VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Mračna i bijela sažimanja: „Divlje guske“

Objavljivanje romana Julijane Adamović „Divlje guske“ na srpskom tržištu događaj je na makar dva nivoa: sa jedne strane, ovdašnja čitalačka publika u prilici je da se upozna sa jednim od najboljih romana regiona; sa druge, knjiga je po objavljivanju, ne sasvim očekivano, izazvala polemike. Stiče se utisak da tako, uostalom, biva sa delima koja su, bez obzira na svet i svetove koje prikazuju, nikad do kraja uhvatljiva. Svet ovog romana je otvoren za mnogovrsna čitanja, učitavanja i iščitavanja. Blizak i odbojan koliko i istorija ovih prostora u drugoj polovini XX veka, poznat i nikad do kraja uhvatljiv, ovaj ispripovedani svet ne iscrpljuje svoje kvalitete i unutrašnje podvojenosti na nivou društvene uverljivosti ili uspelosti psihološkog portretisanja junaka: to je veliki-mali svet, skučen i dečje beskrajan, okrutno stvaran i fantazmagoričan upravo onoliko koliko je to neophodno da bi junakinje u njemu uopšte i mogle opstati.

Možda je jedini način da se ovakav svet predstavi jezik primeren dečjem iskustvu, jezik svedenog i jednostavnog izraza kojim, paradoksalno, Julijana Adamović u „Divljim guskama“ proširuje i usložnjava prikazivanje unutarličnih i međuljudskih problema svakog od junaka romana – u prvom redu, razume se, problema naratora (devojčica predškolskog uzrasta) koji „beži“ u zavodljivo i zagonetno, verovatno i nužno duševno pribežište u vidu jednog „mi“. Iako svedena na granice jednog višenacionalnog, ne i multikulturalnog sela, i na granice bede, na ganjak, tavan, poljski klozet i šupu, na gošćenje hlebom, iznutricama i rakijom, ovo nije priča antropološkog pesimizma ili psiholoških slomova, već – paradoksalno – najnežniji način da se izraze lepota i mukotrpnost postajanja osobom.

Konačno, vrednost „Divljih gusaka“ ne iscrpljuje se ni u vešto ispričanoj priči. Na primeru ovog romana aktuelni procesi u regionalnim književnostima – u prvom redu novi talas ženskog stvaralaštva koji izaziva dominantne modele pisanja, pa i samu društvenu ulogu književnosti, često svedenu na nacionalni, antifeministički, hiperfeministički ili srodni ključ – postaju očevidniji i s pravom uvaženiji. Zasićenost stvarnosnim obrascima u književnosti i crno-belom prikazivanju istorijskih i identitetskih pomeranja, insistiranje na strukturi „pada iz sreće u nesreću“, ustupaju mesto nijansiranijim i razlistanijim vidovima bavljenja ličnim i kolektivnim iskustvom. Autorkina pedagoška pronicljivost i načelno nedidaktičko usmerenje otvoreno prema portetisanju malih zala, neshvatljivosti ali i nehotičnosti nasilja, velikih duševnih trusova malih ljudi iskazani u epizodičnom nagomilavanju zazornih sadržaja života, svakako neprikladnih za jedno osetljivo doba, čitaocima najavljuje (i od njih potražuje) sasvim novu, i ne sasvim lagodnu osećajnost, razlivenu preko dogovorenog obima pojma etičnosti, koja ne teži zatvaranju u siguran ali uvek dosadan prostor jednodimenzionalnog i površnog iščitavanja priče. To je, uostalom, ono što dobra književnost, jednostavno rečeno – radi.

Autor: Jelena Nidžović
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz knjige zimski vojnik  laguna knjige Prikaz knjige „Zimski vojnik“
24.09.2019.
Istorijska fikcija je brojnim čitaocima slatki greh. Postoji veliki broj trapavo napisanih knjiga, tako da kada se pojavi vešto napisan istorijski roman možete da mu se prepustite i uživate bez zadršk...
više
prikaz knjige gospodin nadmeni penelopi vord i vaj kiland laguna knjige Prikaz knjige „Gospodin Nadmeni“ Penelopi Vord i Vaj Kiland
24.09.2019.
„Gospodin Nadmeni“ je uvrnuta i drugačija ljubavna priča ove dve autorke, koja ima određenu dubinu. Ima delova koji su bez sumnje zabavni, a drugi su toliko dirljivi da prosto brinete za ove junake. G...
više
prikaz romana plameni sjaj trejsi ševalije laguna knjige Prikaz romana „Plameni sjaj“ Trejsi Ševalije
24.09.2019.
Trejsi Ševalije, autorka bestselera „Devojka sa bisernom minđušom“, u spravljanju svog novog istorijskog koktela poslužila se već dobro poznatim sastojcima. Rezultat njenog truda je pitak književni na...
više
intervju sa elizabet maknil, autorkom romana fabrika lutaka  laguna knjige Intervju sa Elizabet Maknil, autorkom romana „Fabrika lutaka“
24.09.2019.
Kada je Elizabet Maknil bila tinejdžerka počela je da skuplja književne klasike – i to ne džepna izdanja kao većina knjiških moljaca njenog uzrasta, već antikvitete, prva izdanja, koja je pronalazila ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.