VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Neki fini i dobar svet

29.02.2016.
Da je onako kao što bi trebalo da bude, a ne ovako kao što jeste, ja bih danas išla da tražim cveće za Tanjin rođendan. U saksiji, za njen balkon malo veći od osrednje saksije. Onda bih se našla sa drugaricama i išle bismo kod nje na sitne kolače i negojeći slaniš. Pušače bi povremeno isterala na balkon i, sređena za rođendansku priliku, sa finom ešarpom koju bi napravila sama, smejala bi se naokolo, trudeći se da svi imaju sve što im treba. Ovako...

Danas je u Skupštini grada, po treći put stajala njena slika, crno-belog mekanog osmeha, lice do bola poznato i, uprkos trudu da bude posthumno, živo i nedostajuće. Po treći put se okupio neki fini i dobar svet, toliko njih da ponovo nije bilo dovoljno mesta, uprkos dodatim stolicama. Po treći put se stajalo uz zidove, i ljubazno pomicalo tako da i drugi mogu da vide šta se dešava. Po treći put su aplauzi bili duži i energični no što to obično biva na dodelama nagrada. Prosto nisu mogli da stanu.

Ove godine se aplaudiralo posthumno dodeljenoj plaketi Nebojši Popoviću. Umro je pre no što je dočekao nagradu tu nagradu za koju je bio u najužem izboru. A, nagradu je dobila Bojana Andrić za koju dobar deo njih kaže: «To je mama Raše Andrića«, a druga polovina zna da je Bojana glavni činilac emisije »Trezor«, jedinog postojećeg muzeja RTS-a. Živa i hodajuća arhiva. Žena koja se seća ne samo svega što su mnogi zaboravili, nego i zna gde to stoji i pod kojim brojem zavedeno. Mada, nikako nadležnima da objasni da bi bilo fino kada bi se znalo kad se »Trezor« tačno emituje, i kad on ne bi bio u zla noćna doba, kao i da bi bilo zgodno da ga ne guraju tu emisiju kao pastorče po programu. I još nadležnijima da bi konačno bio red i korist da se napravi, odavno planirani, Muzej televizije koji bi čuvao i sačuvao sve one video i fono zapise koji su nacionalno blago.

Svi su slušali pažljivo, mnogo pažljivije no kad se reda radi sluša. Slušali i razumeli. Radovali se što je nagradu dobila baš ona, što je se neko setio, nje i njenog petnaestogodišnjeg rada bez slikanja za naslovne strane. Nje iz sveta zaboravljenog. I onako kao što su je iskreno slušali, tako su iskreno i svi posle završene dodele i ostali u skupštinskoj sali. Bez trčanja na koktel koje obeležava takve skupove. Umesto da odu da jedu i piju, makar toga bilo sasvim malo i reda radi, svi su ostali da se ispozdravljaju i ispričaju.

E, baš to bi Tanji bilo tako drago, samo da je mogla da vidi. Taj fini i dobri ljudi kojima se ne ide sa njenog rođendana, koji samo tu mogu da se okupe u tom sastavu i tom broju, ljudi iz medija, kulture i umetnosti. Svi jedni drugima poznati, odavno deleći taj svet. Danas se nekako, po treći, već pomenuti put, videlo da je to izgleda jedino mesto na koje mogu da dođu, budu zajedno, ispričaju se za proteklih godinu dana, vide ko je kako, šta radi i uradio je, šta ima novo, koliko su deca porasla, šta je sa onima koji nisu došli.

Zato je onog grešnika od skupštinskog radnika lepo muka uvatila. Nisu hteli da se raziđu, a i na terasu su izlazili. Jedva ih je sa terase uterao nazad u salu, pa onda pokušavao da objasni da je fajront. Svi su mu klimali glavom i podržavali ga verbalnim razumevanjem, ali i ostajali tu gde su. Džaba je ponavljao da posle ovog ima da bude još jedan skup, da im treba sala, umetnici na slobodi i novinarska svojta nije mogla da prestane da priča. Zato je ugasio svetlo, napola. Zvanice su uprkos sumraku i dalje pričale. Čak im je prijalo da ne blješte sva ona svetla kao na intenzivnoj nezi. Očajnik se jednom rukom mašio za svoju proređenu kosu, a drugom preduzeo poslednju meru – načisto ugasio svetlo. Tek kad su se našli u potpunom mraku, umetnici i novinari su počeli da se povlače...I nastavili da pričaju u skupštinskoj auli, praveći se da čekaju na kapute. Skupštinski jadnik je već sanjao koloniju divokoza sa kojima bi mnogo lakše izašao na kraj no sa ovim finim i dobrim svetom koji nikako neće da krene u pokazanom mu pravcu. Prosto mu mile na sve strane i ako ne pripazi, ima da se razgmižu svuda po Skupštini gradskoj i tu doveka ostanu. Na svu njegovu sreću, nekolicina njih je krenula ka izlazu, ostali za njima, pa niz stepenice, i tu onda svi zastali da se još malo ispričaju. Al to više nije bila njegova briga, znao je da će ih košava razduvati bolje no što njemu nije uspelo.

Nisam baš zagovornik činjenično neproverenog zagrobnog života, ali kada se radi o Tanji, ja prosto ne mogu da ne napišem da sam sigurna da je ona sve to gledala i da joj je bilo drago. Dobro, sve sem ovog nerazilaženja, jer Tanja se uvek držala reda i pristojnosti vremenom ograničene. Ali je sigurno srećna što joj se na rođendanu okupilo toliko finog i dobrog sveta.

“U vremene instant medijskih sadržaja, u doba kiča i rijalitija, još postoje pojedinci koji posvećeno rade, koji vide i dalje i šire i koji se ne predaju atmosferi ravnodušnosti i beznađa. Bojana Andrić i emisija "Trezor", koja se na RTS-u emituje 15 godina, čuvaju televizijsku arhivu od zaborava i nestanka, uz informacije o autorima, svedočenja učesnika, ocene i analize eksperata.” (Upravni odbor Fondacije Tanja Petrović: Antonela Riha, Borut Vild, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Vojka Pajkić Đorđević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac)

Zato da vratimo kulturu i umetnost u medije. 
17.05.2016.
Tanja M.
Ostavila je veliku prazninu za sobom, zaista. Između ostalog, i u mom elektronskom sandučetu. Nedostaju mi njeni mejlovi, nedostaje mi osmeh koji su mi uvek izazivali.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
duško sa zlatnim m laguna knjige Duško sa zlatnim M
30.01.2019.
Negde krajem prošlog veka, intenzivno sam živela u Ljubljani. U rasejanju. Ono je uticalo na moju emotivnu stabilnost, na neobjašnjive sklonosti prema svemu što bi moglo da podseća na maticu, iako...više
više
mala zimska priča laguna knjige Mala zimska priča
25.01.2019.
Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim...više
više
radosti mladosti laguna knjige Radosti mladosti
12.12.2018.
Duda je rekao da idemo na kafu i druženje. Dodao je i da ga tako zovem samo kad treba nekoga da bije, što je izmišljeni recidiv prošlosti, vremena kada smo bili malo mlađi no što smo sada izuzetno...više
više
uživajte u čitanju knjiga laguna knjige Uživajte u čitanju knjiga
21.11.2018.
Za knjige Jelice Greganović se kaže da „greju dušu“ i daruju osmeh. U razgovoru za Kikinda Online News Jelica govori o proteklom Sajmu knjiga, njenim utiscima, o čitanju i knjigama uopšte,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.