dve potpuno suprotstavljene krajnosti. Osim citata iz Platonove „Države“ roman ne nudi nikakav uvod, i od prve stranice zbunjuje, iznenađuje i oduševljava originalnošću.

Roman je pisan u dnevničkoj formi, i čitajući Čarlijeve zapise otkrivamo tok i prirodu eksperimenta koji sprovode naučnici njujorškog univerziteta Bikman. Cilj eksperimenta je povećanje ljudske inteligencije veštačkim putem, a Čarli Gordon je prvo ljudsko biće na kome će eksperiment biti isproban. Budući da je mentalno nerazvijena osoba sa koeficijentom inteligencije ispod 70, koja jedva čita i piše, Čarlijev glas nam nudi jedinstveni uvid u tok misli i emocija osobe koja čezne da živi u društvu koje ga prezire, odbacuje i saželjeva zbog njegove različitosti.

Ako postane pametan, veruje Čarli, svet će ga prihvatiti, znaće da piše i da čita kao i drugi ljudi, umeće da priča sa svojim drugarima o pametnim stvarima, i konačno će ga svi voleti kao što on voli sve. Više se neće osećati usamljeno i otuđeno.

Kako eksperiment napreduje, kroz Čarlijev dnevnik pratimo njegovu evoluciju. Rečenice više nisu jedva razumljiva skupina pogrešno napisanih reči, već elokventne, koherentne, lepo sročene misli pretočene na papir. Zajedno se Čarlijem, radujemo se njegovom napretku, divimo se njegovoj neutoljivoj žeđi za znanjem i strepimo od tajni koje podsvest krije, a inteligencija i samosvest otkrivaju.

Čarli je svoj život proveo u mraku neznanja verujući da je svet crno-beo. Međutim, ubrzo saznaje da je svet pun nijansi, i da su oni izuzetni ljudi koji žive na svetlijoj strani spektra znanja otuđeni i usamljeni kao i oni iz tame.

Od simpatičnog, unesrećenog heroja, inteligencija transformiše Čarlija u antipatičnog, ogorčenog antiheroja.

„Cveće za Aldžernona“ je knjiga koja će vas naterati da preispitate sebe i svoje poglede na svet. Podsetiće vas na svaki put kada ste sa visine, sa sažaljenjem i prezirom pogledali nekoga koga je sudbina osudila da živi sa nižim koeficijentom inteligencije od vašeg. Ali vas neće osuđivati. Takođe će vas podsetiti na trenutke kada ste one darovite srećnike sa inteligencijom genija posmatrali sa nesigurnošću, zavišću i mržnjom. Opet, neće vas osuđivati.

„Cveće za Aldžernona“ će vas podsetiti da smo svi, bez obzira na različitosti, samo ljudska bića.

Osim Aldžernona. On je miš.

Autor: Aleksandar Mandić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
da li je narcisoidnost izlečiva predstavljena knjiga ostati ili otići  laguna knjige Da li je narcisoidnost izlečiva? – Predstavljena knjiga „Ostati ili otići“
27.02.2020.
Živimo u vremenu izražene egocentričnosti, kada se uspeh meri brojem lajkova na društvenim mrežama a socijalni i društveni status brojem prijatelja na Fejsbuku. Sve to pogoduje patološkim narcisima, a...
više
kratka istorija kriptografije u krimi romanima biblijski kodovi, holmsove šifre i poova enkripcija laguna knjige Kratka istorija kriptografije u krimi romanima – biblijski kodovi, Holmsove šifre i Poova enkripcija
27.02.2020.
Tajne su elementi drame. Pesnici, dramatičari i romanopisci su ih kroz vekove koristili kao pokretački mehanizam, kako bi čitaoce fokusirali na glavnu stvar, a to je – hoće li privatne stvari ostati ...
više
u ovoj kanadskoj knjižari mace slobodno tumaraju, a posetioci mogu čak i da ih usvoje laguna knjige U ovoj kanadskoj knjižari mace slobodno tumaraju, a posetioci mogu čak i da ih usvoje
27.02.2020.
Ukoliko ste oduvek maštali o tome da usvojite cica-macu, vaša prva pomisao bi verovatno bila da svratite do obližnjeg centra za udomljavanje. No, da li bi vam ikada palo na pamet da umesto toga svrati...
više
afrička tradicija u obliku engleskog klasika laguna knjige Afrička tradicija u obliku engleskog klasika
27.02.2020.
„Mržnja je pijavica: ono što nekome prione za kožu; što se njime hrani i crpi mu životni duh. Ona ga menja, i ne napušta ga dok ne isisa iz njega i poslednju kap mira.“ Zašto sam oduševljena ovom k...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.