Laguna - Bukmarker - Nastavak sage afričke fantastike: Došao je red da veštica ispriča svoju priču - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nastavak sage afričke fantastike: Došao je red da veštica ispriča svoju priču

Pisci epske fantastike glavne su arhitekte svetova koje stvaraju, svetova koje postavljaju pred čitaoce kao iskrivljen odraz sveta u kojem živimo, poput ogledala u zabavnom parku. Romanom „Mesečeva Veštica, Paukoliki KraljMarlon Džejms je dokazao da je upravo takav pisac.

U drugoj knjizi trilogije Mračna zvezda Džejms izmamljuje lepotu iz mračnih misli, ostavljajući čitaoca sa konkavnim, mističnim i Afrikom nadahnutim svetom u koji uranjamo slobodnim padom. Zapljusnuti bogatim jezikom, čitaoci su usisani u hladni vrtlog nasilja nad jednom devojkom.

Sogolon smo upoznali u prvoj knjizi trilogije „Crni Leopard, crveni Vuk“, u kojoj je bila antagonista – prepreka na Tragačevom putu kroz izmišljeno kraljevstvo srednjovekovne Afrike, u Džejmsovoj zajedljivoj reviziji evrocentrične fantastike koja je dominirala ovim žanrom tokom prethodnog stoleća.

Ali Džejms nam odmah daje do znanja da je ovo Sogolonina priča. U drugom delu ovog epa rašomonske strukture došao je red na njenu verziju priče i njen je trenutak. Upoznajemo je dok još nema ime. Tek treba da se iskobelja iz humke pune termita, dospe do jarka, do Kongora, pa do dvora – tu će joj se isprečiti muškarci i magija koji će ostaviti trag na njenom telu, sve dok ne odabere sopstveni put. S vremenom će je prozvati Mesečeva Veštica, ali nije li „veštica“ reč kojom neki nazivaju žene koje prolaze kroz beskonačno zlostavljanje, a i dalje imaju veru?

Već 177 godina Mesečeva Veštica preživljava u patrijarhalnom i brutalnom svetu. Nasilje je užasavajuće, ali nije prikazano bez razloga, niti se odobrava. Ono je tu kao odraz nasilja koje se odigrava u stvarnom svetu, jer ne sme biti izostavljeno. Džejms je odabrao da ga razotkrije kako bismo ga svi mi zalečili – svet u kome se žene i devojke tretiraju kao niža bića; gde čak i najvoljenijim ženama opasnost preti na svakom koraku. Džejmsov izmaštani prikaz surove realnosti podseća na Tupakove reči: I didn’t create the thug life. I diagnosed it. (Nisam ja izmislio gangsterski život, ja sam ga dijagnostikovao“. Džejms je svojim romanom dijagnostikovao šta znači biti žena.

A istina boli. „Mesečeva Veštica, Paukoliki Kralj“ nije za one koji su naviknuti na fantastiku pogodnu za sve uzraste. Džejms je jednom prilikom svoju trilogiju nazvao afričkom „Igrom prestola“, i premda je kasnije zažalio zbog ovog poređenja, scene sukoba njegovih kraljevstava, porodica i onih koji se bore za vlast mogu lako stati rame uz rame sa nezaboravnim „crvenim venčanjem“ iz pomenutog serijala.

U svetu koji je tako temeljno osmišljen, poput Tolkinovog, utisak je da nije izostavljen nijedan detalj. Kada bi hteo, Džejms bi mogao da povede čitaoca u ljupku potragu za detelinom sa četiri lista koja raste na hobitskoj livadi, i ne samo da bismo taj prizor mogli da zamislimo pred sobom, već bismo i osetili u kostima šta ta šetnja podrazumeva. Džejms nam omogućava da čulima iskusimo svet poput Tragača, da namirišemo osobu koja nailazi. Miriše li na muškarce? Na visoku travu? Balegu? Tako saznajemo o kome se radi i kroz šta je verovatno sve prošla.

Čak i ono što je previše slikovito može da nam se smuči ako je servirano u prevelikim porcijama. Raskošne rečenice umeju da se otegnu u opisu samo jednog trenutka, ali to čitaoca samo tera da prožidere svaku narednu. Svaki korak u ovom romanu je vredan. A tek kad ritam preraste u trk.

Dinamični momenti bude u čitaocu svih pet čula, pa i šesto, možda i sedmo – bukvalno i figurativno, naročito kada se radi o Sogoloninom pokušaju da spase živu glavu. Dinamičnija je možda samo scena iz „Crnog Leoparda“ u kojoj Tragač spašava utopljenog kralja iz opasnog podzemlja.

Ali ipak je ovo Sogolonina avantura. Njena prošlost, pa i sećanja, sukobiće se sa Tragačevim, jer bilo kojih dvoje ljudi koji prisustvuju istom događaju zapamtiće ga drugačije. Konkretan događaj o kome se radi je potraga za dečakom koji je nestao tri godine ranije. Prva i druga knjiga – koje uzgred, ne moraju da se čitaju po redu – nisu toliko delovi slagalice koje je potrebno složiti, koliko nadmetanje za prevlast nad zaboravom, onim što je zapamćeno, namerno izostavljeno, izmanipulisano ili nepoznato; svako od njih dvoje svoju verziju smatra „jedinom istinom“. Ako tražite analogiju između Džejmsovog kraljevstva i trenutnog stanja u Americi – eto je.

Ovo je roman koji se ne usteže od upotrebe „nepodesnih“ reči za delove ljudskog tela; one se često pominju – kao i kod nasilja, ni ovo nije bez razloga tu. Seks i seksualnost predstavljaju prateći hor glasova, duboke tonove koje izranjaju iz same srži romana, poput religijskog pojanja.

Bogat i opojan, roman „Mesečeva Veštica, Paukoliki Kralj“ središnji je deo trilogije, koji se, baš kao i Džejmsov talenat, samostalno izdvaja i ističe.

Autor: Nataša Dion
Izvor: latimes.com
Prevod: Borivoje Dožudić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
džonatan litem njujorške životne lekcije laguna knjige Džonatan Litem: Njujorške životne lekcije
14.06.2024.
U razgovoru za Bukmarker pisac Džonatan Litem govori o tome kako su njegova iskustva oblikovala roman „Sva siročad Bruklina“, kao i koliko je uspeh knjige uticao na njegov dalji rad. „Sva siročad B...
više
 akiko otvara pozorišnu sezonu u zagrebačkom gk žar ptica  laguna knjige „Akiko“ otvara pozorišnu sezonu u zagrebačkom GK „Žar ptica“
14.06.2024.
U Gradskom kazalištu „Žar ptica“ počele su probe za predstavu po knjizi „Ja sam Akiko“ Stefana Tićmija, koju će režirati Slađana Kilibarda. Predstava rađena po jednom od najpoznatijih srpskih romana z...
više
rajko grlić najbolji tragovi o jugoslaviji koje više nema ostali su na filmovima laguna knjige Rajko Grlić: Najbolji tragovi o Jugoslaviji koje više nema ostali su na filmovima
14.06.2024.
Čovjek mora napisati barem jednu knjigu u životu koju će ostaviti, filmovi se ne računaju. A moja  knjiga „Neispričane priče“ nije autobiografija. U klasičnoj biografiji čovjek sebe vidi puno lje...
više
 buntovnice s razlogom predstavljene u institutu servantes laguna knjige „Buntovnice s razlogom“ predstavljene u Institutu Servantes
14.06.2024.
Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka u knjizi „Buntovnice s razlogom“, koje su priredili i preveli Ksenija Bilbija i Branko Anđić, predstavljen je 13. juna u Institutu Ser...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.