VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Zaslepljen suncem

16.06.2010.
And Grandma's got an Uzi and it weighs a ton
Johnny Law got her on the run
Another Broken bottle and the damage done
We've all been blinded by the sun...
blinded by the sun.


EVERLAST - "Blinded by the sun"

 

Upoznao sam devojku u Zapadnoj Virdžiniji. Rekla je da se zove Alabama. I da je ostavila verenika negde dole, u Atlanti.
Dah joj je bio sladak poput sveže krvi, a oči su joj imale boju badema. Rekla mi je da je rak u horoskopu dok je, gledajući u retrovizor, doterivala šminku na svojim vampirskim usnama. Bila je na putu za Nju Jork Siti, tamo ju je čekao posao striptizete. Uvijaće svoje mačkasto telo oko metalne šipke dok joj rednekovi trpaju dolare u tange i balave nad limenkom "Bada". Sanjaće o Brodveju, o tirkiznim svetlima pozornice koju je kao klinka videla na TV-u, i živeće za tu laž, jer ona je sve što istinski poseduje, baš kao u onoj staroj pesmi Gugu Dolsa. Gledaće sebe u ogledalu kako stari, kako joj suze rastaču kurvinsku šminku i kako nikog nema da je odveze kući nakon posla.
Odseli smo u jeftinom hotelu na periferiji Parkersburga. Htela je da vodimo ljubav ali sam je odbio. Glumila je da je sve to u redu. Govorila mi je da me razume. Nisam mogao to da podnesem... Ne volim kada neko bilo šta radi iz sažaljenja. Uzeo sam čekić iz kutije sa alatom koju sam držao u gepeku. Nežno sam je uspavao.
Nisam joj gledao u oči dok je umirala.
Bio sam zaslepljen suncem.
Pokupio sam autostopera u Ouk Hilu. Žilavi Kanađanin ogromnih šaka. Nosio je jednu od onih kariranih košulja, poput veselih brađana u reklami za gotova jela iz konzerve. Rekao mi je da se zove Tom i da ima kućicu negde gore, iznad Južnog Čarlstona. Priznao mi je da je odležao četiri godine zbog ubistva.
"Krv je vrela i lako poteče...", govorio je, žvaćući duvan. "...a kajanje je za slabiće."
Nije ni pisnuo kad sam mu prerezao grlo.
Nisam ga gledao u oči.
Bio sam zaslepljen suncem.

Montani semper liberi*. Uzeo sam paklo Marlbora i dve zemičke. U kasi sam našao nešto keša.
Nisam izbrojao novac.
Bio sam zaslepljen suncem.
Upoznao sam đavola i platio mi je piće. Sedeli smo za šankom šljakerskog bara u Blufildu. Pitao sam ga koliko je vrelo dole, u paklu. Nacerio se i za trenuaek zaličio na Toma Vejtsa koji naručuje dva viskija, jedan za klavir, drugi za sebe.
"Pakla nema, dečko...", glas mu je bio ravan poput autostrade. "Zato nastavi da ubijaš."
"Zašto?", upitao sam ga iako sam unapred znao odgovor.
"Zato što je to ono što najbolje znaš da radiš."
Potapšao me je po ramenu i zamislio se na tren.
"Uostalom...", rekao je i pripalio svoj Laki Strajk. "U svetu kao što je ovaj... Da li iko to uopšte primećuje?"
Zamolio me je da ga odbacim do Čarlstona jer su tamo neke duše na sniženju. Usput sam mu pričao o krvi vreloj poput ženskih bedara, o čekiću kako pada na glavu usnule devojke, o oštrici noža koja klizi po mekoj koži nagriženoj znojem...
Slušao me je dugo. Nije rekao ni reč. Samo se prekrstio i izašao iz auta.
Čini mi se da je prošaputao molitvu.
Ali više nije važno, jer šteta je počinjena...
Bio sam zaslepljen Suncem.
Negde u sred nedođije, zastao sam kraj puta da oslušnem pesmu umirućeg sveta. Na radiju su se čule najnovije vesti. Kakofonija glasova ispunila je mrtvu tišinu pustinje. Neko je govorio o tome kako Bagdadske ulice gore i kako nema sigurnog mesta u predgrađu Moskve. Drugi su pričali o ljudima koji u Srbiji umiru od gladi i kiselim kišama nad Černobilom. Treći su mrmljali o bombi u Londonskom metrou i rasečenom srcu Amazona koje je krvari zeleno...
Pomerio sam skalu na radiju i našao stanicu sa gospel napevima.
Dodao sam na jačini i do mene su doplovili taktovi pesme o svecima koji marširaju.
Kresnuo sam motor auta i krenuo dalje.
Bože, imaj milosti za ovo malo duše, za sve stvari koje sam učinio, i za sve one koje još nisam. Mojim venama teče vrela krv koja ima ukus soka od zove, daću ti da je probaš kad za to dođe vreme.
Ali ne zaboravi...
Ja nisam jedini.
Nisam jedini.
Izgubio sam razum jer bio sam zaslepljen suncem.
Zaslepljen suncem.
A koji je njihov izgovor?

Ceo svet se raspada, zemlja gori i moje tvrdo srce u grudima je kao jabuka koja nikako da istruli. Prekršen poput obećanja, nestvaran poput sna, pratim duge bele linije, i pevam istu staru pesmu Džonija Keša... o čoveku koga je ubio u Rinu, o sačmari uperenoj u čelo, o Hemingvejevoj poslednjoj misli, o tome kako svi uvek završimo na istom mestu. Negde između Fermonta i bezimene selendre u nekoj nedođiji, u olupanom kamionetu koji miriše na dizel i pokošenu travu.
Predamnom su hiljade kilometara autoputa, bele pruge koje se protežu u beskraj, peščani demoni u mom retrovizoru mašu i žele srećan put, duhovi umrlih plešu nad vrelim asfaltom autoputa, njihove mrtve oči videle su kraj sveta.
Ko zna šta je tamo iza horizonta
Ko zna kuda me put vodi.
Nije mi važno, jer ne mogu da vidim... samo vozim dalje i dalje...
Zaslepljen suncem.

* Latinski, "Planinari su uvek slobodni", zvanični slogan države Zapadne Virdžinije.

Napomena: Priča je izvorno objavljena u „Politici“.

 
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
olujni bedem drugi deo laguna knjige Olujni bedem – drugi deo
19.04.2017.
2. Grbavi Prvoš je kopao rupe u zemlji. Kopao bi ih po danu i po noći, kopao bi ih i na proste dane i na praznike, kopao bi ih zimi i leti, na proleće i u jesen, kada gora ogoli i kada gora ozeleni,...više
više
odlomak iz novog romana dejana stojiljkovića olujni bedem  laguna knjige Odlomak iz novog romana Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem“
28.03.2017.
Povodom pet godina od objavljivanja romana „Duge noći i crne zastave“ donosimo vam odlomak iz novog romana Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem“. „Olujni bedem“...više
više
staza laguna knjige Staza
29.01.2014.
"Felix, qui potuit rerum cognoscere causas." (Sretan je onaj koji zna uzroke stvari.) Vergilije Dve stotine i dvadeset metara. Toliko je duga staza pred njim. Čini mu se da je to najduža...više
više
konstantin znamenje anđela laguna knjige Konstantin: Znamenje anđela
13.03.2013.
Persija, 297. godina n.e. Logor invazione vojske cezara Galerija. "Centurion Flavije!" Čuvši svoje ime, mladi centurion druge centurije prve kohorte u Trinaestoj legiji otvara oči da bi ga već...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.