VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Duge noći, crne zastave“ i sve što ide posle njih...

20.11.2012.
Roman „Duge noći i crne zastave“ začet je kao deo jednog koncepta pre skoro deset godina kada je popularnost žanra epske fantastike bila na samom vrhuncu zbog velikog uspeha filmske trilogije Pitera Džeksona „Gospodar prstenova“. Ipak, ni Džekson, ni Tolkin po čijem delu su snimani filmovi, niti ostali Tolkinovi epigoni poput Džordana ili Majkla Murkoka nisu me u tolikoj meri inspirisali kao što je to činila naša epska poezija i, naročito, pripovesti iz Toplice odakle je moja majka. Naime, ona je rođena u selu Ivan Kula, nedaleko od Kuršumlije koje to ime nosi zato što je po predanju taj deo bio u srednjem veku feud Ivana Kosančića, viteza Reda Zmaja, čuvenog mačevaoca, Lazarevog krajiškog vojvode i pobratima kosovskog junaka Miloša Obilića. Još u vreme kada sam tek pokušavao da pišem, sričući nemušto prve zanatske lekcije iz veštine pisanja proze, znao sam da ću jednog dana napisati roman o kosaničkom vojvodi Ivanu.

Ali pre nego što se to desilo, dugo sam se pripremao istražujući kako istorijsku građu tako i narodna predanja i mitologiju. U godinama koje su došle posle toga, uradio sam nekoliko „proba“. Prva je bila priča "Uzdarje" koja govori o tome kako je Kosančić došao u posed svog čudesnog mača Zmajevca i koja je objavljena u niškom časopisu „Pressing“. Druga pripovetka naslovljena „Preko vode, do golih brda“ je lirsko nadmetanje između slovenske i islamske mitologije i izašla je u beogradskom časopisu „Treći trg“. Treća „proba“ u kojoj se Ivan Kosančić pokazao u punom zamahu je novela urađena u maniru poznatom kao „mač i magija“ i dosta duguje Tolkinu i Robertu E. Hauardu, ona se pojavila 2007. godine u „Gradini“.

Nakon toga je usledio uspeh mog prvog romana „Konstantinovo raskršće“ koji me je prilično iznenadio i poremetio sve moje planove, i koji me još uvek iznenađuje jer skoro četiri godine od izlaska ta knjiga ne prestaje da zanima čitaoce i kritičare, kao ni strane izdavače – „Bluming Tvig buks“ iz Njujorka će ovaj roman objaviti u SAD januara sledeće godine.

Sve to se pokazalo kao srećna okolnost jer najteži ispit za jednog pisca jeste da posle uspešnog debi romana nadmaši sopstveni prvenac.

Meni je bilo lako, jer sam već u vreme kada je „Raskršće“ krenulo u svoj književni život na koji autor nema nikakvog uticaja, ja sam već imao u rukopisu novi/stari roman radnog naslova „Kavezi duše“ (nadenut po istoimenom Stingovom albumu). Iako je isprva radnja romana trebalo da se događa neposredno pred samu Kosovsku bitku, nakon što sam u jednom izvoru nabasao na podatak vezan za bitku za Pirot (postoji divan opis ovog događaja u manastiru Temska) odlučio sam da radnju pomerim unazad za tri godine. Tako sam sebi dao prostora da se razmahnem i omogućim eventualne nastavke koji bi pratile sudbinu glavnih junaka do samog Kosova pa i dalje u doba Despota Stefana.

Promenio sam naslov romana u „Duge noći i crne zastave“, na to me je inspirisala pesma kalifornijske grupe She Wants Revenge čiji je originalni naziv „Long nights and red flags“. Naslov je, naravno simboličan, duge noći kao duge noći pod opsadom a crne zastave kao stegovi koje nosi posebna janjičarska jedinica poznata kao „Ifritovo bratstvo“. Naravno, crne zastave imaju svoju simboliku i kod Srba i kod Turaka, a u Islamskoj mitologiji one su povezane sa Muhamedom koji ih je prvi poneo i nazvao „Al-radža“ – orlov steg. Muslimani veruju da će crne zastave nositi i vojska koja će se u poslednjoj bici, pred sam smak sveta sukobiti sa Dadžalom, islamskom verzijom antihrista. Već na samom početku pisanja, u međuigri naslovljenoj „Mesto u mećavi“ (direktna posveta Milanu Mladenoviću i Ursuli Legvin) znao sam da će mistika i ezoterija imati značajan upliv u samo pripovedno tkanje i žanrovsku opredeljenost knjige. Ipak, smatram da je moja knjiga daleko bliža onome što piše Nil Gejmen (naročito serijalu „Sandman“) jer sam koristio upravo taj diskretni pristup u mešanju fantastike i realizma, onostranog ima taman toliko da ne preteža i čitaoca navede na pomisao da čita Tolkina ili Murkoka. Oni drugi slojevi romana, istorijski i duboko lični (dilema Kneza Lazara) imaju utemeljenje u klasičnoj književnosti i smatram da je to jedini način na koji se tome može pristupiti. Tu pre svega mislim na uticaj Šekspira i njegovih bezvremenih dela poput „Hamleta“, „Julija Cezara“, „Kralja Lira“ i u mom slučaju naročito „Koriolana“. Scene sa Lazarom i Svetim Đorđem koji ga iskušava jesu, što je i očigledno, ukorenjene u „Faustu“ ali nije Geteovo delo bila direktna inspiracija. Ideju za ceo taj deo radnje dobio sam gledajući film „Jovanka Orlenka“, gde postoji scena na kraju u kojoj utamničenu Orleansku devu iskušava nepoznati monah (u tumačenju sjajnog Dastina Hofmana) za koga se ispostavlja da je Sveti Avgustin lično.

„Duge noći“ inspirisane su takođe i velikim istorijskim romanima naše i svetske književnosti, među njima bih istakao dva koja su imala direktan uticaj – „Opsada Crkve Svetog Spasa“ Gorana Petrovića i „Hadrijanovi Memoari“ moje omiljene spisateljice Margerit Jursenar. Postoje naravno uticaji iz drugih umetnosti, pre svih „Princ Valijant“ Harolda Fostera, po mnogima najbolji strip svih vremena. Filmovi Ridlija Skota, naročito „Nebesko kraljevstvo“, kao i serije „Rim“ i „Igra Prestola“. Zanimljivo je da sam Džordanov serijal počeo da čitam tek nakon napisane tri četvrtine romana ali i to je bilo dovoljno da se od velikog majstora dobije dosta lekcija.

„Duge noći i crne zastave“ su planirane kao prva knjiga petoknjižja. Nastavci će se baviti padom Niša i bitkom na Pločniku („Olujni bedem“), kratkim periodom primirja 1387-88. godine („Učitelj mačevanja“), Kosovskom bitkom („Carstvo Nebesko“) i životom Despota Stefana Lazarevića („Poslednji Nemanjić“).

Objavljeno u dvobroju 136-137 Književnog magazina
 
20.03.2015.
Бранко Бошковић
Када можемо очекивати наставак "Олујни бедем"?
11.02.2013.
Светлана Митровић
Прочитала сам обе. Препоручујем их, више ми је легла Дуге ноћи и црне заставе,јер је емотивнија у смислу буђена патриотских емоција и поноса, а мислим да бих се врло лако заљубила у Косанчић Ивана, да ми је савременик,јер има одлике савршеног мушкарца,који се данас , авај ,могу наћи само у историјским трилерима. Ако би немогућност екранизације довела до тога да изађе стото издање твојих књига у огромним тиражима и ако екранизација твојих књига доведе до тога да оне постану редовна лектира, што ти ја свакако желим,онда ћеш имати велику одговорност да наставиш своје уметничко дело, које из тома у том мора бити боље,веродостојније, савршеније. Уствари, желим ти да ти дела добију епитет класична,а тада си досегао звезде.
11.01.2013.
Goran Miljanic
Raujem se nastavku. Budi taka kao sto je i knjiga...
04.01.2013.
Александар јеремић
Пих, ниси нам требао наговестити радњу наставака, нарочито не наслове, покварио си ми усхићење у тренутку кад их први пут узмем у руке. Прве две књиге сам сместио у своју скромну, али растућу библиотеку и желим ти да и њих и све будуће које напишеш продаш у што већем броју примерака (узећу и ону трећу кад дођем до пара). Надам се да ће нека од твојих књига доживети екранизацију, јер некако, ово што сам до сада прочитао, има голем потенцијал за добро упакован, визуелно атрактиван а ипак добром причом поткован, филм.
07.12.2012.
Natalija Zeljic
Jedva cekam nastavak. Procitala sam obe knjige i odusevljena sam
20.11.2012.
ksenija milosevic
Ocekujem sa nestrpljenjem.
20.11.2012.
dalibor nenic
Svaka čast. Danas sam počeo sa čitanjem Dugih noći i za sada same pohvale.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
olujni bedem drugi deo laguna knjige Olujni bedem – drugi deo
19.04.2017.
2. Grbavi Prvoš je kopao rupe u zemlji. Kopao bi ih po danu i po noći, kopao bi ih i na proste dane i na praznike, kopao bi ih zimi i leti, na proleće i u jesen, kada gora ogoli i kada gora ozeleni,...više
više
odlomak iz novog romana dejana stojiljkovića olujni bedem  laguna knjige Odlomak iz novog romana Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem“
28.03.2017.
Povodom pet godina od objavljivanja romana „Duge noći i crne zastave“ donosimo vam odlomak iz novog romana Dejana Stojiljkovića „Olujni bedem“. „Olujni bedem“...više
više
staza laguna knjige Staza
29.01.2014.
"Felix, qui potuit rerum cognoscere causas." (Sretan je onaj koji zna uzroke stvari.) Vergilije Dve stotine i dvadeset metara. Toliko je duga staza pred njim. Čini mu se da je to najduža...više
više
konstantin znamenje anđela laguna knjige Konstantin: Znamenje anđela
13.03.2013.
Persija, 297. godina n.e. Logor invazione vojske cezara Galerija. "Centurion Flavije!" Čuvši svoje ime, mladi centurion druge centurije prve kohorte u Trinaestoj legiji otvara oči da bi ga već...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.