VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Kako je ideja iz detinjstva inspirisala „Oblik vode“

Danijel Kraus se seća tačnog trenutka kada mu je sinula ideja. Imao je petnaest godina, nalazio se na teniskom terenu u Ferfildu, Ajovi, gde je odrastao. „U suštini“, kaže danas, „zamislio sam šta bi se desilo  ako bi stvorenje iz Crne lagune bilo zarobljeno u laboratoriji, a čistačica mu pomogla da pobegne. I ta slika mi se dugo zadržala u pamćenju.“

Kako je baš ova priča opstala toliko godina? „Mislim da je to zato što je stvorenje iz Crne lagune ostavilo jak utisak na mene. Svako ko je gledao 'Crnu lagunu', a ima srce, mora da saoseća sa tim stvorenjem. Nije učinilo ništa loše, a kada se ljudi pojave muče ga i najverovatnije ubiju. A ono ništa nije uradilo, samo se muvalo po Crnoj laguni.“

Kraus uvek sa sobom nosi malu crnu svesku u koju žvrlja ideje. Kad god ispuni jednu, u novu upisuje spisak ideja koje još nije stigao da razradi. Srećan kraj za stvorenje je prepisivao iz jedne sveske u drugu godinama. „Oduvek je bilo na listi“, kaže, „ali nikad na prvom ili drugom mestu.“

Dospelo je na vrh liste dvadeset godina kasnije, kada je upoznao Giljerma del Tora. I ako vam priča deluje poznato, to je zato što ju je Del Toro pretvorio u film nominovan za trinaest Oskara, „Oblik vode“. Takođe je postala i istoimeni roman koji su zajedno napisali Del Toro i Kraus.

Kraus, koji ima četrdeset dve godine, živi u Evanstonu sa svojom ženom i dva psa. Radio je kao urednik za Buklist, magazin koji objavljuje Američka asocijacija biblioteka, od 2008. godine. Objavio je šest tinejdž horor/fantazijskih romana, koje piše tokom vikenda i praznika. Priznaje da je pisanje romana dok ima stalan posao teško, „ali s druge strane, imam celu nedelju da osmišljavam scene na kojima ću da radim tokom vikenda, tako da kada petak dođe, spreman sam za rad.“

U decembru 2011. Kraus se sreo sa Del Torom u Torontu gde je reditelj snimao „Pacific rim“. Tokom njihovog prvog sastanka za doručkom, Del Toro je pitao Krausa da li radi na nečemu, i Kraus mu je pomenuo da ne može da zaboravi ideju koju je imao od kada mu je bilo petnaest godina.

Ispostavilo se da je „Stvorenje iz Crne lagune“ ostavilo podjednako snažan utisak i na del Tora. Tokom intervjua za „Jimmy Kimmel live!“ reditelj je ispričao priču kada je kao dečak gledao film iz ’54-e na TV-u. „Stvorenje je plivalo ispod Džuli Adams, i samo sam pomislio, ’Prelepa ljubavna priča’ imao sam šest godina, mislio sam ’sigurno će sve da bude kako treba’. Ali... ubili su stvorenje na kraju filma. Tada sam odlučio da ispravim tu nepravdu.“

Kada je Kraus pomenuo svoju ideju da čistačica sreće stvorenje, Del Toro je odmah bio zaintrigiran. Međutim, Del Toro ga je tek 2016. godine obavestio da je konačno spreman da započne rad na filmu koji će postati „Oblik vode“. Kraus u tom trenutku još nije ni počeo da piše knjigu. Takođe je znao da će mu trebati vremena da je napiše. Del Toro nije hteo da čeka da Kraus napiše knjigu, ali nije želeo ni da je Kraus ne napiše, zato se ponudio da učestvuje kao koautor. Planirao je da istovremeno radi na filmu.

„Knjiga ne bi postojala bez njega, jer ja očigledno nisam uspeo da provalim priču,“ rekao je Kraus. „Nešto je uvek nedostajalo. Ali kada smo se sastali za doručkom u Torontu, ideje su samo počele da se nižu. Nije imalo smisla da pišem tu priču bez njega.“

Kraus opisuje koautorstvo kao „jednostavan i komplikovan proces“. Del Toro je osmislio glavni zaplet, spojivši Krausovu ideju sa čistačicom koja se sprijateljuje sa stvorenjem, i svoju ideju da bi to bila prelepa ljubavna priča. Publika je do sada navikla na filmske adaptacije knjiga i novelizacije filmova, ali ova situacija je bila jedinstvena jer ni knjiga ni film nisu bile izvorni materijal. „Ideja je bila seme“, objašnjava Kraus, „ali je Giljermova priča na neki način izvor i za knjigu i za film.“

Knjiga i film su nastajali istovremeno, i dok je Del Toro radio na oba, Kraus se potpuno izolovao. „Obično se knjige objave pre filmova, ali zašto?“ kaže Kraus. „Zašto ne može da bude obratno. Želeli smo da stvorimo književno delo koje je bilo samostalno umetničko delo, bez potrebe da se preterano razlikuje.“

Kraus tvrdi da mu je pisanje Striklandovog lika bio omiljeni deo rada na projektu. „U mojoj glavi Elisa i Striklend su bili dva glavna lika priča. Giljermo je odradio sjajan posao navodeći gledaoce da osete bol i stres pod kojim se Striklend nalazio, ali ja sam hteo da se time više pozabavim. Oduvek su me posebno zanimali zlikovci, i kako da ih humanizujem, bilo to dobro ili loše.“

Očigledna prednost knjige u odnosu na isključivo vizuelni medijum, je u tome što Elisa i stvorenje – koji u filmu nikada ne pričaju ako izuzmemo jednu fantazijsku scenu – mogu da imaju svoje glasove. Elisine uspomene na detinsjtvo u sirotištu objašnjavaju zašto se ona odmah vezuje za stvorenje. U nekoliko poglavlja romana imamo priliku da svet posmatramo kroz oči stvorenja, čiji je glas određena mešavina osećajnosti i divljine. Odluka da piše iz ugla stvorenja, kaže Kraus, nešto je o čemu su on i Del Toro dugo razmišljali: „Nije bilo svrhe pisati te delove ako ne doprinose priči. Puno smo razmišljali o tome kakav bi bio osećaj gledati svet kroz njegove oči, i kako će to doprineti razumevanju šta je on zapravo.“

Kraus je prvi put pogledao film na Filmskom festivalu u Veneciji, u avgustu 2017. godine. Seća se da su ga emocije savladale na kraju, iako inače filmovi i knjige ne mogu da ga rasplaču. „Sve je bilo jako zabavno, ali tek na kraju filma sam shvatio. Vidite stotinu imena tokom odjavne špice, i publiku koja aplaudira petnaest minuta, i pomislite, kako se ovo dogodilo? Kako je blesava ideja koju sam imao kao petnaestogodišnjak, obezbedila posao stotini ljudi, i zašto je ta sala puna ljudi koji plaču i tapšu... kako je sve to moguće?“

U tvitu nekoliko meseci kasnije, kada je film premijerno prikazan u Americi, Kraus se ponovo divio „čudnom, nemogućem putovanju“ od kukuruznih polja Ajove do velikog ekrana.  Del Toro je odgovorio, „Često se pitam šta bi bilo da te nisam pitao ’Na čemu radiš ovih dana?’ tog hladnog zimskog jutra pre šest godina? Ključ cele ove priče je bila tvoja početna ideja. Blagosloven bio taj doručak!“
 
Autor: Dženet Poter
Izvor: chicagoreader.com 
Prevod: Aleksandar Mandić 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
akcija 399 sjajni naslovi po odličnoj ceni je osvežena i produžena  laguna knjige Akcija „399 – sjajni naslovi po odličnoj ceni“ je osvežena i produžena!
21.09.2019.
Izdavačka kuća Laguna je prošle godine obradovala čitaoce akcijom „399 – Sjajni naslovi po odličnoj ceni“, na kojoj su se našle veoma zanimljive knjige iz različitih žanrova. S obzirom na velik...
više
velikiću uručena srednjoevropske nagrade za književnost vilenica  laguna knjige Velikiću uručena Srednjoevropske nagrade za književnost „Vilenica“
20.09.2019.
Prošle nedelje Dragan Velikić je bio gost Festivala „Vilenica“ u Sloveniji i tom prilikom mu je uručena istoimena nagrada. Među dosadašnjim dobitnicima su Peter Handke, Fulvio Tomica, Peter Esterhazi,...
više
utopljeni svet intervju sa džonom makgregorom laguna knjige Utopljeni svet: intervju sa Džonom Makgregorom
20.09.2019.
Makgregorov novi, za Bukera nominovan roman, „Jezero br. 13“ otvara potraga za trinaestogodišnjom devojčicom koja je nestala tokom šetnje kroz jedan od nacionalnih parkova u centralnoj Engleskoj. Ljud...
više
umetnici angažovani da privuku posetioce u biblioteke laguna knjige Umetnici angažovani da privuku posetioce u biblioteke
20.09.2019.
Privlačenje nove publike u biblioteke danas je možda teško, ali neke biblioteke su spremne na ovaj izazov. Kao način za istovremeno povećanje pismenosti i afirmaciju lokalnih umetnika, gradska bibliot...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.