Sajam 2018.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Kralj koji je sanjao Jugoslovene

„Aleksandar od Jugoslavije“ najnoviji je roman Vuka Draškovića, koji je objavljen na stogodišnjicu od oslobođenja Otadžbine i pobede u Prvom svetskom ratu, što je istovremeno i godina u kojoj se navršava 130 godina od rođenja Aleksandra Karađorđevića.

Preispitujući, pred sobom i pred čitaocima, istorijsku ulogu koju je ova ličnost imala u stvaranju nove države Južnih Slovena, autor nam predstavlja jedno ambiciozno delo na kojem je godinama radio, sakupljao podatke, o kojima je dugo razmišljao i pisao.

Ovog puta Drašković u romanu progovara ponajviše glasom istoričara, koji se mogao čuti i u prethodnim romanima, u kojima se ova tema odavno pojavljivala i najavljivala.

Već na samom početku priče vešto pero pisca zaokuplja pažnju čitaoca koji se prepušta vrtoglavom putovanju u jedno turbulentno vreme posleratne Srbije.

Čitalac će veoma brzo uroniti u vreme oslobođenja Otadžbine, koja na ruševinama spaljenog, opustošenog i u crno zavijenog ognjišta treba da sazida novu kuću, zajedničku, u kojoj bi živeo i pobednički i pobeđeni narod tog prostora.

Fabula romana započinje izgradnjom lika regenta Aleksandra Karađorđevića koji, jašući na konju, ulazi u Beograd, kao pobednik, „u već izbledeloj maslinastoj uniformi pešadijskog pukovnika“, sa starom i na nekoliko mesta iskrzanom šapkom, izgužvanim šinjelom, iznošenim i prašnjavim čizmama, lica stegnutog i potamnelog. Vidimo ga kako ide prema Sabornoj crkvi da zahvali Bogu „za srpsku pobedu u tom strašnom ratu“, okružen narodom koji mu se raduje u tišini...

Ta tišina i muk koji lebde nad postradalima u Velikom ratu prisutna je kroz celo delo, tužno odajući poštu svim palim junacima koji nisu dočekali da se u slobodi vrate svojim domovima i porodicama... O tragičnom broju postradalih i sam Aleksandar će često razmišljati i pitati se šta zapravo predstavlja pobedu, a šta poraz jednog naroda.

Uplovivši u priču, pred čitaocem se otvara širok istorijski i psihološki prostor, vođen oštrim tempom pripovedača koji ima nameru da bude istoriografski tačan i ima mnogo toga da ispriča, pa čitalac povremeno ima utisak da pred sobom ima istorijski udžbenik, nimalo lako štivo za čitanje.

Probijajući se kroz mnoge istorijske podatke, povezujući događaje, uzroke i posledice, stremljenja i unutrašnje i spoljašnje bitke koje su i dalje potresale sve strane posleratnih država, čitalac postepeno gradi lik ovog velikog vojskovođe, čijim podvizima se poklonio čitav svet.

Piščevo divljenje regentu i kralju Aleksandru ‒ Vitezu nije nametnuto čitaocima. Autor predstavlja pregršt dijaloga, situacija, opisa, na osnovu kojih sami zaključujemo i stvaramo mišljenje o tom palom borcu za Jugoslaviju. On se pred nama ukazuje kao vojnik u srcu, a vizionar po intelektualnoj suštini, pravedan pred slabijima, a nepokolebljiv i nemilosrdan pri ratnim manevrima. Fanatičan u istrajnosti, nemaran prema svom zdravlju i životu, a ranjiv pred ljudskom glupošću i nemoćan pred ljudskom mržnjom.

Naposletku, Aleksandar od Jugoslavije se ukazuje kao personifikacija jednog sna i ideje ili ideala koji je pozivao na Jevanđelje, a pao je pred mačem zla i mržnje.

Sa kojim ratom se to susreo Aleksandar nakon samog rata?

Kralj Aleksandar, videćemo, uspeo je da stvori veliku državu, ali se sukobio sa mnoštvom surovih problema na putu stvaranja jedinstva i zajedništva raznolikosti. Da li je uspeo da stvori Jugoslovene? Kralj je maštao o Jugoslovenima ugledajući se na stvaranje američke nacije, gde je nastupila amerikanizacija svih ljudi koji su u nju došli sa različitih krajeva sveta, ipak zadržavajući svoj nacionalni identitet. Taj proces je slikovito prikazan u američkoj metaforičkoj kovanici „kotao pretapanja“ (melting pot) iz drame pisca Izraela Sangvila. Kraljevina Jugoslavija se u doba Aleksandra nije prekalila i obogatila u takvom susretu različitih (ili istog?) naroda i veroispovesti.

Proslavljeni vojskovođa Aleksandar uspeo je da oslobodi veliku teritoriju, ali je imao mnogo poteškoća da osvoji duhovnu teritoriju naroda sa ovih prostora Južnih Slovena, čije su grupacije, nepokolebljive u svojoj gluposti, nezajažljivosti, pohlepi ili kratkovidosti postavljale mine na putu jednog takvog sna. Samo duhovna aristokratija tog vremena mogla je da pogleda na tu ideju očima vizionara.

Postići red i harmoniju u procesu jednog takvog političkog haotičnog suživota pokazalo se kao Sizifov posao nad kojim je Kralj patio i naposletku i stradao. Nije uspeo u nameri da nadvlada one koji su bili glasniji i snažniji u zahtevima da vladaju teritorijom, a prethodno nisu ovladali sobom.

U takvom poretku događaja i sam Aleksandar, kako se čini čitaocu, nije uspevao da pronađe put. U želji za nacionalnom homogenizacijom, mnogima se činilo da ide u smeru cenzure individualnog i stvaranja jednoobraznosti.

Pred zlokobnim grupacijama koje su birale separaciju kao sredstvo samoodbrane i samoodržanja, naspram mogućnosti da se narodi ujedine i prigrle različitost, mržnja je pobedila.

Aleksandar je izgubio svoj život u atentatu u Marselju 1934, u zemlji koja mu je odala najveće počasti. Svoj kraj je predosećao i kao da mu se nije protivio.

Na Jugoslaviju se obrušio mrak, onako kao što je i najavljeno u opisu sadržanom u uvodnoj rečenici romana, gde je pozna jesen „pred zalazak sunca“... Baš kao i u romanu „Ko je ubio Katarinu“?

Najavljeni mrak će progutati i urušiti „kuću“ velikog Aleksandra, obrušujući je upravo na onog ko ju je i izgradio.

U ovom romanu ima i misterioznih zaokreta i iznenađenja, naročito pred sam kraj. Drašković, kao i uvek do sada, pred čitaoce postavlja zagonetke koje nisu razumljive prilikom prvog čitanja i koje golicaju maštu.

I još mnogo toga zanimljivog se opisuje u delu. Koje su to ličnosti i savremenici Aleksandra od Jugoslavije? Kome je mogao da veruje, u čemu je video svoju krivicu... Pismo iz budućnosti, snovi, uvid u magnovenja njegovog ljubavnog života, crni gavran i duhovi koji opominju i nagoveštavaju zlo... Monolog Josipa Broza pred portretom Aleksandra od Jugoslavije... Neka ostane čitaocima da otkrivaju.

Ovaj roman, pored istorijske, ima i duboku psihološku konotaciju i vrednost. Pred nama je ozbiljno delo koje predstavlja pokušaj razumevanja naše kolektivne svesti i pred kojim razmišljamo o sebi samima.

Nesumnjivo je da će roman biti veoma čitan i da će izazvati brojne polemike. Svako će imati svoje viđenje različitih pitanja. Baš kao što to kaže narodna poslovica koju je odavno zapisao Vuk Karadžić: „Oči svašta vide, a sebe ne vide“.

A Vuk Drašković nam postavlja glavno i suštinsko pitanje: da li je stvaranje Jugoslavije bilo veliko delo ili tragična zabluda? Da li je u pitanju bio uzaludan pokušaj da se ugasi mržnja među srodnim narodima?

Na prednjoj korici romana, sa pravom, nalazi se i odgovor na to pitanje. Kralj Aleksandar progovara, ali i pisac kroz njega: „Nije Jugoslavija greška. Greška smo mi svi, onakvi kakvi smo sada...“

Očigledno je da ni onda, a ni sada, takvi kakvi jesmo, nismo naučili da živimo na zajedničkom prostoru, ma kako se taj prostor zvao. Niti smo dorasli onoj duhovnoj tački u kojoj možemo da oprostimo drugima, a samim tim i sebi.

Ovaj roman toplo preporučujem kao obavezno štivo koje obogaćuje naše saznanje o nekad i sad.

Piše: Ana Todorović Radetić
Izvor: samoobrazovanje.rs


Povezani naslovi
treći dan sajma knjiga čitalačka manija video  laguna knjige Treći dan Sajma knjiga – Čitalačka manija [video]
23.10.2018.
Sajam knjiga je sajam za čitaoce. To smo mogli da vidimo i trećeg dana kada je zabeležena iznenađujuće velika poseta za početak radne nedelje. Da je Beogradski sajam epicentar književnog dešava...
više
burek sa sirom ili sirnica vi pitate, autor odgovara video  laguna knjige Burek sa sirom ili sirnica? Vi pitate, autor odgovara [video]
23.10.2018.
Neposredno pred početak 63. Beogradskog sajma knjiga, u popularnoj grupi „Delfi kutak“ na društvenoj mreži Facebook pozvali smo sve članove da postave pitanja autorima koji na ovogodišnjem Sajmu potpi...
više
sreda na štandu lagune raspored potpisivanja i aktivnosti laguna knjige Sreda na štandu Lagune – Raspored potpisivanja i aktivnosti
23.10.2018.
Druženje sa piscima Lagune nastavlja se i četvrtog dana Sajma knjiga, u sredu 24. oktobra, na štandu u Hali 1:   Laguna, Hala 1, 13.00: Branko Miloradović, „Beogradska mumija“ Laguna, Hala...
više
vi pitate, autor odgovara vlada arsić video  laguna knjige Vi pitate, autor odgovara – Vlada Arsić [video]
23.10.2018.
Neposredno pred početak 63. Beogradskog sajma knjiga, u popularnoj grupi „Delfi kutak“ na društvenoj mreži Facebook pozvali smo sve članove da postave pitanja autorima koji na ovogodišnjem Sajmu potpi...
više