„Knjiga čežnji“ – istorijski roman koji podstiče maštu

Sju Monk Kid u svako svoje delo unosi mnogo osećajnosti i liričnosti. Ovo je istorijski roman, plod njene mašte, ali toliko dobar da ostavlja utisak istinite priče. Sju je temeljno istražila istorijski period o kome piše, i u pogovoru je objasnila koliko je slobode sebi dala po pitanju istorije i pomeranja sleda događaja kako bi se uklopili u njenu priču. Iskrena je po tom pitanju.

Ovo je priča o Ani, devojci nadarenoj za pisanje na mestu i u vremenu kada su muškarci imali prezriv stav prema ženama koje su želele da čitaju i pišu. Autorkina mašta joj je dodelila Isusa za muža, a u pogovoru je to objasnila time da u Bibliji nigde ne piše da li je Isus bio oženjen ili ne. Znamo da su u Bibliji žene mahom neprimetne i nema mnogo priča o njima, jer su svetu knjigu pisali muškarci.

Sju dalje navodi da je u Isusovo vreme čovek smatran muškarcem samo ako je oženjen. Brak ga je činio zrelim. Svi su se venčavali u to vreme. Isus se pojavio u vreme kada je asketizam osvajao te krajeve. Moguće je da on nije bio oženjen i da je to jedan od razloga zašto nije bio dobrodošao u svoj rodni grad. Ne postoje pisani tragovi o njegovom životu između dvanaeste i tridesete godine, što ostavlja prostor za razne pretpostavke. Možda je otišao na Istok i upoznao Budu, kako mnogi tvrde ili je život proveo kao i svaki Jevrejin i zasnovao porodicu, ko zna.

Sju je odlučila da izmašta da je bio oženjen Anom, koja je bila dostojna njegove ljubavi zbog svoje hrabrosti, iskrenosti i velikodušnosti. Žene su bile vlasništvo, i ova knjiga prikazuje sa kakvim su se sve užasima žene suočavale.

Isus je voleo Anu zbog drugačijeg pogleda na svet i poštovao ju je. Video je njenu dušu. To je predivan prikaz ljubavi između muškarca i žene. Oboje su imali svoje životne ciljeve i oboje su morali da puste ono drugo da ostvari svoj potencijal. Isus nikada nije pokušao da zaustavi Anu ili da je omalovažava, a Ana nikada nije pokušala da natera Isusa da ostane i da ne ispoštuje svoj dogovor sa Bogom. Svidelo mi se kako njih dvoje zajedno smišljaju kako da nastave sa životom i da budu zajedno.

U priči Sju navodi stvarnu pesmu pod nazivom „The Thunder: perfect Mind“, koju je napisala neka Egipćanka, a koja je pronađena u Nag Hamadiju 1945. godine i ona pripisuje Ani ovo delo.
Istorijska je činjenica da je postojala družina zvana Terapeuti, sekta jevrejskih pisara u Egiptu, izvan Aleksandrije, koja je podsećala na manastir. Oni su dozvoljavali ženama da čitaju i pišu i da budu deo zajednice. Ana se našla tu, gde je mogla da bude potpuno svoja.

U knjizi se govori o Irodu i njegovim ženama, istorija iz pera Monk Kid zaista blista u punom sjaju. Sigurna sam da se nekima neće svideti što je Sju sebi dosta dozvolila, ali vredi pročitati ovu priču. Mnogo me podseća na „Crveni šator“, koja je isto dobra. Samo što Ana ovde deluje življe i prikladnije.

Ova knjiga mi je pomogla da se povežem sa ženama kroz vekove, i podstakla me da potražim još informacija o ženskim likovima koji se pominju u Bibliji. Malo poznat teren koji zaslužuje da znamo više o njemu.

Nisam mogla da ispustim knjigu iz ruku, i pročitala sam je za dva dana.

Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin