VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Knjiga Vidoja Golubovića o kafanama i mehanama starog Beograda – Pet vekova beogradskih kafana

Da su kafane omiljena sastajališta Beograđana dobro je poznato ali je manje poznato da je prva kafana u srpskoj prestonici otvorena pre skoro pet vekova. Naime, kako u knjizi „Mehane i kafane starog Beograda“ tvrdi dr Vidoje Golubović, prva kafana u Beogradu otvorena je davne 1522. godine.

Bilo je to na Dorćolu, negde u današnjoj ulici Cara Dušana. Otvorili su je Turci, 32 godine pre nego što je prvu kafanu dobio njihov Carigrad, 70 godina pre Sarajeva. Gradovi u zapadnoj Evropi kafane su dobili znatno kasnije.

Od tada pa do danas, u beogradskim kafanama zbile su se mnoge stvari važne za sam grad i državu Srbiju.

Od pesnika do zaverenika

„Prva sijalica u Beogradu zasijala je upravo u kafani. Zvala se 'Hamburg' i nalazila se, zamislite kakva slučajnost, u današnjoj Masarikovoj ulici, gde je zgrada Elektrodistribucije Beograd. I prvi telefon zazvonio je u kafani, 'Tri lista duvana', na uglu ulica Kneza Miloša i Bulevara kralja Aleksandra. U kafani je odigrana prva pozorišna predstava, otpevana prva opera, prikazan prvi film u Beogradu. Čak je i prvi sajam knjiga, 1893. godine, održan u kafani. Reč je o 'Kolarcu' preko puta Narodnog pozorišta. I berza je svoj rad započela u kafani“, priča Vidoje Golubović i dodaje da su u kafanama osnivana i kulturno umetnička društva, sportski klubovi.

I mnogi istorijski događaji desili su se u kafani.

„Svetoandrejska skupština, na kojoj je Miloš Obrenović po drugi put doveden na vlast, održana je u kafani po imenu 'Velika pivara'. Apis i njegovi zaverenici su upravo u kafani, i to u 'Kolarcu', skovali zaveru o ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin. U kafanama 'Moruni', 'Zlatnoj Moruni', 'Triglavu' i drugima svoje planove snovali su mladobosanci i Gavrilo Princip. Kada je 1867. godine, knez Mihailo uzeo ključeve grada Beograda od Turaka, kafana je odigrala izuzetno važnu ulogu. Narod koji je došao u Beograd da to proslavi bio je smešten u kafanama. U njima se jelo, pilo, spavalo. Kafana je u tom peridou bila najznačajnija srpska institucija“, ocenjuje naš sagovornik.

Po čuvenim kafanama su imena dobijala cela naselja u Beogradu. Tako su imena dobili Zeleni venac i Lion. Inače, kafani „Lion“ vlasnik je ime dao u znak sećanja na grad Lion i Francusku, odnosno na ratne dane provedene u ovoj zemlji. I kraj koji danas zovemo „Kod Vuka“ nekada se zvao po kafani „Kod Kamenovića“. Kada je kasnije, u kraju postavljen spomenik ocu srpske pismenosti Vuku Stefanoviću Karadžiću, i kraj je preimenovan u „Kod Vuka“.

„Kod pocepanih gaća“

U kafanama se volelo, veselilo, tugovalo. U njima su se uređivale novine, pesnici su svoje nove pesme deklamovali prvo pred kafanskim gostima i tek ako su tu bile prihvaćene, to je značilo da su dobre i da mogu pred širu čitalačku publiku.

Beograd nikada nije oskudevao u kafanama ali bilo je perioda kada ih je imao previše i kada su bile načičkane na svakom ćošku. Tako je na prelazu iz 19. u 20. vek, Beograd na svakih 50 stanovnika imao po jednu kafanu.

Na nevelikom Pozorišnom trgu, današnjem Trgu republike postojalo je 16 kafana a u Poenkareovoj ulici od četrdesetak kuća, u 17 su bile mehane ili kafane.

„Bilo je i onih sa čudnim imenima, recimo 'Kod ludog čoveka', pa 'Kod ludog bika', zatim 'Pseto koje laje'. Pri kraju ulice Kneza Miloša nalazila se i kafana 'Kod pocepanih gaća'. Kraljica Draga Mašin smatrala je da je takvo ime neprimereno pa joj je vlasnik promenio ime u 'Tri ključa'. Vremenom je ceo kraj nazvan tim imenom, da bi kasnije promenio ime u Mostar“, priča Vidoje Golubović.

Miloš Obrenović pak, u svojoj drugoj vladavini je doneo uredbu kojom je želeo da reguliše rad kafana i uvede reda u ovu oblast. Tako je između ostalog propisao da u kafanama koje se nalaze izvan naseljenog mesta, ne mogu da rade žene. Propisao je i u kojem objektu može da radi jedna a u kojem dve žene.

„Zanimljivo je da su ovom uredbom u kafanama bile zabranjene i kocka i prostitucija.“

Splavovi, toliko popularni u Beogradu sada, obično se smatraju za izum našeg vremena, ali kako navodi Vidoje Golubović, brodići su i pre Prvog svetskog rata služili za druženje i slavlja.

Dr Vidoje Golubović je mehane, kafane i druge ugostiteljske objekte na području Beograda istraživao više od 20 godina. U knjizi je naveo imena 1300 takvih objekata. I to ne samo kafana i mehana nego i hanova, konaka, karavan-seraja, gostionica i hotela. O svakome je zabeležio po nekoliko podataka, zavisno od toga šta je pronašao. Obično je to mesto na kome su se nalazili ili se i sada nalaze, zatim vreme kada su postojali, poneku priču o vlasniku, događaju, anegdoti vezanoj za pojedinačni objekat.

Piše: Radenka Marković
Izvor: Beogradski glas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
anabel rivkin i emili mekmikan kako prihvatiti nesavršenost laguna knjige Anabel Rivkin i Emili Mekmikan: Kako prihvatiti nesavršenost
14.02.2020.
Anksioznost se proširila na sve strane. I to ne samo među generacijom Y, nego i među ženama srednjih godina. A na čelu brigade se nalaze dve žene u četrdesetim godinama, bivše novinarke Emili Mekmikan...
više
uspomene iz godina pobune knjiga češka škola ne postoji gorana markovića u knjižarama od 19 februara laguna knjige Uspomene iz godina pobune – knjiga „Češka škola ne postoji“ Gorana Markovića u knjižarama od 19. februara
14.02.2020.
U knjizi „Češka škola ne postoji“, koju od srede 19. februara možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs, naš proslavlj...
više
prikaz knjige voli bez zadrške fajta lindaua laguna knjige Prikaz knjige „Voli bez zadrške“ Fajta Lindaua
14.02.2020.
Fajt Lindau se svojom izvanrednom knjigom lično i iskreno obraća svima koji veruju u ljubav. Namera mu je da ukaže na blagotvorno dejstvo bezuslovnog prepuštanja i ljubavi bez zadrške. Upustiti se otv...
više
prikaz knjige jedi, moli, voli elizabet gilbert laguna knjige Prikaz knjige „Jedi, moli, voli“ Elizabet Gilbert
14.02.2020.
U knjizi koja je već po objavljivanju 2006. godine postala svetski bestseler, autorka i novinar Elizabet Gilbert opisuje svoje putovanje kroz Italiju, Indiju i Indoneziju. Već na početku ovog putop...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.