Kako je 7 poznatih pisaca izabralo svoje pseudonime

Za neke pseudonime se prilično dobro zna koji pisci stoje iza njih. Većina ljudi zna da je Mark Tven pseudonim Semjuela Lenghorna Klemensa. Saznanje da je Ričard Bahman pseudonim koji je koristio Stiven King je često objavljivano i poslužilo je kao inspiracija za Kingov roman „The Dark Half“. Ali nemaju svi autori očigledne pseudonime. Evo priče o tome kako je osam poznatih pisaca odabralo svoje pseudonime.



Luis Kerol

Iako Luis Kerol možda zvuči čarobno britanski američkim ušima, Čarls Latvidž Dodžson zvuči još više britanski. Dodžson je usvojio svoj pseudonim 1856. zato što je, sudeći po Udruženju Luis Kerol iz Severne Amerike, bio skroman i hteo je da sačuva privatnost ličnog života. Kada bi pisma adresirana na Kerola stizala u Dodžsonovu kancelariju u Oksfordu, odbijao bi ih kako bi sačuvao anonimnost. Dodžson je kreirao pseudonim tako što je latinizovao Čarls Latvidž u Carolus Ludovicus, onda je to slobodno anglikanizovao u Kerol Luis, a onda promenio redosled. Njegov izdavač je ovo ime izabrao sa spiska nekoliko mogućih pseudonima.

Džozef Konrad

Józef Teodor Konrad Korzeniowski se malo teže izgovara, a kada je romanopisac poljskog porekla počeo da objavljuje svoja dela u kasnim 1800-im, koristio je anglikanizovanu verziju imena: Džozef Konrad. Zbog ovoga su ga kritikovali poljski intelektualci koji su smatrali da je pokazao nepoštovanje prema svojoj domovini i nasleđu (nije pomoglo to što je postao britanski državljanin i što je objavljivao na engleskom), ali Korzeniowski je objasnio: „Dobro je poznato da sam Poljak i da su Józef Konrad moja dva krštena imena, od kojih drugo koristim kao prezime kako strana usta ne bi izobličila moje pravo prezime... Ne čini mi se da nisam odan svojoj zemlji zato što sam Englezima dokazao da jedan gospodin iz Ukrajine [Korzeniowski je bio etnički Poljak rođen na bivšoj poljskoj teritoriji koju je kontrolisala Ukrajina, a kasnije Ruska imperija] može da bude podjednako dobar mornar kao i oni, i da ima nešto da im kaže na njihovom jeziku.“

Pablo Neruda

Ricardo Eliecer Neftalí Reyes Basoalto je bio zainteresovan za književnost od rane mladosti, ali njegov otac se protivio. Kada je Basoalto počeo da objavljuje svoju poeziju, bilo mu je potrebno autorsko ime koje neće naljutiti njegovog oca, i odabrao je ime Pablo Neruda u znak poštovanja prema češkom pesniku Janu Nerudi. Basoalto je kasnije usvojio svoj pseudonim kao legalno ime.

Sten Li

Stenli Martin Liber je počeo kao pisac scenarija za stripove, ali se nadao da će jednog dana dostići ozbiljniji književni angažman za koji je hteo da sačuva svoje pravo ime. Za stripove je pisao pod imenom Sten Li, a na kraju ga je usvojio kao legalno ime pošto je postigao svetsku slavu kao scenarista stripova.

Volter

Kada je Fransoa Mari Arue zarobljen u Bastilji u ranim 1700-im, napisao je dramu. Da bi označio svoj raskid sa prošlošću, potpisao je delo pseudonimom Volter. Ime, kako objašnjava Volter Fondacija, izvedeno je iz „Arue, mlađi.“ Uzeo je svoje prezime i početna slova od le jeune – „Arouet l(e) j(eune)“ – i napravio od toga anagram. Ako ste zbunjeni, Fondacija nam pomaže objašnjenjem da su slova I i j, i u i v, bila tipografski zamenjiva u Volterovo vreme.

Džordž Orvel

Kada se Erik Artur Bler spremao da objavi svoju prvu knjigu, „Niko i ništa u Parizu i Londonu“, odlučio je da koristi pseudonim da ne bi osramotio porodicu zbog svog tadašnjeg siromaštva. Po informacijama Orvel Fondacije, ime Džordž Orvel je mešavina imena vladajućeg monarha, kralja Džordža VI, i jedne lokalne reke.

Dž. K. Rouling

Izdavači Džoan Rouling nisu bili sigurni da će ciljna publika knjiga o Hariju Poteru – preadolescentni dečaci – čitati priče o čarobnjacima koje je napisala žena, pa su je zamolili da na knjizi koristi inicijale umesto punog imena. Međutim, Roulingova nije imala srednje ime i morala je da ga pozajmi od bake Ketlin kako bi dobila pseudonim Dž.K. Rouling.
 
Autor: Met Soniak
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Borivoje Dožudić