VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Miomir Petrović o svom novom romanu „Black Light

Novi roman Miomira Petrovića „Black Light“ u izdanju Lagune bio je među knjigama o kojima se najviše govorilo na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu.



Reč je o romanu koji predviđa apokaliptični Beograd budućnosti kao svojevrsnu Vavilonsku kulu po kojoj tumaraju milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim novim srednjovekovljem upravlja centralizovana svetska vlada.

Mnogi novi Petrovićev roman nazivaju „srpski Blejdraner“.

Petrović za Tanjug kaže: „S vremena na vreme imam stvaralačku potrebu da se okrenem futurizmu ili distopiji kao pogledu na budućnost. U tom smislu, 'Black Light' sam u podnaslovu imenovao kao 'libreto za fantastičnu operu' i to je moj treći romaneskni hod ka fantastici, nakon romana 'Arhipelag' i romana 'Bakarni bubnjevi'. Naša književna scena ima više nego dovoljno istorijskih romana, ili paraistorijskih. I sam sam doprineo više puta tom pravcu, poslednji put pre tri godine romanom 'Kuća od soli'. Pisci sve više vole istorijske teme da bi nešto rekli o sadašnjem trenutku, da bi postavili paralelu između prošlosti i sadašnjosti, poentirali kako iz istorije nismo izvukli praktično nikakva iskustva“, kaže Petrović i dodaje da je isti slučaj sa fantastikom i distopijom.

„Vektor je isti ali je pravac obrnut. 'Black Light' je roman koji želi da nam kaže da nikako nećemo društveno evoluirati dok zaista ne dogodi, da je Novi svetski poredak carstvo osuđeno na skorašnju propast isto onoliko koliko je to bio Stari Rim. U tom smislu, i ovaj roman je paraistorijski isto onoliko koliko je futuristički“, kaže Petrović.

Prema njegovim rečima pravi razlog zbog kojeg je počeo da piše „Black Light“ u suštini strah za budućnost.

„To što smo kao Evropljani u potpunosti prihvatili (ne)vrednosti liberal-kapitalizma i transnacionalni diskurs dovešće do strašnog raspleta. Voleli mi to ili ne. Uostalom, vidite kako se svuda u 'uređenom svetu' razvijaju fašizam, šovinizam, rasizam, antisemitizam... Sve je to odgovor na tiraniju političke korektnosti. Zato se poglavlja 'Black Lighta' zovu Jezik, Suverenitet, Integritet, Revolucija“, kazao je Petrović.

Kako kaže, u središtu priče romana je veteran pobunjeničkog „Oslobodilačkog fronta“ koji se nakon neslavno ugušene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života.

„On, Lasica, stručnjak za ultraljubičastu svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika. Jedna žena će na misteriozan način izgubiti život na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, među njima i Lasica, stanovnici kvarta, biće svedoci njene smrti. Svako od njih tvrdiće da je video nešto sasvim drugačije. U potrazi za pravom istinom o tom incidentu, glavni junak ovog romana će započeti svoju privatnu istragu. Lasica i ne sanja u kakve će ga nove političke, geostrateške i kriminalne vode odvesti potraga za istinom“, kaže Petrović.

Za njega nema dileme da je „Black Light“ izuzetno filmično štivo i da od njega može nastati holivudski blokbaster.

„Recimo da je to estetika kojoj pripada ovaj roman. Uostalom, ja sam dramaturg po obrazovanju i po praksi ,tako da svoju literaturu zaista i vidim u opipljivim slikama. Jedva čekam da se po 'Black Lightu' jednog dana snimi TV serija“, kazao je Petrović.

Na sajmu knjiga Miomir Petrović ima dva prevoda njegovih romana na ruski jezik.

„Reč je o mojim romanima 'Samomučitelj' i 'Persijsko ogledalo' koje je objavio izdavač Aleteja iz Sankt Peterburga u prevodu Vladimira Sokolova, u ediciji Biblioteca Serbica. Reč je o ogromnom, dobro organizovanom i tradicionalno prefinjenom tržištu. Ostaje nam da vidimo šta donosi sutra“,  kazao je Petrović.
 
Izvor: Tanjug


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
tajna šanela 5 laguna knjige Tajna šanela 5
23.09.2019.
Kako je nastao „Šanel 5“, parfem koji je dvadesetih godina prošlog veka osvojio svet? Tragajući za odgovorom, nemačka autorka Mišel Marli krenula je od priče mlade žene po imenu Gabrijel Šanel. Posle ...
više
provela sam noć sam u velškoj biblioteci, a možete i vi laguna knjige Provela sam noć sam u velškoj biblioteci, a možete i vi
23.09.2019.
U okrugu Flintšir, četrdesetak kilometara južno od Liverpula, leži malo velško selo Harden. U njemu se, skrivena iz jednog šumarka, nalazi Gledstonova biblioteka, jedina biblioteka u Velikoj Britaniji...
više
beseda vladana matijevića povodom prijema nagrade ramonda serbika  laguna knjige Beseda Vladana Matijevića povodom prijema nagrade „Ramonda serbika“
23.09.2019.
Vladanu Matijeviću uručena je u petak 20. septembra u Nišu 25. po redu nagrada „Ramonda serbika“ za celokupan doprinos srpskoj književnosti koju dodeljuje Književna kolonija Sićevo. On je tom prilikom...
više
nele karajlić današnji svet prevazišao je i nadrealiste  laguna knjige Nele Karajlić: Današnji svet prevazišao je i „Nadrealiste“
23.09.2019.
Pisanje traži vreme, potpunu posvećenost i beskrajni mir. Za razliku od muzike ili snimanja filma ili serije gde ste okruženi gomilom ljudi, ovde ste potpuno sami, kaže Dr Nele Karajlić, legendarni fr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.