VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

A kako ste vi naučili da čitate?

19.07.2013.
Za generacije starije od osamdeset i nekog godišta, strip ostaje večita tema, deo kolektivnog sećanja i snažna asocijacija na neka lepša i bezbrižnija vremena. Onaj ko nikada nije čitao Zagora i Bleka Stenu, Alana Forda i Dilana Doga, Poručnika Bluberija i Princa Valijanta, Paju Patka i Hogara, Mikijev i Politikin zabavnik – taj skoro kao da nije bio dete. Najzad, strip je imao i još jednu ključnu ulogu, jer dok su bezbrojna deca upravo na stripu sricale prva slova, učila su da zavole i samu pisanu reč.

Bivša Jugoslavija bila je specifično tržište za strip. Uloga najnekomunističkije zemlje istočnog bloka pogodovala je prodoru raznih kulturnih uticaja, a strip je prednjačio u tome. Velike strip scene kao američka, francusko-belgijska, italijanska ili japanska teško dozvoljavaju prodor stranih stripova, ali su zato naši čitaoci bili povlašćeni da uživaju u onom najboljem što je svaka od njih imala da ponudi. Na kraju, ipak je naš prvi novinski strip objavljen u Politici još davne 1934. – šest kaiševa Detektiva X-9 Aleksandra Rejmonda i Dešajela Hemeta, po čemu se svrstavamo među prve zemlje koje su ispratile rađanje modernog stripa uopšte.

I to važi i dan danas, mada u nešto manjem obimu. Jer, zahvaljujući pre svega entuzijastičnim izdavačima koji često idu nasuprot poslovne logike i dalje uspevamo da na srpskom jeziku čitamo sam vrh svetske strip produkcije. Važno je i da se u okviru te ponude kombinuju visok umetnički nivo i komercijalnu atraktivnost sa idejom da se privuku neki sasvim novi i drugačiji čitaoci svih generacija.

Važan je stav da autentičan domaći strip tu mora da ima svoje mesto. Više i nije vest da se naši strip autori, a posebno crtači, visoko kotiraju na inostranoj berzi rada u ovoj specijalnosti. U samoj Srbiji, nestankom komercijalne isplativosti u prvi plan je pak izbila alternativa, koja je takođe prepoznata i priznata daleko van naših granica. I sve više, autori koji su se izgrađivali radeći u inostranstvu žele da objave nešto u matici, a takođe, i u samoj Srbiji nastaju i potpuno nova ostvarenja, pa čak i celi serijali stripova u svim oblicima i formatima.



Ipak, institucionalna podrška je verovatno ključ opstanka stripa i dobro je znati da se upravo sada u Srbiji kroz Ministarstvo kulture i mnoge druge domaće i strane institucije (studentske kulturne centre, domove kulture, strane kulturne centre, galerije…) na vrlo aktivan način podržava strip koji ima sve više manifestacija, izložbi i izdanja. Naročito su mediji voljni da pišu o našem stripu i domaćim umetnicima, i jedan od rezultata spontane kampanje koja se pravi u javnosti u korist stripa je i činjenica da se on ponovo nalazi i na listi za otkup za biblioteke u Srbiji, a enciklopedija „Stripovi koje smo voleli” je osvojila najznačajniju nagradu u izdavaštvu, odnosno proglašena je za izdavački poduhvat godine na beogradskom Sajmu knjiga.

Strip postaje deo kulturne politike, način da jednu umetničku granu u kojoj imamo zaista konkretne rezultate u svetu dodatno istaknemo i iskoristimo za odgajanje i promociju novih umetnika i same scene, i naposletku, dodatno isticanje naše zemlje na kulturnoj mapi sveta.

U poslednje vreme su brojnije i ozbiljne analize na temu stripa, kritike, eseji, pa čak i naučni radovi koji se objavljuju u prestižnim i specijalizovanim časopisima i na internet portalima. Ponovo imamo i dipolomske radove iz teorije umetnosti i istorije stripa, kao i same stripove sa kojim diplomiraju ilustratori. I najmlađi mogu da nauče da zavole strip stvarajući ga u strip školama i radionicama. Njegovi ljubitelji pak imaju sve više prilika da se druže međusobno i sa našim i svetskim strip zvezdama na festivalima širom Srbije, dok se sama scena profiliše kroz brojne konkurse a međunarodna saradnja razvija do nivoa koji prevazilaze čak i SFRJ.

Konačno, nedavno osnovano Udruženje stripskih umetnika Srbije je tu da obezbedi da se prava tih novih umetnika ali i njihovih starijih kolega grade i štite u godinama koje dolaze.

Ipak, jasno je da strip nema ono mesto kakvo je imao nekad. Više spoljnjih faktora je doprinelo tome i vreme se ne može vratiti unazad, ali to ne znači da ova, odavno priznata “deveta umetnost” ne može da dostigne i veći i drugačiji cilj od onog nekadašnjeg.

I za one koji su prestali da ga čitaju posle puberteta, i za nas koji ga čitamo i dalje, strip je nešto posebno. Izaziva one gorko-slatke emocije koje nas vraćaju u doba kada je sve bilo jednostavnije. Trebalo bi pružiti i nekim novim klincima šansu da osete tako nešto, još uvek nije kasno za to.
 
Najnovije kolumnePogledajte sve
asanž kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana  laguna knjige Asanž: Kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana?
12.04.2019.
Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor . To se, na žalost, upravo dogodilo Džulijanu Asanžu , koga sam...više
više
kratko o homoseksualnosti i deci laguna knjige Kratko o homoseksualnosti i deci
22.02.2019.
Prvo, moram da se ogradim i napomenem da ovaj tekst nema nikakve veze s politikom. Drugo, nepristrasan je jer sam, štono bi se reklo, straight as a ruler. Ljubila sam se s jednom devojkom, i to žešće...više
više
kad zaroniš u mulj, beskrajno ništavilo laguna knjige Kad zaroniš u mulj, beskrajno ništavilo
21.02.2019.
Jedva pronalazim mobilni telefon i javljam se, psujući. Marija je. „Pa gde si ti, lujko? Jesi li normalna? Zakasnićeš u ambasadu!”, grmi u slušalicu. Mukotrpno nabadam niz ulicu u visokim...više
više
duško sa zlatnim m laguna knjige Duško sa zlatnim M
30.01.2019.
Negde krajem prošlog veka, intenzivno sam živela u Ljubljani. U rasejanju. Ono je uticalo na moju emotivnu stabilnost, na neobjašnjive sklonosti prema svemu što bi moglo da podseća na maticu, iako...više
više