VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Književni dragulji iz Andrićeve zaostavštine

Da nam je ostavio samo knjigu zapisa „Znakovi pored puta“ Andrić bi na velika vrata ušao u istoriju srpske književnosti. Ovaj njegov spis, međutim, jedan je od četiri naslova u knjizi „Pored puta“, koja objedinjuje najznačajnija dela iz Andrićeve književne zaostavštine. Pored ovih zapisa, u knjigu su ušla još dva nedovršena rukopisa, roman „Omer-paša Latas“ i zbirka priča „Kuća na osami“, a pod naslovom „Sveske“ i izbor misli, zapažanja i ispisa rasutih u 11 piščevih beležnica.

Najveći i najznačajniji deo knjige zauzimaju „Znakovi pored puta“ – pripovedačke zamisli i skice, saveti za pisce, prizori, misli, opisi svakodnevnih situacija u kojima je pisac uočavao nešto nesvakidašnje što je smatrao da treba zabeležiti i time „oteti od života“. Priređivači Andrićevih sabranih dela iz 1981. godine podelili su ovaj Andrićev spis u pet celina: „Nemiri od vijeka“, „Za pisca“, „Slike, prizori, raspoloženja“, „Nesanica“ i „Večiti kalendar maternjeg jezika“. Po Andrićevom svedočenju, znamo danas da je ove svoje beleške vodio od 20-ih godina prošlog veka (prve zapise pod ovim naslovom objavio je 1924. godine u Glasniku Saveza trezvene omladine), kada je još pisao ijekavicom, i nastavio da ih unosi u „Znakove pored puta“ tokom sledećih pedesetak godina. Prvi deo sadrži piščeva razmišljanja o filozofskim i društvenim temama opšteg tipa; drugi deo čine zapisi o umetnosti književnosti, muzici, jeziku, stilu, rečima, književnim postupcima i pravcima, uz brojne savete piscima; treći deo obuhvata prozne skice, slike s puta, opažanja o ljudima i njihovim naravima, običajima i shvatanjima; četvrti i peti deo, kojima je pisac sam dao naslove, čine celine sačuvane zasebno u Andrićevoj zaostavštini, ali koje se po stilu i žanru ne razlikuju od zapisa iz „Znakova pored puta“, i u kojima se tematizuje piščeva dugogodišnja muka – nesanica, i, najzad, formira poseban „katalog“ retkih, lepih i zanimljivih reči i izraza u srpskom jeziku s kojima se pisac sretao.     
 
Mnoge mudre misli sadržane u ovom spisu pravi su dragulji refleksivne proze koje se često navode i šire u narodu kao opšte dobro. Možda su baš njihovo obilje i raznovrsnost uzroci što se Andriću često pogrešno pripisuje autorstvo i nekih narodnih izreka, kao što je: „Dođu tako ponekad vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.“ Sigurno je svakako da se ova riznica misli jednog nobelovca, zapravo dnevnik piščeve duše i sublimacija njegovog književnog umeća, može čitati bilo redom, kao roman, bilo napreskok, gde pogled nasumce padne, ali u oba slučaja čitalac će biti nagrađen nesvakidašnjim zapažanjima i, kako bi sam Andrić rekao, „iznenađen nečim poznatim“. Jer često običnim, svakodnevnim događajima, razgovorima i situacijama Andrić prilazi iz posebnog ugla, nalazeći u njima dublji smisao i povod da ih iznova rasvetli i među pojavama pronađe neku skrivenu unutrašnju vezu. U „Sveskama“ nailazimo na sledeći zapis: „Ja u stvari nisam nikad pisao knjige nego rašivene i razbacane tekstove koji su se s vremenom, sa više ili manje logike, povezivali u knjige-romane ili zbirke pripovedaka.“ U tom smislu, mnogi zapisi iz „Znakova pored puta“ i „Svezaka“ zapravo su začeci većih i nedovršenih proznih celina, ili odbačeni delovi koji nisu našli mesta u Andrićevim romanima i pripovetkama.

Posebna vrednost ovog izdanja je, kako se navodi i u napomeni na kraju knjige, što su prvi put na srpski jezik prevedeni brojni Andrićevi navodi na stranim jezicima, uglavnom ispisi iz dela stranih autora na francuskom, nemačkom, italijanskom i latinskom, uneseni u „Znakove pored puta“ i „Sveske“, čime je čitaocu pruženo zadovoljstvo da stekne bolji uvid u vezu Andrićeve lektire sa njegovim delom.

Knjiga „Pored puta“ donosi čitaocima i preostala dva nedovršena Andrićeva dela iz zaostavštine, dva „sarajevska“ rukopisa – roman „Omer-paša Latas“ i zbirku pripovedaka „Kuća na osami“. Prvi je priča o osmanskom paši srpskog porekla koji je u drugoj polovini XIX veka poslat u Sarajevo da uguši begovski ustanak u Bosni protiv sultanovih reformi, a drugi desetak priča o ljudima i likovima koji su pisca pohodili iz njegovog sećanja na svojevremeni boravak u jednoj usamljenoj kući na Alifakovcu u Sarajevu. „U polusnu, dok još ni oči nisam otvorio“, veli pisac u uvodu ove zbirke, „kao žute i rumene pruge na spuštenoj roletni mog prozora, zatrepere u meni, same od sebe, isprekidane niti otpočetih priča. Nude se, bude me i zbunjuju. I posle, kad se spremim i sednem za posao, ne prestaju da navaljuju lica iz priča i odlomci njihovih razgovora, razmišljanja i postupaka…“

Ovim izdanjem Laguna nastavlja da objavljuje kapitalna Andrićeva književna dela žanrovski okupljena među koricama jedne knjige; dosad je objavila sve Andrićeve romane i sve njegove priče objavljene za života („Romani“, 2014, i „Priče“, 2017), a posle ove knjige rukopisa iz zaostavštine planira da objavi i sabrane Andrićeve eseje i publicističke tekstove i tako zaokruži celokupno Andrićevo književno delo u četiri toma.

Autor: Dejan Mihailović
Izvor: Danas


Povezani naslovi
novi tiraži knjiga domaćih autora laguna knjige Novi tiraži knjiga domaćih autora
20.09.2018.
Novi tiraži popularnih knjiga domaćih autora pojaviće se uskoro u izdanju Lagune. „Vladari iz senke“ Dejana Lučića i dalje intrigiraju čitaoce pa će se u knjižarama uskoro naći deveto izdanje prvog...
više
slavimo 70 rođendan dž r r martina uz nekoliko zanimljivosti o njemu laguna knjige Slavimo 70. rođendan Dž. R. R. Martina uz nekoliko zanimljivosti o njemu
20.09.2018.
Tvorac „Igre prestola“, literarnog i TV serijala koji je označio jednu generaciju, danas puni 70 godina. U to ime, podelićemo sa vama neke od najzanimljivijih činjenica u vezi sa njim. Foto:&nb...
više
8 citata o knjigama i čitanju laguna knjige 8 citata o knjigama i čitanju
20.09.2018.
Uključite svoje Kindl, očistite prašnjave knjige, zaputite se u biblioteku, šta god vam je draže, samo – čitajte! Pošto mnogo volimo knjige, za vas smo napravili izbor najlepših citata o knjiga...
više
poslušajte kako frensis skot ficdžerald čita odu slavuju džona kitsa laguna knjige Poslušajte kako Frensis Skot Ficdžerald čita „Odu slavuju“ Džona Kitsa
20.09.2018.
Pre nego što je umro 21. decembra 1940, Fransis Skot Ficdžerald je snimio sebe kako čita ,,Odu slavuju" Džona Kitsa. Ne čudi da je ova pesma bila veoma značajna Ficdžeraldu - u ,,Odi slavuju“ j...
više