„Medvedgrad“ Fredrika Bakmana će vam osvojiti srce

Nisam očekivala da će me knjiga o hokeju ganuti ovako duboko kao „Medvedgrad“. Nisam neki ljubitelj sporta, ali ova knjiga mi je totalno i potpuno osvojila srce.

Radnja se odvija u švedskom gradiću koji je opsednut hokejom i okružen šumom. Može se reći da mesto polako umire. Fabrike i prodavnice se zatvaraju, ljudi se iseljavaju, a jedina stvar koja stvarno povezuje ljude je hokej. Od početka knjige, atmosfera iščekivanja velike polufinalne utakmica lebdi u vazduhu. Ako tim pobedi i u polufinalu i u finalu, gradić će se revitalizovati. Izgleda da integritet cele zajednice leži u uspehu njenog hokejaškog tima. Igra veoma podseća na sivi oblak koji se nadvija u daljini, iza kojeg se navlači još žešća oluja.

Omiljena stvar u knjizi su mi bili likovi. A ima ih baš mnogo. Obično, kada čitam knjigu sa više od 6 likova, izgubim se. Previše glasova stvara haotičnost i kvalitet priče drastično opada. Ali u „Medvedgradu“, utisak je da ima barem 20 značajnih likova, a nijedan se nije izgubio u pozadini.

Bakman maestralno postavlja temelj za svaki lik pre nego što ga uključi u dešavanja. Ljudi iz ove male zajednice oživljavaju kroz svega nekoliko rečenica. Svaka ličnost je različita, od Bendžija, Kevina i Boboa, do Maje, Ane i Amata. Roditelji se takođe lako razlikuju, bučniji glasovi Davida i Magan su savršeno izbalansirani sa manje napadnim, kao što su Sune i Ramona. Takođe mi se svidelo što su mi neki likovi bili dragi, a neki odvratni. Dok čitate, toliko dobro upoznate stanovnike da osećate da možte da im sudite. Reagujete emotivno i pobesnite zbog nekih njihovih postupaka!

Autor je sporo konstruisao grad, a ipak nije protraćena nijedna stranica. Svih 50 poglavlja je neophodno za priču. Radnja se odvija polako i ponekad zategnuto, ali ona nikada nije razvučena. Bilo da je to Peter, koji pravi osrednju kafu, ili Fatima, koja briše pod oko hokejaškog klizališta, svaki detalj je važan.

Kada sam uzela da čitam „Medvedgrad“, očekivala sam da bude težak. Nisam očekivala da bude težak tako da vas natera na plač, a onda vam ulije snagu i nadu. To je totalni rolerkoster. „Medvedgrad“ ističe važnost prijateljstva i privrženosti, a da pri tome ne kompromituje neodoljivi zaplet. Čitalac ima priliku da doživi koncept odanosti iz oba ugla, kao i ideju zajednice iz perspektive privilegovanih kao i onih koji nemaju moć. Ovaj disfunkcionalni grad su izgradili ljudi koji žive u njemu. Kada se dogodio čin nasilja, svi su bili pogođeni – bogati i siromašni, igrači i fanovi, deca i roditelji.

Bakmanov stil pisanja je eteričan i pedantno sirov. Čak i kada su likovi doživeli traume zbog događaja koji su im promenili živote, Bakmanov fascinantan ton ostaje ujednačen.

Kao čitalac sam osetila da me je ovaj grad uvukao u sebe i počela sam da procenjujem različite aspekte svog života isto kao što autor secira živote likova u knjizi. Pritisak vršnjaka, predrasude, korupcija i idolizacija obiluju u današnjem modernom svetu i ova knjiga baca jako svetlo na to. Izmišljena priča je prosvetljujuća i ima ulogu ogledala. Kada čitate, nemate drugog izbora sem da posmatrate i analizirate. Uživajte u knjizi.

Izvor: chaptersofmay.com
Prevod: Borivoje Dožudić