VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Malaparteova „Koža” s pogovorom Milana Kundere u prodaji od 11. februara

Roman „Koža“ Kurcija Malapartea je istorijska freska koja eruditski, duboko, provokativno i inspirativno promišlja Evropu 1943. Prema ovoj knjizi snimljen je i istoimeni film 1981. u režiji Lilijane Kavani sa čuvenim Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi.

Suptilan, ciničan, neuhvatljiv, zastrašujući i uvek iznenađujući, pisac „Kože“ Kurcio Malaparte je vrhunski umetnik neizvesnosti i svedok rađanja jednog novog sveta.

Italija 1943. Epidemija kuge buknula je u Napulju istoga dana kada su jedinice savezničke vojske ušle da ga oslobode. Junak romana sarađuje sa Amerikancima kao oficir za vezu. On se brine o pukovniku Džeku Hamiltonu, „Amerikancu u najuzvišenijem smislu reči: jednom od ljudi najdostojnijih poštovanja“, koji govori francuski i citira klasike, a grozi se užasnog smrada sirotinje na ulicama grada u ruševinama, gde je „oslobođenje“ samo sinonim za očajanje. Kuga koja se iz Napulja širi malo-pomalo po celoj Italiji i celoj Evropi ne kvari telo, nego dušu. Epicentar epidemije, Napulj je pretvoren u pakao degradacije. Veterani raspuštene italijanske vojske mole za rad. Prostitucija je široko rasprostranjena. Sve se svelo na borbu za puko preživljavanje – ne za slobodu, dostojanstvo, čast, za spasenje duše, nego za spas gole kože.

„Oslobodioci su okupirali Evropu, i od samog početka promena je bila jasna: Evropa, koja je do juče svoju istoriju smatrala uzorom za čitav svet osetila je koliko je mala. Tu je bila Amerika, blistava, sveprisutna; ponovo osmisliti i preoblikovati svoj odnos prema njoj postalo je za Evropu nužnost od prvorazrednog značaja. Malaparte je to video i opisao bez ikakve želje da proriče političku budućnost Evrope. Ono što ga je fasciniralo bio je novi način postojanja, novi način osećanja onoga što je evropsko, koji će od sada biti određen sve snažnijim prisustvom Amerike.“ Milan Kundera

Kurcio Malaparte (čije je pravo ime Kurt Erih Sukert) rođen je 1898. u Pratu, a umro u Rimu 1957. Jedan je od najuticajnijih italijanskih pisaca 20. veka. Dobrovoljac Prvog svetskog rata, fašista u jednom period svog života zatim izbačen iz partije i prognan na ostrvo Lipari. Tokom Drugog svetskog rata je radio kao ratni izveštač. Roman koji mu je doneo svetsku slavu Kaputt (1944) nastao je na osnovu ratnog dnevnika i izveštaja koje je pisao za Korijere dela sera. Posle rata objavio je i svoj drugi veliki roman – Kožu (1949).

Roman „Koža“ iz Lagunine edicije „Amerikana“ možete pronaći od 11. februara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.


Povezani naslovi
održana promocija knjige bukirano  laguna knjige Održana promocija knjige „Bukirano“
16.11.2018.
Promocija knjige „Bukirano“ Nebojše Jojića održana je u četvrtak 15. novembra u Delfi Caféu u SKC-u. O knjizi su osim autora govorili Milan Rakočević, arhitekta i svetski putnik, i Srđan Ninković, eko...
više
promocija romana aleksandar od jugoslavije vuka draškovića izazvala nezapamćeno interesovanje kragujevčana laguna knjige Promocija romana „Aleksandar od Jugoslavije“ Vuka Draškovića izazvala nezapamćeno interesovanje Kragujevčana
16.11.2018.
Promocija romana „Aleksandar od Jugoslavije“ Vuka Draškovića, održana sinoć u hotelu „Kragujevac“, izazvala je nezapamćeno interesovanje građana. U prilog tome govore i činjenice da je Kongresna sala ...
više
razgovor s povodom jesper jul život u porodici  laguna knjige Razgovor s povodom – Jesper Jul „Život u porodici“
16.11.2018.
U okviru serijala „Razgovor s povodom“, u sredu 14. novembra u Delfi Caféu u SKC-u, predstavljena je knjiga „Život u porodici“ Jespera Jula. U ovoj knjizi autor nam predstavlja svoje viđenje života u ...
više
12 neobičnih činjenica o francuskim piscima koje sigurno niste znali laguna knjige 12 neobičnih činjenica o francuskim piscima koje sigurno niste znali
16.11.2018.
Francuska književnost je često prednjačila u odnosu na druge književnosti, spremna da rizikuje mešanje naših progresivnih metafora. Pre nego što su T. S. Eliot i drugi anglofoni pesnici otkrili način ...
više