Laguna - Bukmarker - Na putu ka uzvišenosti: prikaz romana Darka Tuševljakovića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Na putu ka uzvišenosti: prikaz romana Darka Tuševljakovića

Uzvišenost“ je parabola o savremenoj tehnologiji i potrazi za ljubavlju, ukrštena sa recidivima postmodernih toposa o tajnim društvima i odnosu tekst-fikcija-stvarnost.

Da li je danas moguće iskustvo uzvišenog?

U nekim prošlim vremenima, kao što je epoha romantizma, susret sa uzvišenim mogao je da pokrene umetničko stvaralaštvo ili filozofsku misao. Ali da li u našem dobu – kada uronjeni u okean interneta i mrežu medija često poželimo da mišljenja i osećanja mnogih nikada nismo ni upoznali – da li danas slutimo da neko poseduje iskustvo uzvišenog? I šta bi to iskustvo u savremenom trenutku zapravo podrazumevalo?

Ova pitanja podstaknuta su novim romanom „Uzvišenost“ Darka Tuševljakovića. Na koji način je Tuševljaković umetnički pristupio fenomenu kome je dao povlašćeno mesto u naslovu romana? I šta bi taj fenomen podrazumevao u svetu Tuševljakovićeve proze?

Do umetničke obrade uzvišenosti autor dolazi trasom naučnofantastičnog žanra: glavna junakinja, devojka autsajderske društvene pozicije, svedoči o nizu događaja koji su povezani sa aplikacijom Kindred, osmišljenom radi spajanja idealnih ljubavnih partnera, uparenih bez ikakvog neslaganja i nekompatibilnosti. Sve veća globalna popularnost te aplikacije i sledstveno tome ubrzano povećanje broja savršeno usklađenih parova – uzvišenih, kako ih imenuje ostatak sveta – praćeno je i pojavom tzv. „šnenokli“, gotovo neprobojnih zgrada od zagonetnog materijala, podignutih načinom i brzinom koji prevazilaze poznate tehnološke mogućnosti. U tim objektima samoizolovano žive uzvišeni, nevidljivi za društvo u kojem se komešaju nemiri usled dramatičnog uticaja virtuelnog sveta na privatni i socijalni život. Upoznavanje glavne junakinje sa zajednicom poštovalaca književnog dela njenog oca, sa izvesnim Sunčevim plemenom, pokreće još jednu liniju zapleta i ojačava aspekt fantastične motivacije u ravni odnosa empirijske stvarnosti i vizija pojedinih junaka romana.

Šta je dojmljivo u Tuševljakovićevom romanu? Pre svega, izvođenje pripovedanja u manjim narativnim jedinicama, odnosno poglavljima. Gotovo svaka podnaslovom naznačena deonica izvedena je zaokruženo uz visok stepen pripovedne sigurnosti i uz pregledan opis dinamičnih situacija. Glavna junakinja je istovremeno i naratorka te sporadična frazeologija koja prožima jezik „Uzvišenosti“ nije odraz leksičke aljkavosti već načina artikulacije samog lika. Ukoliko izuzmemo pojedine obrte u dijalozima koji su ogoljeno funkcionalni i kao da ciljano čuvaju duh žanra u pripovednom tkivu, može se reći da Tuševljaković, sumarno sagledano, sa uočljivim iskustvom vlada tokom pripovedanja.

„Uzvišenost“ će verovatno biti zanimljiva posvećenim ljubiteljima SF žanra ukoliko budu otvoreni i za primetne ambicije koje nadilaze naučnofantastičnu potku. Jer Tuševljakovićev roman se može razumevati kao (delimično ironijsko-groteskna) parabola o savremenoj tehnologiji i potrazi za ljubavlju, ukrštena sa recidivima postmodernih toposa o tajnim društvima i odnosu tekst-fikcija-stvarnost. Odabir takvih postupaka može naići na odobravanje ako čitalac, nošen pripovedanjem sigurnim u primetnoj meri, bude u njihovom spoju video zahvalno oblikotvorno rešenje za teme koje su u fokusu romana.

Šum u recepciji može da nastane ukoliko nam suviše bude upadao u oči određeni manjak evociranja specifičnosti sveta u kojem se radnja odigrava. Nije reč o preciziranju toponima (u ovom slučaju beogradskog urbanog prostora) – stepen njihovog prisustva, naravno, ne garantuje estetski domet – već je reč o naznakama, sugestiji, inventivnom prikazivanju aspekata života i osobenosti miljea u kojem se ocrtavaju putanje junaka, reč je o markiranju detalja u zaleđu radnje koji se ne zgušnjavaju do simboličke uloge već snagom svoje pojave, životnošću svoje slikovitosti u tkivu teksta, daju poseban začin imaginaciji čitaoca, posredno i smisao paraboličnoj putanji radnje. Budući da je ta, načelno kazano, životna slikovitost pripovednog sveta jednim delom svedena u „Uzvišenosti“, značenja se često oslanjaju na susret visokog i niskog registra (dodir privatnosti i tehnologije koji proizvodi gotovo metafizičko-uzvišene efekte i, s druge strane, neretko groteskna predstava tela i ogoljeno slikanje seksualnosti).

U samom romanu ipak postoje pozitivni primeri kako suptilnije usložnjavanje slike stvarnosti doprinosi umetničkoj snazi. Na primer, u jednom momentu glavna junakinja ugleda prizor koji nema tesne povezanosti sa samim razvojem radnje – živo tele u izlogu mesare („Prekoputa ulice, u izlogu mesare, stajalo je, vezano, živo tele. Tik uz njega, sveže obrađeni komadi mesa visili su na kukama“). Nije samo stvar u tome da takva slika reklamnog prezentovanja životinje u kontekstu koji neosporno najavljuje njenu smrt implicira ironiju i brutalno-pesimističnu viziju života. Takva pomalo začudna scena zapravo i ne mora nužno da bude bremenita značenjima, njena neobičnost, nezavisno od mogućih semantičkih implikacija, već provocira imaginaciju čitaoca. U recipijentu ona može da izazove posebne prelive osećanja (jeze, neprijatnosti, čudnog iščekivanja) i shodno tome da pobudi svojevrsno domaštavanje detalja prizora „preko“ same scene. Moguće javljanje tih detalja u imaginaciji čitaoca odraz je specifične sraslosti književnosti i samog života, znak je da, na način koji izmiče analizama i književnoj teoriji, literatura pobuđuje u nama slike koje su jedinstvena ravan iskustva, imaginativno-afektivno polje našeg osećanja života rođeno upravo i isključivo čitanjem.

Još jedan primer uspešnog nijansiranja i širenja slike stvarnosti (čak preko njenog empirijskog ruba) dat je u sceni susreta glavne junakinje sa uzvišenima („Prvo stvorenje je tek delimično ličilo na čoveka. Bilo je sastavljeno od ljudskih delova – zapravo, od prevelikog broja delova (…) spojenih u nestabilnu masu koja se teturala na izdancima nalik na deformisana stopala ili otečene laktove (…) Golema vreća mesa se nespretno dovukla do mene na patrljcima i ispustila dug jauk (…) to jeste bio čovek, ali ne jedan, već njih dvoje“). Takvo groteskno spajanje partnera nakon upotrebe Kindred aplikacije, njihovo uzvišeno-bizarno ukrštanje do „rađanja“ izobličenog androgina budućih vremena, dobar je primer jezičkog posredovanja rubnog iskustva koje, u svetu Tuševljakovićevog romana, implicira zagonetne metafizičke vibracije, odnosno diskurzivno nesvodive posledice susreta tehnologije i ljudske potrebe za ljubavlju. Uspešno je izvedena i linija odnosa glavne junakinje s majkom koja tone u demenciju: ta relacija ostvarena je u nešto nižem registru, neretko kao funkcionalna protivteža uzvišeno-metafizičkim prosijavanjima u romanu, uz ukrštanje dirljivog sentimenta i bolno grotesknih scena rasapa majčine svesti i propadanja tela. S druge strane, čitava deonica radnje u vezi sa Sunčevim plemenom može da ostavi utisak izvesne konstrukcije i pomalo žanrovski usiljene dopune parabolične osnove u čijem jezgru su posledice upotrebe Kindreda.

Zaista, „Uzvišenost“ je roman koji može da pobudi poštovanje usled ostvarene pripovedne veštine te usled smelosti pri odabiru i osmišljavanju centralne teme, s tim što istovremeno može i da ostavi utisak da bi pisac mogao da pruži više, da njegova imaginacija pokazuje smer u kojem postoji prostor za njeno dalje oslobađanje. Iako su u Tuševljakovićevom romanu posredi parabola koja donekle klizi u apstrakciju i slika sveta koja povremeno iziskuje snažniju sugestivnost, opravdano se može govoriti i o vrednom rezultatu jednog talenta koji će, sluti se, u budućnosti imati svoj uspon.

Autor: Goran Korunović
Izvor: glif.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz memoara britni spirs žena u meni kada se američki san pretvori u košmar laguna knjige Prikaz memoara Britni Spirs „Žena u meni“: Kada se američki san pretvori u košmar
22.02.2024.
Britni Spirs, jedna od najuspešnijih i najvoljenijih pevačica u istoriji muzike, žena koja više i ne mora da snima nove pesme kako bi bila na listama najslušanijih, napisala je senzacionalnu autobiogr...
više
prikaz romana mileva ajnštajn teorija tuge priča o izuzetnoj a zaboravljenoj ženi laguna knjige Prikaz romana „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“: Priča o izuzetnoj a zaboravljenoj ženi
22.02.2024.
  „Zaista, zašto kao žena ne bih mogla postići sve što i muškarac?“ Zaista, zašto? Slavenka Drakulić se upravo tim pitanjem bavi u svojoj knjizi „Mileva Ajnštajn: Teorija tuge“. Mileva Aj...
više
nagrada meša selimović za pesničku zbirku zapis na stubu, jerusalimskom selimira radulovića laguna knjige Nagrada „Meša Selimović“ za pesničku zbirku „Zapis na stubu, Jerusalimskom“ Selimira Radulovića
22.02.2024.
Prestižnu nagradu „Meša Selimović“, koju 36. put dodeljuje kompanija Novosti, dobio je Selimir Radulović za pesničku zbirku „Zapis na stubu, Jerusalimskom“. Na svečanosti u Vukovoj zadužbini od...
više
vedrana rudan pišem uvijek istu priču, priču o životu laguna knjige Vedrana Rudan: Pišem uvijek istu priču, priču o životu
22.02.2024.
Njene knjige su u vrhu bestseler lista, ovdašnja, i ne samo ovdašnja, čitalačka publika s velikim interesovanjem prati njene romane, zbirke, nastupe u javnosti, blog... Beskompromisna i otvoren...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.