VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Majka za poneti

14.01.2016.
Noćas sam se vratila u bračnu postelju koja me potpisom i državnim štambiljom obavezuje već četvrt veka. Razlog izbivanja je bio više no egzistencijalno opravdan, jer se radilo o opstanku dve trećine moje dece, mlađi sektor. Pomenuti su došli nama, roditeljima svojim, u prazničnu, višednevnu posetu, što je za mene bio signal da se odselim u kuhinju i počnem da kuvam kao za gladni kontinent. Jer same reči »dete«, pa još »student« kod balkanskih majki bude potrebu za prehrambenom borbom za mladunce, do poslednje raspoložive mrvice.



To je valjda jedna u nizu posledica činjenice da je Balkan svako malo gladan, zbog čega njegovi žitelji veruju da je i ostatak planetarne geografije krajnje sumnjiv po pitanju imanja da se jede. Zbog toga je i reč »put« samoaktivirajuća kapisla koja tera blisku okolinu budućeg putnika da počne da priprema hranu za put. Jer, nikad se ne zna koliko će taj put trajati, šta ako se ostvari bojazan zaglavljivanja u snežnim smetovima usred leta ili nekog zemljotresa, vulkana, bilo čega što onog ko je na put krenuo ostavlja usred prašumskih divljina najpre Balkana. Pečeno pile, umotano u novine, na kome se može pročitati olovni kliping prethodnih događaja, je već biblijska tradicija. Ali, ono ne pokriva bivanje u nedođiji u koju se krenulo, ma koliko ista civilizovana bila. U to ime je moja baka, pred svaki naš put, pekla medenjake. One koji traju šest meseci. I pakovala nam ih u, posebno za tu priliku čuvane, kutije od cipela. Tek kad sam sama počela da proizvodim pomenute kolačiće, shvatila sam da njihov pravi miris nije miris skaja ili nove gume.

Druga posledica svedenosti hrane na Balkanu, nebitno kojom višom silom izazvana, je pakovanje hrane svima koji van tog dela geografije žive. Jer, ako tamo negde i ima hrane, u šta se ne može pouzdati, ona nije onakva kakva bi trebalo da bude onda kada je na balkanskom poluostrvu ima. Jer, džaba svega kad tamo onoga što se kod nas hranom zove. Uostalom, čak i ako se radi o jelima koja su izvorno te njihove, strane recepture, ipak to nije kao kad se kod nas spremi. Još ako tome majka pristupi, onda ni Beč nema takvih bečkih šnicli kakve se van njega prave. Naročito kad ih ja pravim, tada bečke jastučnice koje se šniclama zovu, nemaju šanse.

Upravo zato sam i uhvatila busiju na graničnom prelazu između dnevnog boravka i kuhinje. Raspožena kao gladna aždaja da Žmua sprečim u svakom pokušaju noćne akcije koja bi rezultirala atakom na planinu bečkih šnicli spremljenih za poneti. Za mladunce. Za sirote studente majkine. Ako hoće bečke šnicle, nek mu ih njegova majka spremi, ove su bile samo za one koje sam ja rodila i za čiji opstanak sam spremna da se i u spavaćem stanju borim. Nema veze što me je gledao kao ucveljeni štenac, bečke šnicle koje sam ja proizvela su tu bile samo zato da ih u Beč odnesu suncad majkina. I tačka.

Podrazumeva se da su bečke šnicle za u Beč bile samo trešnja na prepun auto svega što u srcu pokojne imperije nemaju. Jer, opšte je poznato da Beč spada u najgladnije afričke zone. Nemaju ni ajvar, ni turšuju, ni somune, još manje cepkane paprike i njihove starije belolučene rošake, sir ni ne sanjaju, k od kajmaka nemaju, pečenice ne suše, do duvan čvaraka im mašta ne dobacuje, pekmezi im se noževima seku i više liče na pihtije nego na posledicu voća...Ukratko, golgota, jad i beda. Zbog toga je sve pomenuto, i još toliko nenabrojanog valjalo skupiti tehikom vrednog mrava, tome dodati skuvano onako kako oni ne znaju da skuvaju i pripremiti decu za odlazak u razvijene, gladne krajeve civilizacije.

Problem je nastao kada se pojavila trilema da li će u studentski autić, koji se nekada mojim zvao, uopšte studenti uspeti da se zguraju. Hrana je zauzimala sav raspoloživi prostor. Doduše, postojala je varijanta da guraju auto do daljnjeg, usput jedu malo po malo, pa kad oprazne sedišta i prostor pred njima da se nekako umuvaju u preopterećeno prevozno sredstvance. Na svu sreću, jedno od iskustava koje studenti vrlo brzo steknu je filigransko pakovanje i sedenje na fakirsko sedenje.

Tako su Princeza i Mali Sin uspeli nekako da se zguraju i krenu ka srcu Austrobugarske. I stanu nešto većem od malečkog automobila. Dok ne pojedu zalihe, spavaće na otiraču. Ali će bar biti siti, siti kao srce majčino. Jer jedna je majka. Sve ostalo je samo bečko bečenje.

I naravno, hvala Bobu Živkoviću koji me tako dobro zna - za Ženu zmaja. 
11.02.2016.
Dijana Mrđa
:) Vratili ste me u prošlost...u studentske dane - kad sam mirisala mamine kiflice jer su mi mirisale "na mamu"... O torbama da ne pričam...svaki dolazak od kuće u Studenjak je bio "patnja"- trebalo je dovući torbe koje kad se pakuju valjda imaju beztežinsko stanje u očima majki, ali kad ih treba dovući sa autobuskoe stanice do Studenjaka...druga priča. Pogotovo ako nemaš grdosiju snažnih ramena pored sebe - takvog sam našla tek mnogo mnogo kasnije :). Momo Kapor je u jednoj od knjiga napisao da je u svaku nit džempera koje je majka oplela bilo upleteno mnogo ljubavi. Ne mogu se samo sjetiti da li je to bilo u knjizi "Provincijalac" ili nekoj drugoj...
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
duško sa zlatnim m laguna knjige Duško sa zlatnim M
30.01.2019.
Negde krajem prošlog veka, intenzivno sam živela u Ljubljani. U rasejanju. Ono je uticalo na moju emotivnu stabilnost, na neobjašnjive sklonosti prema svemu što bi moglo da podseća na maticu, iako...više
više
mala zimska priča laguna knjige Mala zimska priča
25.01.2019.
Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim...više
više
radosti mladosti laguna knjige Radosti mladosti
12.12.2018.
Duda je rekao da idemo na kafu i druženje. Dodao je i da ga tako zovem samo kad treba nekoga da bije, što je izmišljeni recidiv prošlosti, vremena kada smo bili malo mlađi no što smo sada izuzetno...više
više
uživajte u čitanju knjiga laguna knjige Uživajte u čitanju knjiga
21.11.2018.
Za knjige Jelice Greganović se kaže da „greju dušu“ i daruju osmeh. U razgovoru za Kikinda Online News Jelica govori o proteklom Sajmu knjiga, njenim utiscima, o čitanju i knjigama uopšte,...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.