Besplatna isporuka na teritoriji Republike Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ko i šta se čita u Srbiji

04.10.2011.
Kad se `96. godine pojavio Dnevnik Bridžit Džouns, niko nije mogao ni da pretpostavi da će nakon ove knjige nastati armija novih Bridžit koje traže ljubav, pravi ili bolje plaćen posao ili maker idealnu težinu. Žene su očigledno bile gladne i željne junakinja poput debeljuškastih devojaka iz komšiluka, tih famoznih singl devojaka koje se bore sa viskom kilograma. Ili nadredjenima na poslu (Đavo nosi Pradu ili Dadiljini dnevnici), sa zavisnošću od kupovine (Kupoholičarka), problemima u braku ( Lubenica ) ili željom za savršenim parom cipela (Seks I grad). Odlike ovog žanra (chick lit-a) je da su junakinje uglavnom u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim, da su na neki način ostvarene, da li u poslu ili u prijateljstvu, ali nezadovoljne u ljubavi, svakako. Da imaju gomile drugarica sa kojima sve dele, da vode jedan moderan život u nekoj svetskoj metropoli I rešavaju neke svakodnevne, trivijalne problem, za njih kao takve od suštinske važnosti. Dakle, ne bave se pitanjima o smislu života kroz filozofski nacin, ne bore se sa osnovnim egzistencijalnim problemima kao što je besparica, siromaštvo, ne bave se socijalnim pitanjima kao što je glad u svetu ili nasilje nad ženama. Ne bave se ni poltikom, niti istorijom. Radnja ovih knjiga teče brzo, vrlo često se spominju poznati brendovi, marke cipela, tašni, spominju poznati restorani i diskoteke, a kroz ceo roman se sluša muzika koja prati odredjena raspoloženja glavnih junakinja.

Kao i u drugim zanrovima i u čik litu ima losih i dobrih knjiga. Ima onih koje su već postale kultne i onih koje se pojave jedne sezone i nestanu, zaboravljene. Najveća greška koja se pravi kad se priča o čik litu je što se ovaj žanr uglavnom meša sa ljubavnim romanima. Čik lit mora u sebi sadržati jednu specifičnu dozu humora koju prati modernu junakinju, koja je sve samo ne savršena i sa kojom se lako identifikuje većina žena ili devojaka. U ljubavnim romanima je sve prenaglašeno, dijalozi su nestvarni, ne upotrebljava se sleng, nema otvorenog razgovora o seksu medju ženama, recimo.

Voleli ga ili mrzeli, čik lit i dalje pronalazi i to sve više svoju publiku i uglavnom su romani iz ovog žanra na vrhu lista bestselera. Čik lit vole I izdavačke kuće jer od njega mogu najbolje da zarade. Što važi i za autorke tih romana. Dnevnik Bridžit Džouns je prodat u milionskim tirazima kao I Seks I grad I naravno ceo serijal o Kupoholicarki, dok su po romanima Djavo nosi pradu I Dadiljini dnevnici I već pomenute dnevnike B. Džouns, uradjeni holivudski blokbasteri. Čak je i Meril Strip koliko se secam dobila Zlatnog globusa za ulogu glavne urednice prestižnog modnog magazina, čiji je lik uradjen po uzoru na Anu Vintur, urednicu americkog Voga.

Naravno, kriticari ga nazivaju djubretom ili knjige sa ružicastim koricama.

Kako god bilo, zenama ce uvek biti interesantno da citaju o modernim devojkama i zenama koje su usamljene u jednom momentu svog života, pokušavaju da se izbore sa svojim poslovnim, ljubavnim, prijateljskim, svakodnevnim problemima koje muci svaku mladu ženu na ovom svetu . Uvek ce biti interesovanja za te odluke koje stoje pred vama kad imate dvadeset ili trideset godina i koje morate da donesete, razrešite i sredite svoj život u jednom velegradu koji diktira prebrz način života, gde nema dovoljno vremena za sve ono što bi želeli.

Malo ko mozda zna ili se malo priča o tome ali postoji muška verzija čik lita kojeg zovu dik lit. I njima su kriticari naklonjeniji, ne kritikuju ih koliko čik lit. Nije mi jasno zbog šega jer su to iste teme, isti jezik, slični problem koje muče jednog modernog muskarca iz grada. Koji je takodje usamljen, ima problem na poslu i isto toliko priča o seksu kao i junakinje čik lita. Ali, eto izgleda da i dalje živimo u svetu gde muškarci slobodno pišu o seksu i dobijaju Pulicera za to, dok se žene koje pišu o seksu ne cene kao pisci ali zato prodaju bilione svojih knjiga i zgrću milione. Uvek mi je to bilo cudno.

Kao sto je kraljica čik lita po meni Helen Filding i njena junakinja Bridzit Džouns tako je kralj dik lita Nik Hornbii njegov junak Rob Gordon iz knjige Haj Fideliti.

U srpskoj kulturi se i dalje, po starom isprobanom običaju, vodjenje drzave, rata, rad u rudniku ili pričanje prica, smatra muškim poslom. Razlog tome je kao i u politici, tako i u književnosti, ko vlada pričom- ideoloskom ili fikcionalnom, taj vlada svetom. Žene kao da sve vreme stoje sa strane. Ali dok stoje sa strane one pišu i to sve više. A da cela stvar bude zanimljivija one su kao takve danas, najpopularnije i najčitanije u srpskoj književnosti. Dakle, žene su apsolutno preuzele srpsku književnost i kao autori i kao čitaoci. Ne čitaju žene ženske pisce zbog nekakve solidarnosti. Čitaju ih jer se pronalaze u njihovim junakinjama. Imaju potrebu za tom razmenom emotivne i mentalne energije sličnoj njihovom. Neko žensko delo postane bestseller samo zato što se sama autorka namučila u životu i tu patnju podelila sa publikom, drugo jer izadje na glas zbog svojih zaista velikih umetničkih vrednosti. O tome zašto žene čitaju ženske pisce pišu se knjige i vode ozbiljne rasprave. Kako god bilo, danas ako neko uopste čita sa žarom i dubokim interesom, to rade žene.

Raspon ženskog pisanja potpuno fascinira, što opet nije slucaj sa muškim piscima. Oni su svi nekako slični. Kod žena to ide od potpunog treša, preko lirsko političkih dnevnika, knjiga o samopomoći, do istinski nadahnutih, umnih, dobrih, duhovitih romana.

Žene su preuzele knjizevnost, to je činjenica. One se ne sekiraju mnogo zato što i dalje ne dobijaju književne nagrade a i što bi kad imaju svoju publiku i što se za njihove knjige u bibliotekama čeka po nekoliko nedelja. Čak su i ženske čitateljke drugacije od mučkih. Jer ona žena koja voli Mir Jam, može i da prihvati jednu Gordanu Ćirjanić, ali čitaoc koji voli Dobricu Ćosića će i dalje posmatrati svog prijatelja ljubitelja, recimo Basare, kao neprijatelja.

Ovako stoje stvari, žene su danas i pisci i čitaoci, muškarci samo izdaju saopštenja za javnost i bune se protiv žena pisaca.

Mladima savetujem da čitaju sve. Jer bolje je čitati bilo šta nego ništa. Zašto? Od lakog štiva se možda kreće ka nekom zahtevnijem, a svaki mlad čovek koji želi da piše će videti kroz gomilu romana koje je pročitao kako to treba ili ne treba raditi.

I za kraj, da li u Srbiji postoji čik lit? Moje mišljenje je da ne postoji. Mnogi bi želeli mene da svrstaju u tu kategoriju ali to je prosto nemoguće jer u prvom romanu (Sponzoruše) sam se bavila najnesrećnijim periodom naše istorije, a to su devedesete godine prošlog veka. Teško da se ijedna autorka ovog žanra u svojim romanima bavila socijalnim problemima, demonstracijama, nemaštinom, sankcijama, životom mladih pod restrikcijama struje, diktaturom, poremećenim društvenim vrednostima, koja je trajala deset godina. U drugom romanu (Devojke iz kraja) koje su možda i najbliže ovom žanru (četri nerazdvojne prijateljice, devojke u kasnim dvadesetim, uspešne, moderne, koje dele sve tajne i sl.), ipak ispadam iz okvira čik lita iz prostog razloga što sam se bavila previše arhitekturom svog grada, životom prostitutku na ulici, recimo, nekim ozbiljnim mentalnim problemima…I stigosmo do poslednjeg romana (Cvet mog života). Ne mogu ni tu u da se svrstam u čik lit, ma koliko to želela (ako ništa drugo bolje bi se prodavala knjiga) jer pored svih trivijalnih ženskih problema kao što su plastične operacije i sl. pišem o istoriji ovog grada iz tri epohe i tri ugla, o Beogradu iz perioda pre prvog svetskog rata, Beogradu iz hipi perioda i ovom današnjem Beogradu sa svim svojim dobrim i lošim stranama.

Teško je biti predstavnik čik lita u Srbiji. Ne dozvoljava nam to ova socijalno neuređena, politički nestabilna, haotična, zemlja. Niti ovaj grad, grad različitosti i toliko kontrasta, da svaki pisac ima materijala za još hiljade priča, samo živeći u njemu.
 
28.08.2012.
Ivana Jocić-Veselić
Chick lit ili lagano “žensko štivo” chicklit_2Chick lit je apsolutni svetski hit! Kako je prosto preplavio knižare krajem devedesetih, ovaj trend u pisanju lako prodaje svaku knjigu, naravno uz dobru ilustraciju na koricama. Sve ste vi prošle pored serije Shopaholic-s, punačke (nekako uvek pomislimo na film) Bridget Jones ili uživale u avanturama 4 ponekad bezobraznih devojaka sa Menhetna i čudile se koliko je djavo zapravo dao para za tu Pradu. U svakom slučaju, chick lit se bavi ženom često na jedan veoma lagani humorističan način uz prefinjen humor. Ove knjige se lako čitaju, tačnije ‘gutaju’ i jedva čekate šta će se desiti novo, a u isto vreme se osećate kao da gledate nešto jako zabavno i relaksirajuće u bioskopu.Romani ovog profila su uglavnom i bestseleri i karakterišu ih takođe i fenomenalne korice koje prosto ne dozvoljavaju da ih nemate u svojoj kućnoj biblioteci! Šalu na stranu, Chick lit žanr se definiše kao ’’post- feministički’’ ili ’’feminizam drugog talasa’’- žena je otišla dalje od ideje ’’žrtve’’, ona je sada žrtva modernog sveta, sa modernim problemima u večitoj potrazi onog savršenog: karijera + partner + materinstvo (u kasnim tridesetim).got-your-numberDakle, nemojte da se stidite što volite Keri, Bridžit ili Beki…Vi zapravo čitate neke nove Jane Austen, istražujete jedan moderni svet te iste žene koja se na vrlo zabavni način nosi sa svim problemima koji joj zazvone ujutru sa onim, tako mrskim, alarmom! Napravite lepršavi voćni letnji koktel i knjigu u ruke i uživajte!
01.03.2012.
Komentarmoj
Slažem se sa konstantacijom da je bolje da mladi čitaju bilo šta nego ništa, ali samo pustiti i nadati se da će jednog dana samoinicijativno vođeni svojom mudrošću preći na nešto zahtevnije...Teško. Možda im dati malo više dobre literature a manje ove druge, ili bar pola-pola, ne treba ukidati pravo izbora, ali ipak raditi na poređenjima, davati sugestije...
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
beograd svira laguna knjige Beograd svira
08.12.2014.
Ulični muzičari sviraju iz mnogo razloga. Zbog zabave, pažnje koju dobijaju, druženja, vežbe, ljubavi prema muzici i svojoj umetnosti, zbog razbijanja treme, ali najčešće zbog novca. Neki rade...više
više
pisanje, genijalnost i ludilo laguna knjige Pisanje, genijalnost i ludilo
13.11.2012.
Iako je slika „izmučenog“ ili „ludog“ umetnika postala odavno stereotip, moramo priznati je u prošlosti (a i dan danas) bilo (i postoji) mnogo kreativnih ljudi koji su patili...više
više
najbolji trileri stižu sa severa laguna knjige Najbolji trileri stižu sa severa
27.03.2012.
Otkud to da nam već nekoliko godina unazad sa severa kontinenta stigne nekoliko vrhunskih trilera i da su baš ti pisci uspeli da pogode ukus čitalaca širom sveta? U čemu je tajna iznenadne popularnosti...više
više
od milosnica do nevaljalih devojcica laguna knjige Od Milosnica do Nevaljalih Devojcica
08.12.2011.
Postoji li defnicija, milosnice, ljubaznice ili sponzoruše ? U svojoj knjizi “Istorija ljubavnica”, Elizabet Abot daje definiciju ljubavnice kao “ žene koja je dobrovoljno ili prisilno...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
11  laguna knjige 11.
04.04.2020.
utorak 1. april Rekla je: „Nedostaju mi brze kafe.“ „Nema više Lana, brzih kafa i dugih ručkova. Nema više Beograda. Svet je prestao da postoji. Svet koji smo mi poznavali.“ „Žao...više
više
iz seoskog dnevnika ajfelov most laguna knjige Iz seoskog dnevnika – Ajfelov most
30.03.2020.
Posijala sam svoj prvi bob. Dva reda. I još dva reda blitve i jedan tikvica. Barem tri tjedna neću imati priliku viriti u svoje gredice jer ću biti u Zagrebu, pa u Beogradu, pa u Istri. Nakon...više
više
epidemična sećanja laguna knjige Epidemična sećanja
26.03.2020.
Srećna, a možda baš i ne, Nova 1972. godina me je našla u dečjoj bolnici i uručila mi otužni bolnički paketić – u celofan spakovano sivo kamionče, kome je odmah otpao točak, knjigu bez...više
više
ja, dondo laguna knjige Ja, dondo
18.11.2019.
U najpoznatijem djelu dubrovačkog pisca Marina Držića glavni je junak dundo Maroje. Komedija „Dundo Maroje“ prvi put je izvedena polovinom 16. vijeka u Sali Velikog vijeća Dubrovačke...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.