VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

SVETKOVINA ZA OČI

10.03.2008.
SVETKOVINA ZA OČI

Muzeji u Njujorku su, prema mišljenju mnogih, najbolje što taj grad ima da ponudi. Oni su, uistinu, prava svetkovina za oči.I za one koji nisu veliki poznavaoci slikarstva ali i za najprobirljivije sladokusce. Zamisao grupe umetnika i filantropa, koji su daleke 1870.godine maštali samo o tome da osnuju muzej koji se može porediti sa evropskim, daleko je nadmašena jer se zbirka dragocenih predmeta i slika koju poseduje Metropoliten Muzej danas smatra najsveobuhvatnijom u zapadnom svetu. Mada se muzej diči blagom sa svih kontinenata, od zbirke čak tri hiljade slika iz Evrope i doslovno zastaje dah.Kako i ne bi kada su na jednom mestu sakupljena možda najčuvenija platna holandskih i flamanskih slikara Brojgela, Van Dajka, Rubensa i Rembranta. Muzej, na primer, ima više dela sve cenjenijeg Vermera nego ijedan drugi na svetu. Tu su, naravno, i Italijani sa Botičelijem i stari španski majstori El Greko, Velaskez i Goja. Francuskih slikara je takođe u izobilju, Pusen i Vaten, na primer. Da i ne govorimo o impresionistima i postimpresionistima jer muzej ima čak 34 platna Monea. Sezan, Van Gog i Dega su isto tako obilato prisutni. Među takozvanim savremenim slikarima izdvajaju se Pikaso, Kandinski, Bonar, Kle i Matis.

Neprocenjive vrednosti

Pa reklo bi se da samo radi toga vredi da se preleti okean. Ali to ni izdaleka nije sve. Takođe na obodu Central Parka je i Gugenhajmov muzej čija je spiralna fasada umetničko delo čuvenog arhitekte Frank Lojd Vrajta. I tu se posetioci mogu naslađivati platnima Pikasa, Modiljanija i Šagala, da pomenemo samo neke od viđjenijih slikara.

U ljupkoj zbirci nešto manjeg obima ali isto tako neprocenjive vrednosti koju je prikupio magnat čelika Henri Frik najveće zvezde su, ako se tako može reći, Holbajnov portrer Tomasa Mora i prekrasna Vermerova platna koja ushićuju harmoničnim skladom svetla i senke. Privlačnost ove zbirke je sadržana i u činjenici da je izložena u Frikovom domu, zajedno sa skupocenim starinskim nameštajem i posuđem.

Muzej Moderne Umetnosti u 55.ulici u samom srcu Menhetna je isto tako bogat i uzbudljiv. I tu se mogu videti Sezan, Van Gog, Pikaso, Matis ali i Brak, Deren, Ernst , Maljevič, Mondrijani i Miro.

Ovaj samo nasumičan spisak, koji se pre može nazvati skicom nego makar delimičnim inventarom, čak i tako svedoči kakvo je sve blago sakupljeno u muzejima Njujorka. Muzeji, uz to,neprestano menjaju postavke ili priređuju gostovanja isto tako čuvenih stranih muzeja što znači da Njujorčani ne moraju da napuštaju grad da bi videli najveće umetničko blago sveta.

Oni koji se više interesuju za prirodne nauke isto tako imaju šta da vide jer Muzej Prirodne Istorije poseduje čak trideset miliona uzoraka. Među njima su svakako najuzbudljiviji skeleti preistorijskih životinja kao što su džinovski dinosaurusi i barasaurisi. Ni poklonici nauke ne mogu ipak da izbegnu slikarstvo jer su u muzeju izloženi neki od pećinskih crteža preistorijskih ljudi.

Novi model kulturne politike

Nameće se ,naravno, pitanje kako su prikupljena sredstva za kupovinu zbirki neprocenjive vrednosti ali takođe i za ulaganja u druge umetničke ustanove kao što su opere i koncertne dvorane? Verovali ili ne gotovo isključivo iz privatnih sredstava. Američki bogataši su osnovali ili novčano pomagali mnoge danas znamenite kulturne ustanove. To nije bilo samo pitanje dobre volje već i društveno prećutno prihvaćene obaveze i dobrog ukusa da se nešto od velikog bogatstva izdvaja za kulturu. Danas verovatno najpoznatija koncertna sala na svetu dobila je ime po milioneru filantropu Endju Karnedžiju koji je finansirao poduhvat. Njujorškom filharmonijom je na otvaranju 1891.godine dirigovao Petar Čajkovski da bi se u toku idućih decenija na dirigentskom pultu smenjivali Arturo Toskanini, Leopold Stokovski, Bruno Valter, Leonard Bernštajn i mnogi drugi isto tako veliki maestri.

Njujorška muzička ponuda, koja je i po izvođačima i po delima sigurno najbogatija na svetu, i danas se pretešno finansira iz privatnih izvora. Sredstva za umetnost ne izdvajaju se ,dakle, iz državnog budžeta što Njujorku nije smetalo da postane muzička i likovna prestonica sveta.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
asanž kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana  laguna knjige Asanž: Kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana?
12.04.2019.
Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor . To se, na žalost, upravo dogodilo Džulijanu Asanžu , koga sam...više
više
ljudi koje vlast nije promenila laguna knjige Ljudi koje vlast nije promenila
01.03.2018.
Među mnogim znamenitim ličnostima koje sam imao sreću da upoznam najradije pamtim one, malobrojnije, koje vlast nije promenila. Počeću sa najstarijim, italijanskim predsednikom Pertinijem, jednim...više
više
iskušavanje hrabrosti  laguna knjige Iskušavanje hrabrosti
11.05.2011.
            U kraju Beograda u kome sam odrastao živelo se sporije nego danas. Nije, najzad, bilo toliko automobila. I da ih je bilo, u kaldrmisanu ulicu nisu zalazili. U vreme, u kome se...više
više
čistoća je pola zdravlja laguna knjige Čistoća je pola zdravlja
08.12.2010.
Ceo Beograd je posle rata imao samo dva javna kupatila: jedno u Dušanovoj, a drugo u Mišarskoj. Mada smo bili podjednako udaljeni od oba, koristili smo radije ovo drugo jer je majka mislila da je otmenije....više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
ja, dondo laguna knjige Ja, dondo
18.11.2019.
U najpoznatijem djelu dubrovačkog pisca Marina Držića glavni je junak dundo Maroje. Komedija „Dundo Maroje“ prvi put je izvedena polovinom 16. vijeka u Sali Velikog vijeća Dubrovačke...više
više
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.