VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Kako tehnologija određuje način na koji čitamo?

Nikada nije bio bolji trenutak da se posvetite čitanju – ali nikada nije bilo ni toliko zbunjujuće i zastrašujuće.



Činjenica da uopšte čitate i ovaj tekst predstavlja neku vrstu pobede. Sajtovi velikih novinskih kuća objavljuju više od 77 miliona tekstova, svake nedelje. „Njujork Tajms“ objavi oko 150 priča svakog dana. Tokom prošle godine, u Sjedinjenim Državama prodato je 687.2 miliona knjiga – i to samo štampanih izdanja, ne računajući elektronske knjige.

Reči su svuda. Nisu sve baš birane reči, priznajem, ali danas smo preplavljeni rečima kao nikada pre u istoriji čovečanstva. Reči su u našim knjigama, na našim e-čitačima, u novinama i časopisima, na laptopovima i telefonskim ekranima. Ako vam je važna količina, onda nikada nije bilo bolje vreme da budete čitalac. Ali po svim drugim merilima, nikada nije bilo ovoliko zbunjujuće i zastrašujuće vreme za čitanje. Imamo sve manje vremena, a sve više mogućnosti; koncentracija nam slabi, a sve više stvari nas ometa. U prilog tome, možda je krajnje vreme da se bacimo na čitanje, i to sa velikim starinskim Č. To ne znači samo skrolovati, letimično pregledati statuse i objave, leteti sa stranice na stranicu prateći linkove, dok potpuno ne izgubite pojam o tome kako ste se tu uopšte našli. Ne da grickate, već da se gostite; natrpati puna usta; zadržavati se na rečenici da biste što bolje shvatili smisao onoga što piše između redova. I kada radite do kasno u noć, a vaš raspored zavisi i od drugih ljudi, čitanje – dobrovoljno upuštanje u tu  jednostranu aktivnost, posvećivanje umetnosti umesto aplikaciji – predstavlja određeni vid otpora.
 
Dakle, kako nam to polazi za rukom? Kako nam sve te reči izlaze pred oči (neizbežno), ulaze u uši (sve jače) i (nadajmo se) u mozgove? Kako se način na koji čitamo menja? Najkraći odgovor isti je kao i uvek: ljudi se prilagođavaju. Duži odgovor glasi da postoji onoliko odgovora koliko postoji reči – zbog čega bi nam bilo potrebno mnogo vremena da ih sve prečešljamo. U svakom slučaju, vreme je da i sami razmislimo o sopstvenim odgovorima. I možda, ako je sreće, sledeći put kada se budemo našli u gradskom prevozu nečemo skrolovati po telefonu, već ćemo se udubiti u neku dobru knjigu.
 
Izvor: wired.com
Prevod: Maja Horvat


predstavljanje knjige london vladimira đurića đure laguna knjige Predstavljanje knjige „London“ Vladimira Đurića Đure
16.01.2019.
U utorak 22. januara od 13 sati u Delfi Caféu u SKC-u biće predstavljen roman „London“ Vladimira Đurića Đure.   Osim autora, Vladimira Đurića Đure, o knjizi će govoriti Rodoljub Stojanović, vla...
više
klara uson prisustvujemo završetku jedne epohe kojom smo bili oduševljeni  laguna knjige Klara Uson: „Prisustvujemo završetku jedne epohe kojom smo bili oduševljeni“
16.01.2019.
Spisateljica iz Barselone Klara Uson u svom poslednjem romanu „Hrabrost“ spasava od zaborava „munjevitu i izjalovljenu, ali herojsku revoluciju“ Fermina Galana, izvedenu u decembru 1930, a koja je tra...
više
žurić i marojević u najužem izboru za vitalovu nagradu laguna knjige Žurić i Marojević u najužem izboru za Vitalovu nagradu
16.01.2019.
U najužem izboru za nagradu „Zlatni suncokret“ žiri u sastavu Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) uvrstio je šest književnih dela, među kojima su „Tuđine“ Igora Maro...
više
 čovek po imenu uve najčitanija knjiga u biblioteci grada beograda laguna knjige „Čovek po imenu Uve“ – najčitanija knjiga u Biblioteci grada Beograda
16.01.2019.
Najčitanija knjiga stranog autora u Biblioteci grada Beograda za 2018. je roman „Čovek po imenu Uve“ Fredrika Bakmana u izdanju Lagune, saopšteno je 16. januara na svečanosti povodom 88 godina postoja...
više