Laguna - Kolumna - Isidora Bjelica (1967-2020) – I novi talas i lako štivo - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Isidora Bjelica (1967-2020) – I novi talas i lako štivo

21.08.2020.
Prvi put kada se pojavila u medijima (a u medijima će se pojavljivati vrlo često u narednim godinama i decenijama), i prvo saznanje o Isidori bila je čuvena „naci-žurka“ u Sarajevu, gde su navodno pojedinci nosili nacistička obeležja, a na tortama je bio kukasti krst. Bilo je to u socijalizmu, možda pred raspad ali i dalje socijalizmu. Sarajevo je označeno kao dogmatski grad, a jedan žur postao je poznat i onima u Tetovu.

Ko je bio na tom žuru? Da li je sve bilo baš tako kako se pričalo ili je to neko hteo da se obračuna sa nekim?

Dotad, Isidora Bjelica bila je ćerka čuvenog šahovskog eksperta Dimitrija Bjelice, poznatog po tome što je jednom plovio i družio se s Bitlsima, a o velemajstorima da ne govorim.

Bio je poznat i taj njen razred, u koji su išli Miljenko Jergović, Gorčin Stojanović, Aleksandar Hemon. Ili je spisak drugačiji? I ko zna ko je od njih bio na toj žurki.

Onda je došla u Beograd i postala kultni lik na Fakultetu dramskih umetnosti. Pa opet politika. Kemp desnica. Knjige.

Brak sa Nebojšom Pajkićem, legendarnim profesorom FDU, jednim od važnih likova „novog talasa“. Pajkić je i veliki scenarista i veliki ideolog filma, toliko značajan da se svojevremeno formirao red „pajkićevaca“ koji su više voleli akcione i filmove B produkcije nego da sede u Kinoteci.

Isidora i Nebojša kao da su bili jedno porodično preduzeće. Ona je postajala sve popularnija: bestseleri, putovanja, televizijske emisije – u krugu zlobnika, Nebojša postaje „Isidorin muž“.

Žena koja se dugo borila protiv najteže bolesti bila je prekretnica u percepciji onoga što se nekada pejorativno nazivalo „ženskim perom“. Ona je pokazala da se od knjiga može živeti, da se od pisanja može boraviti u luksuzu i na kruzerima. Sve do pregorevanja, do bolesti, do smrti.

U sredini koja ne dopušta „i novi talas i lako štivo“, gde je sve ušančeno, ni Isidora Bjelica nije mogla da ima savršenu percepciju. Ali je zato imala publiku, i to veliku.

Autor: Branko Rosić
Izvor: Nedeljnik 
Najnovije kolumnePogledajte sve
heroj kakav nam je i potreban laguna knjige Heroj kakav nam je i potreban
13.09.2021.
Ovaj članak počinjem sa idejom da ga podelim na pet omiljenih književnih grupa. Zajedno, imaju skoro sto hiljada članova, a ja želim da ovo znanje pustim daleko. Preporučuje me to što sam autor...više
više
deca se prepadnu na pomen lektire laguna knjige Deca se prepadnu na pomen lektire
12.07.2021.
Jedna od najčešćih rečenica, koja se čuje u vreme beogradskog Sajma knjiga, je: „Ljudi danas ne čitaju dovoljno“. Posebna briga se, tom prilikom, usmerava na mlađe naraštaje, brigom:...više
više
kompletiranje snova laguna knjige Kompletiranje snova
07.05.2021.
Pišem ovo na Đurđevdan, dan značajan i za „Bajku nad bajkama“, jer tada se dešava veliki okršaj čiji eho vidimo i danas, u slikama i freskama preživelim do današnjih dana, a na kojima...više
više
kako sam 2014 godine u romanu jedro nade predvidio koronu laguna knjige Kako sam 2014. godine u romanu „Jedro nade“ predvidio koronu
15.03.2021.
Pisac uvijek vidi iza okuke naših dana. Tako su Veliki rat već vidjeli da dolazi oni koji su znalački ukrštali riječi prije Prvog svjetskog rata, baš kao što su novi veliki rat vidjeli pjesnici...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.