VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Knjiga praha“ vraća nas u fantastične univerzume Filipa Pulmana

Ovaj prikaz je objavljen oktobra 2017. godine.

Za sve nas koji smo odrastali sanjajući o sopstvenom daimonu i potajno maštajući o nožu kojim ćemo krčiti put između svetova, ovo su vrlo uzbudljiva vremena. Roman „Divlja lepotica“, prvi deo dugo očekivane trilogije „Knjiga praha“, autora Filipa Pulmana, konačno je objavljena i ponovo će zarobiti čitaoce u fantastični svet autora trilogije „Njegova mračna tkanja“ (prvi deo ove trilogije objavljen je pre više od 20 godina).

Pulman je potvrdio da će se priča ove nove trilogije usredsrediti na Lajru, mladu junakinju serijala „Njegova mračna tkanja“, a da će se radnja prvog dela priče odvijati 10 godina pre događaja opisanih u tim knjigama. Aletiometar, daimoni i Lajrin moćan, neverovatno ambiciozan otac lord Asrijel – svi su tu.

Za mnoge ljubitelje ponovno čitanje prvobitne trilogije se podrazumeva – ali ako ste nestrpljivi da se bacite pravo na novu knjigu, pred vama je kratak podsetnik.

Gde se odvija radnja knjiga?

Radnja prve knjige trilogije, „Severna svetlost“, događa se u univerzumu koji je veoma sličan našem, ali istovremeno i upadljivo različit. Postoji Oksford, i Oksfordski univerzitet, a neke od ulica i zgrada odgovaraju onima u našem svetu – ali ostale su potpuno drugačije. Tehnologija je takođe drugačija, u nekim elementima daleko naprednija od naše, a u nekim manje napredna.

Dalje, iako ljudi i dalje govore engleski, jezik koji koriste je izmenjen tako da se neznatno razlikuje. Za mnoge države i tehnologije koriste se drugačiji nazivi – ali, zapravo, većina ovih imena nisu potpuno izmišljena. Umesto toga, ona su verodostojne arhaične alternative; reči koje bismo, da su se stvari samo malo drugačije odvijale, možda i mi sami usvojili.

Reč koja se u ovom svetu koristi za struju – anbarična struja -  potiče od arapske reči za ćilibar (anbaric; amber). Ali ćilibar je na latinskom jeziku electrum, a budući da je ova materija poznata po tome što proizvodi statički elektricitet kada se protrlja, od nje je nastala engleska reč za struju, odnosno, elektricitet. (Na sajtu Oxford Dictionaries postoji blog koji sadrži daleko detaljnija objašnjenja, kao i kompletan vodič kroz Pulmanovu dobro osmišljenu etimologiju.)

Ljudi i druga stvorenja iz romana „Severna svetlost“ takođe su neobični: osim „običnih“ ljudskih bića, postoje veštice, koje lete na sever na grani bisernog bora, i horde oklopljenih polarnih medveda.

Objašnjenje za sve ove delikatno osmišljene varijacije postaje očigledno kasnije, kada saznamo da je Lajrin univerzum samo jedan od mnoštva paralelnih alternativnih svetova. Druga knjiga trilogije „Čudotvorn nož“ počinje u našem univerzumu u kom upoznajemo Vila, očajnog dečaka u begu. Nešto kasnije, Vil prelazi u drugi svet, i postaje nosilac dragocenog (i neverovatno opasnog) noža koji ima moć da seče prolaze između svetova.

Kada počnemo da čitamo treći deo, „Ćilibarski durbin“, naši junaci su već obišli mnoge različite univerzume.

Šta su daimoni?

Verovatno je najveća razlika između našeg i Lajrinog sveta u tome što u njenom svetu sva ljudska bića prate, tokom čitavog života, daimoni: fizičke, žive, životinjske manifestacije njihovih duša. Ljudi i daimoni su odvojeni – mogu da razgovaraju međusobno, teše jedno drugo i čak da se svađaju – ali su takođe istovremeno jedno biće.

Daimoni dece mogu u sekundi da promene svoj oblik, u zavisnosti od raspoloženja ili situacije u kojoj se našla osoba sa kojom su povezani, ali i po sopstvenom hiru i želji. Međutim, onog trenutka kad nastupi pubertet, daimon dobija stalan oblik, koji najčešće odražava stvarnu ličnost te osobe. Oni koji vole da služe i slušaju, na primer, najčešće imaju psa za daimona. Lajrin dominantni otac, Asriel, ima veličanstvenog snežnog leoparda – dok njena prelepa, ali surova majka, gospođa Koulter, ima predivnog, zlog zlatnog majmuna.

Kasnije kroz priču saznajemo da sva ljudska bića, u svim univerzumima imaju daimone – ali ljudi u nekim svetovima (kao što je i naš) ne mogu da ih vide.

Šta je Prah i kako je  religija uklopljena u priču?

U knjizi „Severna svetlost“, moćan, autoritaran Magisterijum (naziv koji se odnosi na crkvu u Lajrinom svetu) opsednut je specifičnom vrstom čestica poznatijih kao Prah. U našem svetu, kako saznajemo u drugoj knjizi trilogije, naučnici takođe istražuju tajanstvene elementarne čestice, o kojima govore kao o Senkama – a koje, koliko god to zvučalo čudno, imaju svest.

Prah se povezuje sa ljudskim ponašanjem, na početku zrelosti, a prema Magisterijumu, i za biblijski pojam Prvobitnog greha. Prah je, za njih, nešto loše, zlo, i oni traže način da ga unište; izvode surove ekspermente razdvajajući decu od njihovih daimona, pre nego što odrastu, u pokušaju da ih zaštite od lošeg uticaja Praha.

Međutim, predivna, bogohulna ideja koja leži u osnovi čitave trilogije glasi da je Prvobitni greh dobra stvar. On nam daje slobodnu volju i sposobnost da uživamo u ovozemaljskim stvarima, da razmišljamo i volimo po sopstvenom nahođenju.

Konačno, knjige govore o borbi protiv svega i svakoga ko bi  pokušao da tu slobodu stavi pod svoju kontrolu  - i u trećem delu, „Ćilibarski durbin“, izbija rat ogromnih razmera i to ne samo protiv korumpirane crkve, već i protiv samog Nebeskog kraljevstva.

Pulman se oslanja na Bibliju i Miltonov „Izgubljeni raj“, ali preokreće mnoge tradicionalne religijske ideje. Ispostavlja se da je Bog jedno oronulo, jadno stvorenje, koje je odavno odustalo od vladavine – a koje nikada nije bilo Stvoritelj. Anđeli su drevni, ali podležu sopstvenim željama i ambicijama, i mnogi će se u borbi udružiti kako bi zbacili svog vladara.

Ne postoji raj za umrle, samo mračan, tužan, izgubljeni svet, u kome bezbroj duhova obitava u bedi – dok ih Lajra i Vil ne oslobode, dozvoljavajući im da se raštrkaju po svetu, umru ili se ponovo povežu sa fizičkim svetom.

Sudbina Lajre, kako kaže proročanstvo, je da bude druga Eva, koja će doneti novi Pad – i sprečiti nestanak Praha iz sveta.

Šta se dešava u „Severnoj svetlosti“ (u kratkim crtama)?

Upoznajemo dvanaestogodišnju Lajru, bezbrižnu devojčicu koja je odrasla kao štićenica Džordan koledža, u Oksfordu. Veruje da su joj roditelji mrtvi od njenog rođenja, i da je njen jedini živi rođak lord Asrijel, njen moćan i hladan stric.

Njenog najboljeg druga Rodžera, kao i mnogu drugu decu otela je tajanstvena crkvena organizacija, poznatija kao Žrtveni odbor, i Lajra se pridružuje grupi Cingara koji žive na brodu i putuju na sever kako bi pronašli svoju izgubljenu decu. Prihvataju da Lajra pođe sa njima jer je ona intuitivno, nekim čudom, naučila da čita aletiometar. Ovladavanje ovom dragocenom spravom, sličnom kompasu, obično se uči čitavog života, i otkriva istinu samo kada se čita na pravi način. Lajra od Cingara saznaje da je Asrijel, koga su zarobili polarni medvedi, u stvari njen otac, a da je predivna gospođa Koulter, agentkinja Crkve, njena majka.

Na severu, Lajra upoznaje oklopnog polarnog medveda, zbačenog kralja Joreka Birnisona i pomaže mu da se ponovo sjedini sa svojim ukradenim oklopom. Osim toga, Lajra otkriva da Prahom opsednut Žrtveni odbor, na čelu sa gospođom Koulter, vrši stravične eksperimente nad izgubljenom decom, odvajajući ih od njihovih daimona – često ih ubijajući tokom tog procesa. Ona uspeva da oslobodi decu, uključujući i svog prijatelja Rodžera, koga su držali zatvorenog u istraživačkom centru Bolvangar.

Tokom bega, Lajru su zarobili medvedi, ali ona, zahvaljujući svom talentu za laganje, uspeva da prevari uzurpatora Jorekovog prestola, i pomogne Joreku da povrati svoj tron. Nakon toga, Lajra se ponovo sreće sa svojim ocem Asrijelom – ali otkriva da i on sprovodi svoje eksperimente. On je na isti način sprovodio svoje istraživanje, kao i Žrtveni odbor, ali je otišao mnogo dalje, i otkrio postojanje paralelnih svetova.

Budući da mu je potrebno dete kako bi završio svoje istraživanje, prestravljen je kada se pojavljuje Lajra, ali će mu laknuti kada vidi da je Rodžer sa njom. Zloupotrebljava Lajrino poverenje i odvaja Rodžera od njegovog daimona, zbog čega dečak umire – a energiju koja se tad oslobodila koristi da prodre u novi svet. Gospođa Koulter, njegova nekadašnja ljubavnica, odbija da mu se pridruži – ali, skrhana Lajra kasnije kreće za njim, odlučna da sama otkrije šta je Prah.

Šta se dešava u „Čudotvornom nožu“?

Vil, dečak iz našeg sveta (i našeg Oksforda), koji je odrastao brinući se o svojoj mentalno oboleloj majci, beži jer je nehotice ubio čoveka – i izlazeći kroz prozor prelazi u drugi svet. U ovom novom svetu, on pronalazi Lajru, koja preživljava u naizgled napuštenom gradu, Ćitagaci.

Odlučan da otkrije istinu o svom davno izgubljenom ocu, istraživaču, i ljudima koji ga izgleda progone – od kojih je jedan onaj kojeg je ubio – Vil se vraća u svoj Oksford, gde saznaje da je njegov otac nestao 12 godina ranije tokom jedne ekspedicije. U međuvremenu, Lajra prati uputstva aletiometra – treba da poseti naučnicu Meri Meloun, koja se bavi ispitivanjem Senki (poznatih i kao Prah). Ona ohrabruje zaprepašćenu Meri da pokuša da razgovara sa Senkama, uveravajući je da su one zaista svesne.

Čovek po imenu Ser Čarls Latrom, za koga se kasnije otkriva da je korumpirani plemić iz Lajrinog sveta, uspeva da je prevari i ukrade njen aletiometar – zahtevajući da, ako ga žele nazad, Lajra i Vil, moraju da ukradu i donesu mu dragoceni nož. Nož se nalazi u svetu koji su upravo napustili – ali Ser Čarls ne može da uđe u njega, jer je prepun spektri koje jedu duše, loveći odrasle i ostavljajući za sobom samo prazne ljušture. To objašnjava zbog čega Ćitagaci izgleda napušteno, ako izuzmemo bande divlje dece.

Uprkos Ser Čarlsovim skrivenim ambicijama, Vil postaje nosilac noža, koji ga obeležava odsekavši mu dva prsta. Putujući od jednog do drugog sveta, sekući prolaze kroz koje on i Lajra prolaze, Vil uči kako da koristi nož, i to će im omugućiti da vrate aletiometar. U međuvremenu, Meri komunicira sa Senkama, koje joj govore da prođe kroz prozor u Oksfordu, za Vilom i Lajrom, obećavši joj da je spektre neće dirati. Kažu joj i da mora da „glumi zmiju“.

Na samom kraju knjige, Vil će pronaći svog oca Džona Perija, koji je prešao u Lajrin svet mnogo godina ranije i živi kao šaman Stanislaus Gruman. Tek što je Vil shvatio u kakvoj su vezi, Grumana ubija osvetnički nastrojena veštica, čiju je ljubav on nekada davno odbio.

Šta se događa u „Ćilibarskom durbinu“?

Dok lord Asrijel sakuplja ogromnu vojsku, rešen da sruši Nebesko kraljevstvo jednom za svagda, godpođa Koulter (Marisa), kidnapuje Lajru, skrivajući je od Crkve kako bi je sačuvala. Ona je saznala da je Lajrina sudbina da bude nova Eva, i dovede do novog Pada, i zna da će Magisterijum pokušati da je ubije. Uprkos činjenici da je u životu počinila mnoga zla i da je nemilosrdna po prirodi, sada je odlučila da spasi svoju kćerku. Uspavala je Lajru, a ona sanja svog mrtvog prijatelja Rodžera koji je moli za pomoć.

Vilu će, u međuvremenu, prići dva anđela Baltamos i Baruh, koji mu govore da mora da ode kod lorda Asrijela. Umesto toga, Vil insistira da oni oslobode Lajru – a pošto on poseduje čudotvoran nož (koji može da preseče bilo koju materiju, kao i prolaz između svetova), anđeli nerado pristaju.

Za to vreme, Meri otkriva novi svet, nastanjen stvorenjima nalik na daimone, takozvanim Mulefama, za koje se ispostavlja da su inteligentni i vešti. Živeći sa njima, otkriva kakav je njihov odnos prema Prahu i saznaje da se on iz nepoznatih razloga povlači iz njihovog sveta, dovodeći njihov način života u opasnost.

Nakon što Vil pronađe i spasi Lajru, uz pomoć polarnog medveda Joreka Birnisona, pridružuju im se dva špijuna lorda Asrijela – sićušni Lunjašunjala, jahači vilinih konjica. Prateći Lajru, Vil i Lunjašunjala odlaze u svet mrtvih, gde pronalaze duhove zauvek zarobljene u beživotnoj pustoši.

Kako bi otišla tamo, Lajra mora da ostavi svog daimona – a Vil shvata da je sigurno i on imao daimona, jer oseća vrlo sličan gubitak. Vil se susreće sa duhom svog oca, a Lajra pronalazi Rodžera. Deca odlučuju da oslobode sve duhove otvorivši novi prozor, dozvolivši im da pređu u fizički svet, u kom će se dezintegrisati i raspršiti, ponovo ujediniti sa prirodom i konačno pronaći mir.

Dok se rat lorda Asrije razbuktava, Marisa Koulter putuje u Oblačnu planinu, u dom Autoriteta (ili Boga). Sâm Bog je, kako se ispostavlja, previše slab i star da bi predstavljao pretnju bilo kome – ali Marisa obmanjuje njegovog moćnog regenta, anđela Metatrona i zadobija njegovo poverenje. Zatim će ga izdati u korist lorda Asrijela. Bivši ljubavnici zajedno žrtvuju svoje živote i ubijaju Matatrona kako bi zaštitili svoju kćerku Lajru.

Lajra i Vil prelaze u svet Mulefa, gde će Baltamos konačno uspeti da osujeti ubicu kojeg je poslala Crkva da ubije Lajru. Meri objašnjava Vilu i Lajri zbog čega je ona napustila crkvu (u našem svetu) i postala naučnica, otkrivajući im da se nije zamonašila jer je želela da doživi romantičnu ljubav. Kasnije, Vil i Lajra shvataju da su zaljubljeni  jedno u drugo. Ljube se i time zaustavljaju nestajanje Praha, vraćajući ga svetu.

Nažalost, ispostavlja se da njih dvoje ne mogu da žive zajedno, jer niko ne može da se duže zadržava u svetu kom ne pripada, u suprotnom se razboli i umire. Osim toga, saznaju da svi prolazi između svetova moraju da se zatvore osim jednog, jer ti prolazi stvaraju spektre koje isisavaju život. Shvativši da moraju da ostave prolaz otvoren za mrtve, umesto da se vode sopstvenim željama, Vil i Lajra se vraćaju u svoje domove, rešeni da „nebesku državu“ izgrade u svojim svetovima.

Autor: Rebeka Houks
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Maja Horvat


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
19 knjiga koje se obeležile 2019  laguna knjige 19 knjiga koje se obeležile 2019.
12.12.2019.
Decembar je mesec rekapitulacija. Predlažemo vam da pregledate ovu listu od 19 naslova koji su obeležili 2019. godinu i pronađete onaj koji ste propustili ili mislite da bi bio prava knjiga za vas. ...
više
noć knjige 13 decembra od 17 sati do ponoći  laguna knjige Noć knjige – 13. decembra od 17 sati do ponoći!
12.12.2019.
Godina 2019. je na izmaku, a decembar i ovoga puta rezervisan za omiljenu manifestaciju svih koji vole knjigu i čitanje. U petak 13. decembra od 17 sati do ponoći u Laguninim klubovima čitalaca...
više
elizabet gilbert srećnica sam  laguna knjige Elizabet Gilbert: „Srećnica sam“
12.12.2019.
Kada je Elizabet Gilbert pisala „Jedi, moli, voli“, svoj bestseler o samootkrivanju, ubeđivala je sebe i svoje najbliže da „niko ne čita moje knjige“. Kada je napustila Njujork, imala je 34 godine, os...
više
pisac dragoslav mihailović dobitnik velike nagrade ivo andrić  laguna knjige Pisac Dragoslav Mihailović dobitnik „Velike nagrade Ivo Andrić“
12.12.2019.
Pisac Dragoslav Mihailović dobitnik je „Velike nagrade Ivo Andrić“. Nagradu za životno delo i ukupni doprinos književnosti i kulturi Mihailoviću dodeljuje Andrićev institut u Andrićgradu.   ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.